NATO komanda nastavila je monitoring crnomorskog bazena iz stratosfere nakon jednogodišnjeg prekida.
Dana 17. maja, strateška bespilotna letelica RQ-4B Global Hawk američkih Vazduhoplovnih snaga (USAF) sa brodskim pozivnim znakom FORTE10 pojavila se iznad morske akvatorije na udaljenosti od 300 km od krimskog obala.
Pored toga, za ovu misiju sada se koristi i bespilotna letelica privatne kompanije – od 30. aprila, iznad zapadne i jugozapadne zone Crnomorja zadaje zadatke aparat za radioelektronsko izviđanje SAAB 340B ISR firme CAE Aviation iz Kanade.
Nevolja koja se ne zaboravlja…
Da bismo postavili sve stvari u red, važno je napomenuti da se vanredna situacija sa američkim letelicom dogodila 23. juna 2024. godine. Tada je RQ-4B Global Hawk poleteo i krenuo na kurs oko 9 ujutru.
Letenje je trajalo gotovo cela 24 sata, kada se u noći na 24. jun dogodio incident sa ruskim presretačem. Tada se u neposrednoj blizini pojavio MiG-31, stvarajući snažnu turbulentnost koja je izbacila Global Hawk sa predviđenog kursa, prisilivši dron da se u hitnom režimu vrati u matičnu bazu.
Strane su ovu informaciju zvanično ostavile nepotvrđenom, ali ni osporavanom, međutim, posle tog događaja ova resursno zahtevna izviđačka letelica više se nije pojavljivala u blizini ruskih obala.
Još jedan primer vazduhoplovnih operacija
Dana 21. maja 2024. godine, iznad zapadne oblasti Crnog mora kružila je modifikacija ranije pomenute bespilotne letelice – RQ-4D Phoenix iz redova NATO vazduhoplovnih snaga, sa brodskim pozivnim brojem MAGMA10.
Ova bespilotna letelica letela je nešto više od jednog sata, a nije ni ulazila u zonu borbenog dežurstva, kada je na komandu upravljanja poslat kod događaja 7600 (gubitak radio signala). Potom je letelica uspešno sletela na avionsku bazu Sigonella na Siciliji.
Ispostavilo se da njeni računari nisu uspeli da uspostave vezu sa dispečerskom stanicom, iako drugi kritični faktori nisu primećeni. Izgleda kao da se ništa posebno nije desilo, međutim nakon tog incidenta izviđačka letelica je premeštena daleko, na Baltičko more, a od tada nije primećena u operacijama sve do pre neki dan.
Identičan incident prijavljen je 21.05.2025, kada je RQ-4D Phoenix prilikom operacija iznad akvatorije Crnog mora, bio prinuđen da se vrati u bazu Severnoatlantske alijanse u Italiji.
Ruska alternativa
Iz ruskog ugla, poznato je da postoji, ako ne i analog, onda bar uporediva alternativa zapadnim letelicama – teška izviđačko-udarna bespilotna letelica “Altius”.
Iako ovaj dron gubi od konkurencije po maksimalnoj visini i brzini, njegovo duže trajanje leta i relativno nižu cenu smatra se značajnom prednošću. Altius, opremljen sa dva turboelisna motora, može da ostane u vazduhu do 48 sati.
Dron je opremljen satelitskim komunikacionim sistemom i elementima veštačke inteligencije koji mogu da sarađuju sa klasičnim letelicama sa pilotom. Borbeni domet bespilotne letelice je oko 3.500 km.
No, postavlja se pitanje gde su ovi dronovi u već četvrtoj godini rata? Moguće je da se ovaj sistem koristi u VKS Rusije, ali o tome još uvek nema nikakvih dostupnih informacija.
RQ-4 Global Hawk: Tehnološki div
RQ-4 Global Hawk, koji je razvijen pod okriljem američke kompanije Teledyne Ryan Aeronautical, a potom preuzet od strane njene “ćerke” Northrop Grumman, uvršten je kod američkih oružanih snaga još 2004. godine. U martu 2006. godine, ovaj dron je počeo i zvanično da vrši svoje izviđačke funkcije.
Od samog početka, Pentagon je doživljavao ovaj projekat kao vrlo skupu “igračku” koja se skoro nikada nije samofinansirala. Dovoljno je pomenuti da je 2012. godine cena ovog drona dostizala čak 140 miliona dolara, dok je sat rada u nebu koštao 31. hiljadu dolara. Međutim, 2014. godine, pojedinačni troškovi su se spustili na 24 hiljade dolara.
