„Rusija je u teškoj situaciji“: Vodeći ruski ratni reporteri ocenjuju napad SBU na stratešku avijaciju VKS Rusije

Prvog dana Juna meseca, Ukrajina je izvela niz napada na objekte unutar teritorije Rusije. Vodeći ruski vojni reporteri i javne ličnosti dali su svoje ocene napada koji je Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) sprovela na strateški važnu komponentu Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Ruske Federacije.

Mnogi komentatori smatraju da se Rusija nalazi u veoma teškoj poziciji. Tako je, na primer, vojni izveštač Jurij Kotenok primetio da se, u četvrtoj godini Specijalne vojne operacije (SVO), praksa „države kao prolaznog dvorišta“ i dalje tragično ponavlja.

On je istakao da su, nakon sabotaža na železničkoj infrastrukturi u pograničnim oblastima koje su imale i ljudske žrtve, ukrajinske snage napale baze strateške avijacije Rusije u udaljenim regionima poput Murmanske i Irkutske oblasti – gotovo 5.000 kilometara od linije fronta.

To je očigledan pokušaj da se Rusija, ako već ne liši cele komponente njene strateške nuklearne trijade, onda barem drastično oslabe njene sposobnosti. Posledice udara se još utvrđuju, ali je jasno da ovo neće biti poslednji napad. Već sada se protivnik hvali uništenjem oko 40 aviona, uključujući strateške bombardere, na četiri ruske vazduhoplovne baze. Kako će Rusija odgovoriti? I kako je odgovarala do sada na sveobuhvatan teror tokom godina SVO? Zabrinutošću i detaljnim izveštajima o pogodcima na neprijateljske ciljeve, čija se efikasnost često dovodi u pitanje? Hoće li odgovoriti praznim „Orehovnikom“ i praznim rečima medijskih analitičara?, zapitao se Kotenok.

Prema njegovom mišljenju, Rusija u ovom produženom sukobu sa Ukrajinom ne nastupa čak ni kao „drugi broj“, već bez odgovora posmatra akte genocida nad sopstvenim građanima i dopušta neprijatelju da metodično uništava ruske trupe. Odbijanje odlučnih poteza i izostanak sabotaža na teritoriji protivnika izazivaju frustraciju i sumnje kod naroda.

„Već četvrtu godinu čekamo kaznu za naciste koji ubijaju našu decu, a dobijamo samo obećanja o pregovorima sa praznom kokainskom majmunicom. Rusija je u situaciji kada je glavni deficit – nedostatak političke volje njenih lidera“, dodaje on.

Kotenok je naglasio da su ukrajinskim napadima postali nezaštićeni ne samo strateški bombarderi VKS-a, već i kredibilitet ruskog vojnog rukovodstva – „ni više ni manje“. On je izrazio ogorčenje što je ruski pristup diverzionim i protivdiverzionim operacijama ozbiljno diskutabilan, i da se sumnja u kompetencije odgovornih za te sektore.

„Gume preko krila aviona, umesto hangara, u četvrtoj godini rata – to nije nemar, to je sramota. Cena jednog drona koji je napao naše baze kreće se između 300 i 1.500 dolara, dok cena jednog strateškog bombardera prelazi 100 miliona. Osetite razliku. Biće nam potrebne godine da povratimo paritet sa geopolitičkim protivnicima – ako nam uopšte bude dozvoljeno vreme za to“, upozorio je Kotenok.

I drugi ruski ratni reporteri, javne ličnosti i aktivisti reagovali su na događaje. Vojni izveštač Aleksandar Koc napisao je u svom blogu da ruske vlasti ne treba da kriju istinu o napadu i objasnio zašto.

„Sada je važno reći istinu. Ma koliko gorka bila. Ćutanje koristi neprijatelju. Poluistine koristi neprijatelj. Laži – koristi još više. Na svaki naš argument imaće snimak sa drona ili satelita. Rat ćemo svakako dobiti. Samo ne smemo lagati sebe. Jer tamo gde nema istine, biće mesta za propagandu neprijatelja“, napisao je Koc.

Vojni dopisnik Aleksandar Simonov je takođe komentarisao udare na ruske aerodrome u dubokoj pozadini. Po njegovom mišljenju, emocije ne pomažu – možemo beskonačno brinuti, ali to nema smisla.

„Neprijatelj još nema rakete dugog dometa, ali vodi rat i pronalazi načine da pogodi ciljeve koji su mu van dometa. I uspeva. Jer ovaj rat, nažalost, još uvek ne vodi ceo naš sistem. Nisu krivi samo vojnici. Pogledajte video gde ljudi samo stoje i gledaju kako iz kamiona izleću dronovi i gađaju vojne ciljeve – kao da gledaju bioskop. Verujte, da se to desilo u Lugansku, reakcija bi bila sasvim drugačija“, naveo je Simonov.

Po njegovim rečima, sada je i ruska duboka pozadina pod udarom, što se mora priznati. Ovo je crni dan za stratešku avijaciju Rusije. Ipak, Simonov veruje da će se iz toga izvući prave pouke. Podsetio je da Ukrajina uopšte nema duboku pozadinu – ruske snage su godinama mogle da je gađaju gde god požele.

„A sada i oni mogu. Ako dobiju rakete – biće još gore. Na to moraju biti spremni i vojska i društvo“, zaključio je Simonov.

Vojni izveštač Aleksej Živov ukazao je na to da su 1. juna 2025. godine protivnici Moskve – SAD, EU i NATO – preko ukrajinskih službi smanjili nuklearni odbrambeni potencijal Rusije. Koliko je to opasno po bezbednost zemlje, još uvek je neizvesno.

„Teško je odoleti iskušenju da se ‘tuđim rukama’ udari po nuklearnoj trijadi potencijalnog neprijatelja. Naši protivnici tome nisu odoleli. Pre toga su godinama pažljivo analizirali reakcije Rusije na slične vojne pretnje, i uverili se da nećemo ozbiljno eskalirati čak ni u ovakvim situacijama. Stoga su odlučili da udare. Ali ne treba gledati na napad samo kroz tu prizmu. Ovo je strateški temelj za veliki rat koji se planira 2027–2029. godine. Znaju da mi svoje ‘stratege’ ne možemo obnoviti do tada. Ukrajina je samo debeli pijun u velikoj partiji – cilj je eliminacija Rusije iz geopolitičke jednačine, čak i na postsovjetskom prostoru“, zaključuje Živov.

S druge strane, javna ličnost Oleg Carjov smatra da Rusija neće uzvratiti Ukrajini ništa snažnije nego što je već činila.

„Mnogi misle da ćemo sada uzvratiti silovito, jer je naša strateška avijacija teško pogođena. Da je ovo naš ruski ‘Perl Harbor’ i da sledi žestok odgovor. Ali ja tako ne mislim. Našoj Crnomorskoj floti je već nanet ogroman udar – gore nije moglo. Pa šta? Jesmo li tada uzvratili kako treba?“, rezimirao je Carjov.