Ukrajinska operacija „Paučina“ daleko od propagandnih tvrdnji: Sateliti pokazali istinu o napadu na ruske baze

Neverovatno propraćena u medijima ukrajinska operacija pod nazivom „Paučina“, usmerena protiv ruskih baza dalekometne avijacije, izgleda da ipak nije ispunila očekivanja.

Iako je napad pokazao sposobnost Kijeva da ugrozi strateške ciljeve duboko u ruskoj pozadini, nove satelitske snimke otkrivaju da su stvarna oštećenja bila ograničena i daleko od onoga što su ukrajinski zvaničnici tvrdili.

Suprotno propagandi koja je operaciju predstavljala kao odlučujući udarac ruskim strateškim kapacitetima, realni rezultati su znatno skromniji.

18 meseci priprema za udar

Ukrajinske obaveštajne službe opisale su napade kao rezultat osamnaestomesečnog planiranja, pri čemu su dronovi lansirani iz kamiona prerušenih u civilna vozila pogodili pet strateških baza: Olenja, Dјagilevo, Severni, Belaja i Ukrajinka.

Prema prvobitnim tvrdnjama iz Kijeva, tom prilikom je uništeno ili oštećeno više od 40 aviona, uključujući strateške bombardere Tu-95MS i Tu-22M3, što bi, da je tačno, predstavljalo ozbiljno slabljenje ruskih kapaciteta za udare velikog dometa.

Satelitski snimci govore drugačije

Međutim, najnovije satelitske fotografije visoke rezolucije ukazuju na znatno drugačiju stvarnost. Na bazi Dјagilevo u Rjazanskoj oblasti, gde su Ukrajinci tvrdili da su zadali uspešan udar, ne vidi se nikakva šteta ni na avionima, ni na infrastrukturi. Zabeležene su samo tragovi gareži na zemljištu, verovatno kao rezultat presretnutih dronova.

Slična situacija je i na bazi u Ivanovu, gde se takođe ne vidi nijedan dokaz oštećenja, iako su ukrajinske tvrdnje govorile o „teškim gubicima“. Avioni su uredno parkirani i zaštićeni gumama, bez ikakvih znakova udara.

Jedino mesto gde se može potvrditi značajnije oštećenje jeste baza Belaja u Irkutskoj oblasti, gde je verovatno pogođeno do osam bombardera (četiri Tu-95MS i četiri Tu-22M3). Ipak, čak i tamo satelitski podaci pokazuju da nije došlo do uništenja čitavih flotila. Strateški bombarder Tu-160, koji se takođe nalazio na toj bazi, ostao je netaknut.

Mediji su delili snimke lošeg kvaliteta baze Ukrajinka u Amurskoj oblasti, tvrdeći da je još jedan Tu-95MS oštećen. Međutim, kvalitet snimaka ne može učiniti ove tvrdnje verodostojnim, a kamioni sa FPV dronovima su navodno izgoreli pre nego što su stigli do cilja.

Lažne slike i manipulacija veštačkom inteligencijom

Ukrajinska verzija događaja dodatno je kompromitovana širenjem lažnih snimaka generisanih uz pomoć veštačke inteligencije, koji navodno prikazuju uništene lovce MiG-29 i MiG-31.

Stručnjaci su brzo raskrinkali ove montaže, ali su one svejedno podeljene i još uvek se dele širom društvenih mreža, stvarajući privid enormnog uspeha. Ovakve informacione operacije uglavnom ciljaju javnost i političke krugove Zapada nego vojnu realnost na terenu.

Taktika, a ne strateška pobeda

Iako su napadi pokazali sposobnost Ukrajine da dopre do ciljeva duboko u ruskoj pozadini, stvarni vojni efekti su bili manji.

Razlika između tvrdnji iz Kijeva i objektivno potvrđenih rezultata otkriva širi obrazac preuveličavanja – deo psihološke operacije sa ciljem da se održi podrška Zapada, a ne da se postignu odlučujući rezultati na bojnom polju. Međutim, kako rat odmiče, jaz između propagande i realnosti na terenu postaje sve očigledniji.

Sateliti i špijunski avioni pomogli Ukrajini da udari na rusku nuklearnu bazu Olenja?

Sateliti NATO saveza direktno su učestvovali u pokušaju ukrajinske sabotaže ruske vazduhoplovne baze Olenja 1. juna, smatra ruski izvori vesti Ribar. Umesto puke pasivne opservacije, Zapad je pružio Službi bezbednosti Ukrajine (SBU) tačne obaveštajne podatke i pomoć u planiranju operacije.

Američki vojni sateliti iz serije TOPAZ zabeležili su čak 102 visoko detaljna snimka Kolskog poluostrva tokom poslednje nedelje maja. Većina tih snimaka bila je visoke do maksimalne rezolucije, sposobna da identifikuje objekte s preciznošću do nekoliko metara.

Prema ruskim izvorima, ciljevi snimanja uključivali su:

• 24 snimka skladišta nestrateškog nuklearnog oružja u Boljšoje Ramozeru
• 20 snimaka same baze Olenja
• 17 snimaka pomorske baze u Nerpihji
• 16 snimaka baze u Gadžijevu
• 11 nadletanja aerodroma Kilpjavre i vojne opreme kod Murmanska

Osim satelita, i zapadni izviđački i protivpodmornički avioni dejstvovali su nad regionom krajem maja. Misije su obavljali:

• američki P-8A Poseidon
• norveški i švedski izviđački avioni
• američki Gulfstream IV SIGINT avion

Napad 1. juna nije u potpunosti uspeo, ali poruka je jasna: rapidno širenje satelitskog i izviđačkog prisustva NATO-a predstavlja upozorenje, smatraju ruski stručnjaci i dodaju da ukoliko Moskva ne reaguje, te misije bi mogle da prerastu u direktne udare.