Dok ministar odbrane SAD preskače sastanak NATO grupe za Ukrajinu, alijansa poziva Kijev na samit u Hagu

Prema pisanju novina Politico, ministar odbrane SAD Pit Hegseth neće prisustvovati narednom sastanku NATO kontakt grupe za pomoć Ukrajini, što će biti prvi put u tri godine da šef Pentagona preskoči ovaj događaj.

Na sastanku u sedištu NATO-a u Briselu okupiće se pedeset ministara odbrane, ali Sjedinjene Države će predstavljati ambasador Metju Vitaker (Matthew Whitaker). Ova odluka dolazi u trenutku kada je koordinacija vojne pomoći Ukrajini važnija nego ikada.

Administracija Donalda Trampa, prema navodima izveštaja, distancirala se od aktivnog učešća u grupi, a vođstvo prepušta Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Takođe, u govoru iz februara, Hegseth je izneo niz uslova koje Ukrajina treba da ispuni pre nego što otpočne mirovne pregovore s Rusijom.

Među njima su bili: odustajanje od članstva u NATO i zvanično odbacivanje zahteva za povratak granica iz vremena pre ruske invazije.

Ukrajina pozvana na NATO samit u Hagu

Dok se SAD sve više povlače iz vodeće uloge u pomoći Ukrajini, NATO je uputio poziv Ukrajini za predstojeći samit u Hagu, koji će se održati za nekoliko nedelja.

„Pozvao sam Ukrajinu na samit. Uskoro ćemo objaviti tačan program sa više detalja“

izjavio je Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, na konferenciji za novinare pred sastanak ministara odbrane u Briselu.

Na pitanje da li je predsednik Volodimir Zelenski lično pozvan, Rute je odgovorio da će detalji biti objavljeni u pravo vreme.

Novi ciljevi za odbranu NATO-a

Rute je najavio da će članice alijanse postaviti nove ambiciozne ciljeve za jačanje odbrambenih kapaciteta i odvraćanja, uključujući:

• vazdušnu i raketnu odbranu,
• oružje dugog dometa,
• logističku podršku i
• velike kopnene manevriske jedinice.

„Ovi ciljevi će definisati koje snage i konkretne sposobnosti svaka članica treba da obezbedi kako bi se kolektivna odbrana dodatno ojačala“

rekao je Rute.

SAD ostaju u NATO – ali traže više od Evrope i Kanade

Rute je takođe izjavio da “američka posvećenost NATO-u ostaje čvrsta“, ali uz jasno očekivanje da “Evropa i Kanada značajno povećaju svoja izdvajanja za odbranu“.

„Vašington je i dalje potpuno predan međusobnoj odbrambenoj klauzuli NATO-a. Trenutno ne postoje planovi za povlačenje američkih trupa iz Evrope.“

reče Rute.

Ova dešavanja ukazuju na duboke razlike u dinamici i politici unutar NATO-a, s potencijalnim posledicama po buduću strategiju proksi rata preko Ukrajine, kao i na veću odgovornost evropskih članica u samostalnom očuvanju bezbednosti kontinenta o kome smo nekoliko puta već pisali.