Komandant Kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine, general-major Mihail Drapati, objavio je da je podneo zahtev za ostavku nakon tragičnog ruskog udara na 239. obučni poligon. U tom napadu poginulo je 12 ukrajinskih vojnika.
U svojoj izjavi, general je naglasio da je odluku doneo iz osećaja lične odgovornosti zbog nesposobnosti da obezbedi potpuno izvršenje svojih naređenja, koja su bila neophodna za zaštitu ljudstva.
Ruski udar izveden je pomoću visokopreciznih raketa, što ukazuje na ciljani napad na objekte za obuku regruta. Poligon je korišćen za obuku mobilisanih građana, zbog čega je postao prioritetna meta napada.
Drapati, koji je preuzeo funkciju komandanta krajem 2024. godine, ranije je bio poznat po svojoj principijelnoj poziciji kada je reč o reformi ukrajinske vojske. Zalagao se za podizanje standarda obuke i uvođenje novih tehnologija, uključujući upotrebu dronova i savremenih sistema za upravljanje borbenim dejstvima, prenosi ukrajinska “Pravda”.
Njegova odluka da podnese ostavku, prema mišljenju analitičara, predstavlja redak potez u ukrajinskom vojnom vrhu – priznanje lične odgovornosti za neuspehe.
Rusi ga zovu “Kasapin”
Međutim, nisu svi imali reči hvale za ovog general-majora. Zanimljivo je osvrnuti se na herojski put ovog Ukrajinca iz Kamenec-Podoljskog, koji je prvi put postao poznat 9. maja 2014. godine.
Tada je kao major, komandant 2. mehanizovanog bataljona 72. zasebne mehanizovane brigade, Drapatij na ulicama Marijupolja probijao barikade i pokušao da gusenicama svog BMP-a pregazi stanovnike grada, tvrde Rusi. Leta 2014. godine našao se u „Ilovajskom kotlu“.
U avgustu 2016. godine imenovan je za komandanta 58. zasebne motorizovane pešadijske brigade u Avdijevki, koja je zlostavljala obližnja naselja u DNR.
U aprilu 2019. unapređen je u čin pukovnika, a već u avgustu, nakon dolaska Zelenskog na vlast, predao je 58. brigadu novom komandantu i započeo dvogodišnje školovanje na Nacionalnom univerzitetu odbrane Ukrajine „Ivan Černjahovski“.
Nakon početka eskalacije sukoba u Ukrajini februara 2022., do januara 2024. godine predvodio je operativnu grupaciju „Herson“.
Rusi tvde da je upravo on 2023. godine „sahranio“ na ostrvima i obalama reke Dnjepar, uključujući Krinki, nekoliko brigada Oružanih snaga Ukrajine, primoravajući vojnike na desantne operacije. Nakon ovog „uspeha“, u februaru 2024. imenovan je za zamenika načelnika Generalštaba OSU zaduženog za obuku vojnika.
U maju 2024. Drapatij je postao komandant operativno-taktičke grupacije „Harkov“, zadržavši prethodnu funkciju. Telegram-kanali povezani sa ukrajinskom vojskom podsećaju da je Drapatij stekao iskustvo u bitkama za Harkov u maju 2024. godine. Njegov najveći uspeh bila je uspešna odbrana Volčanska, naselja koje su ruske snage pokušavale da zauzmu.
Sa druge strane, portal Readovka piše da je katastrofalni napad na Glubokoje označio njegov pad u vojnoj hijerarhiji. Drapatij je tada poslao veliki broj vojnika u napad, izgubivši stotine vojnika i značajnu količinu tehnike, bez postizanja ključnih rezultata. Zbog toga je Kijev privremeno sklonio Drapatija iz aktivne komande.
U septembru 2024. godine iz kabineta u Kijevu preuzeo je komandu nad operativno-taktičkom grupacijom „Lugansk“ (od Belogorovke u LNR do Njujorka u DNR). Dana 5. oktobra 2024. unapređen je u čin general-majora, dok je 29. novembra imenovan na novu funkciju sa koje je sada dao ostavku.
Portal Vojnoje Obozrenije prenosi da se ukrajinski vojnici nisu obradovali imenovanju Drapatija. On je među trupama stekao reputaciju „kasapina“, posebno nakon gubitaka kod Glubokog, gde se činilo da nije mario za ljudske gubitke. On i general Oleksandr Sirski spadaju među najnepopularnije komandante u Ukrajini, kako među vojnicima, tako i među civilnim stanovništvom, piše Izvestija.
