Kakav je ruski odgovor na gubitak Tu-95MS: Da li avion iz prošlosti može spasiti nuklearni arsenal Moskve?

Nedavni ukrajinski dron napadi, poznati kao “Operacija Paukova mreža ili Paučina”, rezultirali su značajnim gubicima u ruskoj floti strateških bombardera, uključujući teško oštećenje ili uništenje Tu-95MS.

Ovi gubici postavljaju pitanje: kako Rusija planira da nadoknadi ove nenadoknadive gubitke u svojoj vazdušnoj komponenti nuklearne trijade?

Vazdušna komponenta ruske nuklearne trijade

Ruski nuklearni štit sastoji se od tri komponente: pomorske (podmornice sa balističkim raketama), kopnene (šahte i mobilni lansirni sistemi) i vazdušne, koju čine podzvučni bombarderi Tu-95MS i nadzvučni Tu-160. Dodatno, zbog mogućnosti dopune gorivom u vazduhu, strateškim bombarderima smatraju se i nadzvučni Tu-22M3.

Ove letelice stvorene su za specifične zadatke – preletanje okeana i izvođenje nuklearnih udara po teritoriji SAD u slučaju globalnog nuklearnog sukoba, pri čemu bi glavno naoružanje činile krstareće rakete H-55 sa dometom do 3.500 km. Jedan bombarder Tu-95 može da ponese do 16 ovih raketa.

Međutim, nedavna dešavanja 1. juna 2025. godine jasno su pokazala ranjivost ruskih bombardera na preventivne napade neprijateljske avijacije i PVO sredstava velikog dometa. Osim toga, rakete H-55 takođe mogu biti presretnute, naročito u kontekstu američkog projekta „Zlatna kupola“, koji predviđa pojačanu protivraketnu odbranu SAD.

Strategijska avijacija Rusije trenutno se koristi prvenstveno za skupe napade raketama velikog dometa na ciljeve u Siriji i Ukrajini, što je daleko od njihove prvobitne namene.

Trenutno stanje ruske strateške avijacije

Tu-95MS, poznat kao “Medved”, i Tu-160, poznat kao “Beli labud”, predstavljaju okosnicu ruske strateške avijacije.

Međutim, proizvodnja ovih aviona je obustavljena nakon raspada Sovjetskog Saveza, što znači da se gubici ne mogu lako nadoknaditi. 

Modernizacija postojećih aviona je ograničena, a proizvodnja novih Tu-160M2 napreduje sporo. PAK DA, novi stealth bombarder, još uvek je u fazi razvoja i neće biti operativan pre 2030. godine.

Moguće zamene za Tu-95MS

1. PAK DA – “Poslanik”

PAK DA je planirani strateški bombarder nove generacije, dizajniran s naglaskom na stealth tehnologiju i sposobnost nošenja različitih vrsta oružja, uključujući hipersonične rakete. Međutim, razvoj ovog aviona suočava se s tehničkim i finansijskim izazovima, a prvi let se ne očekuje pre 2025. godine, s operativnom upotrebom tek nakon 2030. godine.

2. Oživljavanje Tu-114

Nakon gubitka nekoliko strateških bombardera, ponovo je aktuelizovana ideja obnavljanja proizvodnje sovjetskog putničkog aviona Tu-114, civilne verzije bombardera Tu-95.

Ova ideja, ranije dočekana sa podsmehom, sada ima novu težinu zbog akutnog nedostatka platformi za protivpodmorničko izviđanje i avione za radarski nadzor.

Modernizovani Tu-114M, sa smanjenom posadom i savremenom opremom, mogao bi pokrivati srednje i velike distance, mada bi ozbiljnije razmatranje ove opcije moglo izgledati kao znak očaja.

Takođe, obnavljanje proizvodnje ovog aviona suočava se s izazovima, uključujući zastarelu tehnologiju i potrebu za modernizacijom.

3. Il-96 kao nosač krstarećih raketa

Mnogo realnija varijanta u aktuelnim okolnostima bilo bi korišćenje civilnih aviona preuređenih u specijalizovane „avione-arsenale“. Primer za ovo bio je američki projekat CMCA (Cruise Missile Carrier Aircraft), gde su civilni putnički avioni poput Boinga 747 adaptirani za nošenje velikog broja krstarećih raketa AGM-86.

U ruskim uslovima, idealan avion za ovu namenu mogao bi biti širokotrupni putnički avion Il-96. Njegova velika nosivost i domet čine ga pogodnim za ovu ulogu. Modifikacijom, jedan Il-96 mogao bi da ponese između 100 i 120 krstarećih raketa, što bi ga učinilo vazdušnim ekvivalentom američke raketne krstarice klase „Ticonderoga“.

Transformacija Il-96 u “leteći arsenal” mogla bi omogućiti nošenje velikog broja raketa, sličnog konceptu američkog CMCA projekta. Međutim, i ova transformacija zahteva značajne tehničke modifikacije i dodatna ulaganja.

Sa druge strane, ovakav pristup bi, uz narudžbinu 10-15 ovakvih aviona, značajno rešio problem deficita strateških bombardera. Ovi avioni mogli bi se koristiti za izvođenje dalekometnih udara tokom specijalne vojne operacije, ali i kao sredstvo strateškog odvraćanja zahvaljujući velikom broju raketa sa nuklearnim bojevim glavama koje bi mogli lansirati u jednom naletu.

Gubici koje je Rusija pretrpela u svojoj floti strateških bombardera predstavljaju ozbiljan izazov za njenu vojnu sposobnost i nuklearnu strategiju. 

Dok se PAK DA razvija kao dugoročno rešenje, kratkoročne alternative kao što su transformacija Il-96 i potencijalno oživljavanje Tu-114 razmatraju se kako bi se popunile nastale praznine. 

Međutim, sve ove opcije zahtevaju vreme, resurse i tehnološke inovacije, što znači da će Rusija morati pažljivo da planira svoje naredne korake u obnovi svoje strateške avijacije, dok donosioci odluka na zapadu trljaju ruke zadoboljni.