Ukrajinska PVO: Koliko je zaista efikasna i kakva je realna situacija na terenu?

Sistem protivvazdušne odbrane Ukrajine sve je bliži ne samo iscrpljenosti, već i potpunoj katastrofi. Ovaj zaključak se nameće nakon niza pančnih izjava koje dolaze kako iz ukrajinskih zvaničnih izvora, tako i iz vodećih zapadnih medija.

Najgora vest za Kijev je što ne postoje velike šanse za poboljšanje situacije. Ni ukrajinski „saveznici“ nemaju dostupne značajne resurse za jačanje PVO – prema sopstvenim izjavama.

Iskanderi i Gerani

Prvi signal ukrajinske situacije bio je javno izlaganje Jurija Ignata, portparola ukrajinskih vazdušnih snaga, koji je nakon napada na Kijev 24. maja izjavio:

„Rusija je znatno poboljšala svoje balističke rakete, zbog čega ih Patriot sistemi teže presreću.“

The Washington Post ide još dalje – pozivajući se na ukrajinske i zapadne izvore, navodi da od kraja maja Ukrajina nije oborila nijednu balističku raketu.

Službeni izveštaji iz Kijeva i dalje govore o „masovno oborenim“ projektilima i dronovima, ali ove tvrdnje ruše čak i ukrajinski vojni analitičari. Avijacijski ekspert Konstantin Krivolap svedoči:

„Građani su satima gledali kako dronovi lete, kruže i padaju na ciljeve bez ikakvog otpora PVO“

Kraj „mobilne PVO“?

Nedavni napadi su obuhvatili vojni aerodrom u Vasilkovu i fabriku „Antonov“ u Kijevu. PVO Ukrajine više ne može da odbrani ni od sporih „Gerana“, kamoli od hiperzvučnih i balističkih projektila.

Razlog je jasan: oslonac na mobilne PVO grupe – civilne pikap vozila s velikokalibarskim mitraljezima – pokazao se nedelotvornim. Iako su se koristili i prenosni sistemi elektronskog ometanja, nove verzije „Gerana“ ih ignorišu, uz letenje na visinama preko 2.000 metara – van domašaja.

Masovna proizvodnja – Rusija u prednosti

The Economist prenosi da ukrajinska obaveštajna služba ima dokumenta koja pokazuju da Rusija planira da poveća proizvodnju Shahed/Geran dronova na 500 dnevno, što bi značilo napade i sa 1.000 dronova istovremeno.

U kombinaciji sa povećanjem isporuke balističkih raketa, ruski napadi će sve češće probijati ukrajinsku PVO i pogađati gradove i ključnu infrastrukturu.

Rakete ponestaju – Evropa odbija da pomogne

Francuski Le Monde piše da Ukrajina više nema raketa za svoje SAMP-T sisteme, a za Crotale sisteme nije dobila ni jednu isporuku više od 18 meseci.

Italijanski Corriere della Sera dodaje da je Kijevu hitno potrebno bar 50 raketa Aster-30, ali Italija nema više zaliha, jer čuva ono što ima za sopstvenu odbranu.

Patriota – nema i neće biti

Očekivane Patriot baterije koje Kijev traži neće stići. Američki senator Marko Rubio otvoreno kaže:

„Ukrajina traži Patriot sisteme kojih, iskreno, mi više nemamo. NATO saveznici takođe ne žele da se odreknu svojih.“

Čak i Grčka, koja je bila na korak od isporuke, odustala je i izjavila da se ta opcija više ne razmatra. U najboljem slučaju, Ukrajina bi mogla dobiti 1–2 baterije, ali i tada se postavlja ključno pitanje municije.

Lockheed Martin, proizvođač raketa PAC-3 za Patriot, može proizvesti najviše 650 raketa godišnje, dok Rusija godišnje može proizvesti stotine više balističkih raketa.
Za presretanje jedne rakete potrebne su najmanje dve PAC-3. Pored svega navedenog Sjedinjene Države više ne daju Ukrajini rakete ni sisteme za džabe. Ukratko – matematika ne ide u korist Ukrajine.

Pokušaj proizvodnje? Teška misija

Ukrajina je čak molila SAD za licencu da proizvodi PAC-3 lokalno – ali to je nerealno.

Jedino moguće mesto za to bila bi Nemačka, ali proizvodnja ne bi mogla početi pre kraja 2026. godine. Za Kijev koji gubi kontrolu, to je jednostavno prekasno.

Ukrajinska PVO je vrlo verovatno pred kolapsom. Očajnički se pokušava presretati ruske dronove helikopterima i F-16 avionima, ali to ne rešava problem – već se čini da samo odlaže neminovno.

Svakodnevni ruski udari, sve manje zapadne pomoći, manjak municije i totalna iscrpljenost resursa vode ka neizbežnom slomu ukrajinske protivvazduhoplovne odbrane.