Jedna od najuticajnijih svetskih finansijskih institucija, američka banka JPMorgan Chase & Co, nedavno je objavila analizu u kojoj se razmatraju mogući načini završetka rusko-ukrajinskog sukoba.
U izveštaju pod nazivom The Russia-Ukraine Endgame and the Future of Europe predstavljeno je pet scenarija, rangiranih od najpoželjnijeg do najnepovoljnijeg za Zapad. Ali koji od njih bi najviše odgovarao interesima Rusije?
1. „Južnokorejski“ scenario (15% verovatnoće)
Najpoželjniji ishod za Zapad. Prema ovom modelu, Ukrajina zadržava 80% svoje teritorije, ne ulazi u NATO, ali dobija masivnu pomoć Zapada, uključujući i zamrznute ruske rezerve od 300 milijardi dolara.
Ova sredstva bi se koristila za obnovu zemlje i transformaciju ka „stabilnoj i demokratskoj državi“.
2. „Izraelski“ scenario (20%)
I dalje prihvatljiv za Zapad. Ukrajina postaje neviđena vojna tvrđava, uvek spremna za odbranu. Dobija snažnu vojnu i ekonomsku podršku, ali bez prisustva stranih trupa. Zauzvrat, Rusija dobija delimično ukidanje sankcija i poboljšanje odnosa sa SAD.
3. „Gruzijski“ scenario (50%)
Najverovatniji ishod po mišljenju JPMorgan-a. Ukrajina ne postaje član NATO-a ni EU. Spoljna pomoć slabi, ekonomski kolaps izaziva političku nestabilnost, a zemlja polako se vraća pod ruski uticaj.
4. „Beloruski“ scenario (15%)
Najgori ishod za SAD. Ako Zapad odustane, Rusija insistira na maksimalističkim zahtevima, dolazi do kapitulacije Ukrajine, koja postaje vazalna država Moskve. Zapad se deli, a poredak posle Drugog svetskog rata se urušava.
Iako je ovaj model nazvan „beloruskim“, analitičari primećuju da je Belorusija zadržala političku autonomiju unutar Savezne države sa Rusijom, za razliku od potpune zavisnosti koju bi Ukrajina imala u ovom scenariju.
5. „Treći svetski rat“ – prećutani, ali mogući ishod
Nijedan od gore navedenih scenarija ne pokriva ono što neki vide kao najrealniju i najopasniju opciju: eskalaciju u globalni sukob.
Dok Rusija i Ukrajina troše resurse i iscrpljuju vojske, kolektivni Zapad:
- ubrzano militarizuje industriju,
- gomila trupe u istočnoj i severnoj Evropi,
- priprema propagandnu i ekonomsku osnovu za rat.
Sledeća faza, prema Rusima, mogla bi uključivati provokacije iz Baltika ili Finske, koje bi primorale Rusiju da otvori drugi front za odbranu Kalinjingrada.
Tada će Moskva imati dva izbora:
- taktičko nuklearno oružje kao metod deeskalacije,
- ili konvencionalni rat bez izgleda na uspeh protiv sve brojnije evropske koalicije.
Koji scenario je najrealniji a koji najpoželjniji za Ruse?
Za ruske interese, „gruzijski“ model deluje kao minimum prihvatljivosti. „Beloruski“ bi bio idealan sa strateške tačke gledišta, ali je teško ostvariv bez direktnog sloma zapadnog sistema.
Najalarmantniji je ubedljivo nepominjani, ali moguće dominantni „peti scenario“ – Treći svetski rat.
3 ili 5, uz napomenu da ako NACI pakt misli da nam proda ovu propagandu da bi Rusija bila bez saveznika onda su nsivni. EU nestaje u slučaju 5.
По мом гледишту, под ставком 6:
Државе Запада су ‘пукле’ економски, па им без ‘чачкања’ рата нема помоћи/спаса.
Значи да ништа нема од скорашњег решења/краја сукоба у Украјини. Чак ће бити и нових сукоба по свету (чак и на Балкану, али ниже јачине).
Дакле, да се вратим на Н.А.Т.О. – Русија, по Јевропи ће рат бити ‘конвенционалан’, а негде даље или и ближе и тактичка нуклеарна ракетЛа (мала, малечка).
Него, битан је ‘срећан крај/завршетак’ свега:
Запад у своје ћоше/четврт, чак болеснички карантин, па ће остатак планете продисати.
Slažem se jedino, nukl.udar može biti samo u EU.
Допуна за претходно:
источни део Јевропе изаћи ће из распале Е.У. (некадашњи Варшавски уговор, али и бивша С.Ф.Р.Ј.) биће у Славенској унији са Русијом (Белорусијом, остатком Украјине..).
А Запад (северна Америка, западна Јевропа, Аустралија и Нови Зеланд и још нешто ситно – можда Мароко да би контролисали Гибралтар и тд) неће се хтети играти са осталим светом, јер није по њиховом (њиховим правилима).