Ko zaista ratuje za Rusiju? Otkrivamo istinu o dobrovoljcima, tajnim bataljonima i skrivenoj mobilizaciji!

Mnogim analitičarima ni danas, posle tri godine SVO, nije baš najjasnije kako se to popunjavaju ruske oružane snage i ko (dobrovoljno ili po naređenju) zaista ratuje. Ruskim oružanim snagama bavili smo se dovoljno dugo i temeljno, pa možemo reći da je njihov sistem organizacije, bez obzira na tradicionalnu tajnovitost, u principu poznat. I on je podložan stalnim promenama, ali to je, reklo bi se, i deo ratnog lukavstva, prilagođavanja i vojne tajne.

Ne mora baš sve da stigne na internet, zar ne? 

U složenom i obimnom sistemu ratnih napora kojima se bavi više struktura na različitim nivoima, našlo se mesta i za Dobrovoljačke regionalne bataljone.

Nije to ništa neobično jer su ruski pojmovi patriotizma za nas, prosečne Evropljane, nedovoljno razumljivi, pa su mnogi spremni da o njima govore i pišu s potcenjivanjem ili čak mistifikacijom. Ima ih koji sumnjaju u tu dobrovoljnost.  Pogledajmo stoga na koji način su dobrovoljačke formacije uključene u tokove SVO.

S formiranjemDobrovoljačkih regionalnih bataljona (Добровольческие региональные батальоны) započeto je već u proleće 2022. godine radi učešća u SVO. Oni su zamenili odrede BARS (ruska abrevijatura – Боевой армейский резерв страны, borbene armijske rezerve države) odnosno –  BARS prethodi Dobrovoljačkim regionalnim bataljonima.  Predsednik Putin je 17.VII 2015. godine potpisao naredbu № 370 o formiranju mobilizacijske rezerve žive sile OS RF (О создании мобилизационного людского резерва Вооруженных Сил Российской Федерации).

BARS zaslužuje zaseban tekst, no ovde ćemo se ograničiti na osnovne podatke: zamisao je bila da dobrovoljci mogu potpisati ugovor s Ministarstvom odbrane, s obavezom da se okupljaju jednom godišnje (mesec dana), a u slučaju rata treba da se odazovu na dopunsku obuku ili da učestvuju u ratnim dejstvima. 

Odredi  BARS bili su angažovani u borbenim dejstvima u Ukrajini do leta 2022. godine, posle čega su ih u svojstvu dobrovoljačkih jedinica zamenili Dobrovoljački regionalni bataljoni. Deo novih bataljona uključen je u sistem BARS, pa je ujesen 2023. godine njihov broj narastao. U njima, uglavnom, ne ratuju rezervisti koji su prizvani do početka SVO, već klasični dobrovoljci.

Ovih odreda ima oko 40 i o većini se staraju, pored države, i brojni sponzori (!). Neki eksperti smatraju da je formiranje dobrovoljačkih bataljona prikriven način mobilizacije, pri čemu se kandidati regrutuju iz siromašnijih regiona, dok neki od njih nemaju ni borbenog iskustva. Ova tvrdnja može biti istinita, ali može biti i predmet medijskog rata, unošenja nesigurnosti i nepoverenja u rusku državu.  

Desetog juna 2023. godine tadašnji ministar odbrane Sergej Šojgu izdao je Naredbu kojom se omogućava da dobrovoljački odredi mogu potpisati do prvog jula ugovore s MO RF čime bi se regulisao njihov pravni status. Time je omogućen i unifikovan pristup sveobuhvatne podrške u ispunjavanju njihovih zadataka i preuzetih obaveza. Dobrovoljci su tako dobili status rezervista i zaključili su kratkoročne ugovore s Ministarstvom na nekoliko meseci.

Odgovornost za njihovo materijalno (i svako drugo) obezbeđenje podeljena je između Ministarstva odbrane i regionalnih vlasti naselja odakle pripadnici bataljona dolaze. Moskovski bataljon, koji se finanansira iz gradskog budžeta, među regrutima i kandidatima nezvanično se naziva Sobjaninski puk, prema meru (gradonačelniku) Moskve, Sobjaninu (Собянин, Сергей Семёнович).

U čečenskom gradu Gudermes (Гуьмсе), u kompleksu Ruskog univerziteta Specnaza, osnovnu obuku završavaju dobrovoljci puka Ahmat (78-й моторизованный полк специального назначения Север-Ахмат). Novi časopis Evropa (”Новая газета Evropa”), poznata po svojim opozicionim, liberalnim i demokratskim stavovima, proslavila se i po istraživačkom novinarstvu.

Za one koji manje poznaju prilike u Rusiji, bilo je iznenađenje kada je baš ona u početku formirala čak 52 bataljona u 33 regiona. Pretpostavka je da se u njima nalazi od devet i po do dvadeset hiljada dobrovoljaca. Prema dobrovoljačkom sastavu od početka se postupa veoma taktično, čak i suzdržano. Oni prolaze veoma ozbiljnu obuku, a rukovodioci SVO ih angažuju tek kad su uvereni kako su njihovi pripadnici dovoljno spremni da se mogu poslati na bojište.

