Kina je razvila prvi sistem veštačke inteligencije (AI) na svetu koji može razlikovati prave nuklearne bojeve glave od lažnih mamaca. Prema tvrdnjama kineskih naučnika, ovaj sistem predstavlja revolucionarni iskorak u oblasti kontrole naoružanja i do sada nije viđen ni u jednoj drugoj zemlji.
Istraživanje je objavljeno u aprilu od strane Kineskog instituta za atomsku energiju (CIAE), iako je trenutno učešće Kine u globalnim razgovorima o nuklearnom razoružanju ograničeno. Ovo otkriće, međutim, moglo bi značajno da ojača njenu pregovaračku poziciju.
Tri glavna izazova
Ovaj projekat je prvobitno predložen pre više od deset godina kao zajednička inicijativa kineskih i američkih naučnika, ali je suočen sa tri ogromna izazova.
Prvi je bio testiranje i treniranje sistema veštačke inteligencije, što je zahtevalo pristup visoko poverljivim podacima o stvarnim nuklearnim bojevim glavama.
Drugi izazov je bio uveriti kineske vojne zvaničnike da sistem neće predstavljati rizik od curenja tajnih informacija.
Treći je podrazumevao međunarodno priznanje i napuštanje zastarelih verifikacionih metoda iz vremena Hladnog rata, naročito od strane Sjedinjenih Američkih Država.
Za sada je ostvaren samo prvi korak – obuka sistema veštačke inteligencije, prenosi South China Morning Post.
„Zbog poverljive prirode dizajna bojevih glava, konkretni podaci ne mogu biti objavljeni“, navodi CIAE tim u naučnom radu objavljenom u časopisu Atomic Energy Science and Technology.
Održavanje osetljive ravnoteže
Ceo projekat ističe delikatnu ravnotežu između otvorenog naučnog napretka i zaštite poverljivih vojnih informacija.
AI sistem, poznat pod nazivom „Verifikaciona tehnička šema za algoritme dubokog učenja bazirana na interaktivnom protokolu nultog znanja“, koristi naprednu enkripciju i znanja iz nuklearne nauke kako bi izvršavao zadatke.
Naučnici su sproveli milione računarskih simulacija nuklearnih komponenti – uključujući i one sa stvarnim oružjem, kao i one napravljene od bezopasnih materijala poput olova ili nisko obogaćenog uranijuma. AI sistem je analizom kretanja neutrona kroz ove materijale postigao visoku tačnost u razlikovanju pravih i lažnih bojevih glava.
Kako se štite nuklearne tajne?
Jedan od ključnih problema ovog projekta jeste sprečavanje curenja tajnih informacija putem veštačke inteligencije. Da bi rešili ovaj problem, naučnici su postavili zid od polietilena sa 400 sitnih rupa između bojeve glave i inspekcijskog sistema.
Ovaj pristup dovoljno zamagljuje oblik bojeve glave, dok istovremeno propušta radijaciju koju veštačka inteligencija koristi za verifikaciju.
„Kod verifikacije nuklearnih komponenti za kontrolu naoružanja, ključno je da inspektori ne dobiju pristup poverljivim podacima, dok se očuva efektivnost provere“, naglasio je CIAE tim.
Dodaju i da se trenutna rešenja u svetu oslanjaju na takozvane informacione barijere koje su razvile nacionalne laboratorije u Britaniji, SAD i Rusiji. Te barijere su kompleksni automatski sistemi koji prikazuju samo binarni rezultat „da“ ili „ne“ nakon obrade strogo poverljivih podataka.
Međutim, takvi sistemi imaju ozbiljne nedostatke: zahtevaju uzajamno poverenje između inspektora i inspektiranih strana, a oslanjanje na elektronske sisteme stvara rizike od potencijalnog sajber napada ili zloupotrebe.
Šta nas čeka?
Iako korišćenje veštačke inteligencije u verifikaciji nuklearnog oružja deluje kao napredak, ono nosi ozbiljne rizike. Ovi sistemi se često nazivaju „crnim kutijama“ jer su neprozirni i teško proverljivi, a ranjivi su na sajber manipulacije.
Preterano oslanjanje na AI u ovako visokorizičnim oblastima može stvoriti nove pretnje, smanjiti transparentnost i izazvati digitalnu trku u naoružanju – gde algoritmi zamenjuju poverenje.