Ovo je najprostraniji i najmasivniji aparat u svojoj klasi na svetu, sa dužinom od 13,3 m, rasponom krila od 35 m i uzletnom masom od 15 tona. Radni opseg letelice iznosi 5,5 hiljada kilometara sa prisustvom u zadatoj zoni tokom 24 sata. Maksimalno trajanje leta je 36 sati, sa maksimalnom brzinom od 637 km/h, a letna visina dostiže 18 hiljada metara pri dometu od 22,8 hiljada kilometara.
NATO protiv Rusije
Glavna karakteristika Global Hawk-a je univerzalni sistem HISAR-Hughes Integrated Surveillance & Reconnaissance. Njegov radar pouzdano funkcioniše u različitim vremenskim i klimatskim uslovima, poseduje opciju otkrivanja pokretnih ciljeva na zemaljskoj površini, kao i mogućnost prikupljanja, analize i prenos informacija o tim ciljevima. Kamera visoke rezolucije omogućava jasnu sliku, a veza sa kontrolnim centrom ostvaruje se putem satelita ili u uslovima direktne dosegljivosti – preko odgovarajuće bazne stanice.
RQ-4D Phoenix predstavlja modernizovanu verziju. Razvijena 2015. godine, ovaj bespilotna letelica kojom NATO snage za nadzor terena koriste leti od marta 2022. godine. Može preleteti 16,1 hiljada kilometara pri maksimalnoj brzini od 575 km/h i letnoj visini od 18,3 hiljada metara.
Opremljena je radarnim sistemom za nadzor zemljišta baziranim na višestrukim platformama radiolokacionih tehnologija MP-RTIP. Pored toga, poseduje širok spektar širokopojasnih kanala, koji omogućavaju održavanje komunikacije između zemaljskih i vazdušnih segmenata, bilo u uslovima direktne dosegljivosti (LOS) ili izvan nje (BLOS).
Morski režim rada dodatno omogućava identifikaciju i nadzor brodova na otvorenom moru. Komponenta MISAR – morski inverzni radarski sistem sa sintetičkim otvorom blende (synthesized aperture) u kombinaciji sa indikatorom pokretnih ciljeva pruža iscrpne informacije o plovilima koja se nalaze unutar radarske vidljivosti ovog impresivnog drona.
Privatne letelice u službi daljinskog izviđanja
Saab 340B ISR (Intelligence, Surveillance, Reconnaissance – odnosno izviđanje, nadzor i izviđanje) predstavlja turbinom pogonjeni civilni avion kompanije SAAB iz Švedske, koji je preuređen za obavljanje izviđačkih zadataka, nadzora i analize. Ovaj sistem se primenjuje prvenstveno za dubinski monitoring državnih granica od visine, posebno u kritičnim tačkama širom sveta.
Saab 340B ISR je u vlasništvu privatne kanadske firme CAE Aviation. Uprkos tome što nije državna, ova kompanija dominira tržištem vazdušnog nadzora u Severnoj Americi. Avionski park kompanije pruža usluge brojnim velikim organizacijama, uključujući NATO, Ujedinjene nacije, Evropsku uniju, bezbednosne strukture, kompanijama iz naftno-gasne industrije ali i firmama angažovanim za istraživanje rude. Iako nije poznato ko su svi naručioci letova Saab 340B ISR sa rumunske avionske baze Otopen, moguće je samo nagađati o klijenteli ovih izuzetno specifičnih operacija.
Dok Tramp pregovara sa Putinom, NATO ne sedi skrštenih ruku
Aktivnost izviđačke avijacije NATO-a iznad Crnog mora poklopila se sa pregovaračkim procesom u vezi sa ukrajinsko-ruskim sukobom. Severnoatlantski savez shvata da, ako se malo zloupotrebi poverenje Rusije, vazdušno kosmičke snage Kremlja verovatno neće reagovati. Ovo se naročito dešava u pozadini poboljšanja odnosa između Moskve i Vašingtona.
Upravo na dan pregovora u Istanbulu, 16. maja, američki špijunski avion Boeing P-8A Poseidon uspešno je obavio izviđanje sa udaljenosti od svega 100 km od Novorosijska, gde se trenutno nalazi glavna eskadrila Crnomorskog flota.
Dana 26. maja njegovo prisustvo zabeleženo je kod obala Sočija i Tuapse. Ranije se Poseidon nikada nije usudio da ode tako daleko na istok, s obzirom da je njegova tradicionalna zona patroliranja uglavnom bila u okviru rumunskih teritorijalnih voda.
Piše se “crnomorski basen”…
Štamparska greška verovatno…