Po pretpostavkama Ruslana Levijeva, osnivača projekta Conflict Intelligence Team (Tim za istraživanje sukoba, nezavisna analitička grupa koja deluje u Vašingtonu od 2014. godine pod sloganom OSINT-HUMINT) tokom 2022. godine te jedinice još nisu bile uključivane u dejstva. Sastav ovih grupa tada se obučavao na Mulinu (Гороховецкий артиллерийский полигон, Nižegorodska oblast), najvećem vojnom poligonu u Evropi o kome ćemo uskoro objaviti prigodan tekst. Pretpostavljalo se da je cilj obuke uključenje u Treći armijski korpus koji je tada bio u formiranju, u skladu s novonastalim formacijskim iskustvima. 

Na osnovu istraživanja otvorenih izvora u sredstvima masovnog informisanja, u avgustu 2022. godine muslimanski regioni RF (Dagestan, Baškortostan, Čečenija, Tatarstan) dali su najviše žrtava u SVO. Paradoks za strance je u tome što je propaganda postojano pozivala na zaštitu ruskih i pravoslavnih stanovnika. Neobičan spoj nacionalnih i religijskih motiva mnogima je čudan, ali je u Rusiji nije iznenađenje. Posebno su zapadni posmatrači bili zatečeni ulogom i srčanošću čečenskih boraca, uzevši u obzir nedavne rusko-čečenske ratove. No, i to je Rusija.  

Upravo je Čečenija počela da formira dobrovoljačke jedinice od lokalnog stanovništva mnogo pre SVO. Oni su uključeni od prvog dana u sukob. To su jedinice OMON i SOBR Ahmat, nazvane u čast predsednika Čečenije, Ahmata Kadirova. Čečenski lider Razman Kadirov je 26. juna 2022. godine objavio formiranje četiri nova bataljona za učešće u borbama širom Ukrajine: Ahmat-Sever, Ahmat-Jug, Ahmat – Zapad i Ahmat – Istok. 

Poznati časopis Komersant piše 2022. godine da je u Rusiji formirano više od četrdeset bataljona koji imaju i svoja borbena imena. Ona sugerišu na teritorijalnu pripadnost bataljona, mada neki od tih bataljona imaju i imena iz svoje, često mitske simbolike (naziv nekog događaja, junaka, epske bitke, itd). Među prvoosnovanim bataljonima posebno se izdvajaju:

• Motostreljački bataljon Amurski (Amurska oblast).
• Pet bataljona iz Baškirije.
• Bataljon Bajkal (Buratija).
• Bataljon Kaspij, Dagestan.
• Bataljon Uran, Jekaterinburg.
• Bataljon Daurski (Zabajkalski kraj).
• Bataljoni Ladoga i Onjega (Karelijska oblast).
• Bataljon Angara (Irkutsk).
• Bataljon Kuzbass (Kemerovska oblast).
• Sedam kozačkih bataljona iz Krasnodarskog kraja.
• Bataljon materijalno-tehničkog obezbeđenja Sejm (Kurska oblast).
• Tri artiljerijska bataljona iz Lenjingradske oblasti.
• Više bataljona iz Moskovskog federalnog okruga.
• Dva tenkovska bataljona iz Nižnjeg Novgoroda.
• Više bataljona iz sibirskih oblasti i predela iza Urala. 
• Bataljoni Krajnjeg severa (Murmansk, Arhangelsk).
• Motostreljački bataljoni iz Lenjingradske oblasti.
• Bataljoni i jedinice iz oslobođenih delova DNR i LNR, kao i iz Hersonske oblasti.

Ovo je samo deo bataljona formiran te, 2022. godine. U međuvremenu, njihov broj je samo rastao.

Na ovom mestu treba da navedemo i jedan fenomen. Pamtimo da je general Vlasov (jedan od junaka odbrane Volokolamskog pravca) formirao za vreme Drugog sv. rata dezertersku, izdajničku Rusku oslobodilačku armiju (ROA). Tako se danas u sastavu OS Ukrajine nalazi Ruski dobrovoljački korpus (Ру́сский доброво́льческий ко́рпус – РДК).

Nije to ništa čudno jer ova velika zemlja ima i mnogo neprijatelja, pa i izdajnika. Međutim, u sastavu Oružanih snaga Rusije nalazi se i Dobrovoljački bataljon Oružanih snaga Ukrajine! On je formiran od nekadašnjih pripadnika OS Ukrajine koji su prebegli na rusku stranu.

S obzirom da smo se načitali i naslušali svega i svačega u toku SVO (a posebno o položaju ruskog etničkog stanovništva u Ukrajini), ovo ne bi trebalo da nas iznenadi. Ostaje, za sada nepoznanica, kakve su njihove borbene vrednosti i da li su oni do sada angažovani neposredno u bitkama, ili zauzimaju manje isturene položaje, ako je to sada, u vreme svevidećih dronova, uopšte moguće…