Juče, 22. maja 2025. godine u 16:32 po boegradskom vremenu (CET), analitičari izveštavaju da Rusija raspolaže sa 5.459 nuklearnih bojevih glava, dok Sjedinjene Američke Države imaju 5.177 bojevih glava.
Ovi podaci su objavljeni od strane Federacije američkih naučnika (FAS) u njihovom godišnjem izveštaju „Status svetskih nuklearnih snaga“ od 26. marta 2025. godine.
Ukupno, u svetu trenutno postoji 12.331 nuklearna bojeva glava, uključujući operativne zalihe i one koje čekaju demontažu, od kojih 88% pripada Rusiji i SAD.
Prema FAS-u, od 5.459 ruskih bojevih glava, oko 4.500 se nalazi u aktivnim vojnim zalihama i spremne su za upotrebu na interkontinentalnim balističkim raketama (ICBM), nuklearnim podmornicama i strateškim bombarderima. Preostale bojeve glave su namenjene za demontažu.
S druge strane, SAD imaju 5.177 nuklearnih bojevih glava, od čega je 3.800 u vojnim zalihama, uključujući 1.419 strateških bojevih glava raspoređenih na ICBM, nuklearnim podmornicama i bombarderima, prema poslednjoj zvaničnoj deklaraciji u okviru sporazuma START III iz septembra 2022. godine.
Međutim, Rusija je u februaru 2023. godine suspendovala svoje učešće u START III, što dodatno otežava precizno praćenje broja bojevih glava. Ipak, obe zemlje su izjavile da će poštovati limite dogovora do 2026. godine, uprkos tome što se inspekcije više ne sprovode.
Trka u naoružanju se zahuktava
Ove brojke osvetljavaju rastuću tenziju u okviru globalne nuklearne politike. Prema podacima organizacije Arms Control Association, globalni nuklearni arsenali se smanjuju sporije nego ranijih decenija, dok vojne zalihe – naprotiv – beleže porast.
Kina, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Velika Britanija aktivno povećavaju svoje nuklearne kapacitete, dok Francuska i Izrael održavaju stabilan broj bojevih glava.
U izveštaju FAS-a se naglašava da Rusija i SAD paralelno modernizuju svoje nuklearne snage, razvijajući nove hipersonične rakete i napredne sisteme za isporuku bojevih glava, što izaziva sve veću zabrinutost u vezi sa početkom nove globalne trke u naoružanju.
Podsetimo, Rusija je bila i ostaje najveća nuklearna sila na svetu, takođe se smatra da poseduje najsofisticiranije sisteme da ovo oružje isporuči na željenu adresu. Svojevremeno, SSSR je sprovodio generalne probe Trećeg svetskog rata.
Nikada od kraja Hladnog rata — možda još od Kubanske krize — svet nije ovako intenzivno raspravljao o mogućnosti nuklearnog rata. Analizu razmere razaranja u slučaju udara nuklearnim oružjem u velikim gradovima možete pročitati ovde.
Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju
Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne, dugoročne posledice.
Američka nulearna bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je snage 15 kilotona, a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.
Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, stvara se ogromna vatrena lopta, a udarni talas uništava sve zgrade i infrastrukturu na najmanje nekoliko kilometara.
Arsenal i od par upotrebljivih je zastrasujuci potencijal.Srecom RUJKE realno raspolazu nukl potencijalom opasnijim po Sebe nego li druge…
Treba uzeti u obzir da na broj ICBM koje poseduju SAD treba dodati Brutansje i Francuske bojeve glave.