Prigušeno oružje ne prestaje da privlači pažnju profesionalaca, ali i hobista. Samo na našem portalu možete pročitati dvocifren broj opširnih tekstova kojima smo se bavili različitim aspektima i modelima ovog opasnog, podmuklog sredstva, od kog gotovo da nema odbrane.
U svetlu nedavne vesti o atentatu na jednog ruskog oficira koji je izveden prigušenim revolverom (!) posvetimo nešto više pažnje elitnom prestavniku veoma retke vrste – Stečkinovom prigušenom revolveru. Shodno našem običaju, razjasnimo i jednu leksičku nedoumicu. Latinski glagol atentare (lat. attentatum od attentare, attemptare – napasti, pokušati) znači upravo pokušaj ubistva.
Tehnički gledano, atentat može biti uspešan ili neuspešan, pa se uobičajena sintagma pokušaj atentata može smatrati pleonazmom; međutim, ona se ukorenila i postala opšteprihvaćena (kao NATO pakt i slične).
O bogatoj istoriji prigušenog oružja već smo pisali, pa se podsetimo samo onog dela koji se odnosi na revolvere. Konstruktor Jevgenij Gurevič (Евгений Самойлович Гуревич) je 1942. godine problem prigušivanja revolvera rešio uz pomoć vodenog metka, čemu ćemo nekom prilikom posvetiti posebnu pažnju, jer je u pitanju revolver koji je po nekim osobinama nadmašio poznati prigušivač ”Bramit”. Taj prigušivač korišćen je na ruskom (sovjetskom) ”Naganu”, a pojavio se dve godine kasnije.
Revolver je veoma primamljivo i poželjno oružje iz mnogo razloga: pripada porodici kratkih cevi, lak je za skrivanje i nošenje, veoma pouzdan, ne izbacuje čaure kojima bi odao korisnika; ima veliku mogućnost kombinovanja različite municije, a konstruktori ne moraju da se bave zamršenim problemima i proračunima rada automatike kao kod pištolja.
Mogućnosti revolvera ograničene su samo snagom i čvrstinom njegove konstrukcije i sposobnošću strelca. Ipak, značajan nedostatak mu je veoma težak način prigušivanja zvuka.
Tog posla prihvatio se poznati konstruktor Igor Jakovljevič Stečkin (Стечкин, Игорь Яковлевич), rođen na pravom mestu – u Tuli, jednom od najstarijih centara oružarske industrije Rusije.
Pored famoznog automatskog pištolja APS (АПС, indeks Grau 56-А-126) i niza drugih pištolja i revolvera, uspešno je rešio problem prigušivanja na revolveru konstruišući model OC-38 (ОЦ-38); skraćenica OC je deo šireg naziva modela: Oбразец ЦКИБ, gde pun naziv Центральное конструкторско-исследовательское бюро спортивного и охотничьего оружия znači Centralni konstruktorsko-istraživački biro sportskog i lovačkog oružja, pa je oznaka revolvera nastala kao spoj prvih slova reči Oбразец i Центральное.
Uz ovaj model često u zagradi ide i podznak RSS. Prema leksikonu ruskih abrevijatura ova skraćenica treba da znači da je oružje konstruisano za visoke rukovodioce, specijaliste i službena lica.
Revolver je dobio nadimak vorčun – namćor, gunđalo. Dodeli su mu ga pripadnici MVD (Minstarstva unutrašnjih poslova) i FSB (Federalne službe bezbednosti), jer je za korisnika ”dosadan” (!). Zašto? Prilikom dejstva ne vidi se plamen, nema ni karakterističnog ”šapata” prigušenog oružja. Prvo put je viđen u februaru 2005. godine na sajmu naoružanja ”Idex 2005” u Abu Dabiju.
Poznavaoci su saglasni s tim da ima originalnu konstrukciju, ali specijaliste ništa više ne može začuditi kada je reč o ruskoj inovativnosti. Mehanizam za okidanje je dvostrukog dejstva (double action), sa otvorenim, poluskrivenim udaračem. On, naravno, može dejstvovati i pojedinačnim zapinjanjem udarača, što je konfornije, jer s dvostrukim dejstvom strelac ne može tačno da zna kad će opaliti stoga što je hod udarača dug i tvrd. Poseduje simetričnu kočnicu sa obe strane rama.
Ona se aktivira tek kad je udarač napet, pa se revolver može nositi bezbedno u tom položaju. Konstrukcija je takva da se ispaljuje najpre metak koji se nalazi u donjoj komori doboša (bubnja, burenceta). Cev se nalazi ispod kućišta laserskog nišana, što revolveru daje dodatnu stabilnost prilikom dejstva.
Smer okretanja doboša je suprotan kazaljci na satu – suprotno većini revolvera. Da bi se dopunio, strelac odbravljuje doboš dugmetom koje se nalazi na levoj strani revolvera, ukoso iznad kočnice. Tada se doboš se izvlači udesno i napred rotirajući oko vertikalne ose koja se nalazi između cevi i kućišta laserskog ništana.
Poluga za aktiviranje laserskog nišana u obliku klackalice nalazi se na levoj strani rama i lako se aktivira desnim palcem. Municija se nosi na metalnoj obujmici radi bržeg i lakšeg punjenja. Istorija naoružanja prebogata je izvanrednim, originalnim, pa često i neočekivanim rešenjima. Stoga se niko nije začudio konstruktorskim dovitljivostima Stečkina. On je uspeo da na malom prostoru uklopi i učini upotrebljivim više funkcija. Ipak, to nije glavna tajna namćora.
Jedini zvuk koji revolver pravi jeste onaj koji stvara udarač, kao kad se ”škljoca” praznim revolverom!
Tiše od toga, po svoj prilici, ne može. Šta mu to omogućuje? Jedinstveni meci SP-4 kalibra 7,62 x 41,5 mm. Ovaj metak razrađen je još u vreme Sovjetskog Saveza početkom sedamdesetih godina, upravo za korišćenje u prigušenom oružju. Vrh čaure blago je konusno sužen, pa je taj otvor nešto uži od same čaure (videti sliku).
U momentu opaljivanja, zrno izleće iz čaure pod pritiskom barutnih gasova. Međutim, između zrna i gasova nalazi se špicasta kružna zaptivka koja se zaustavlja (zaglavi) na konusnom suženju, potpuno zatvarajući čauru. Na taj način ni jedan molekul barutnih gasova ne može da izađe iz čaure, pa ni da proizvede bilo kakav zvuk!
Ovaj metak razvijen je sedamdesetih godina s namerom da se koristi u prigušenom pištolju PSS Vul (indeks Grau 6П28). On je dobio ime u čast akademika Benciona Vula (Вул, Бенцион Моисеевич), čuvenog fizičara. Vodeći konstruktor pri izradi ovog metka bio je Viktor Petrov u Klimovskom zavodu (Климовский специализированный патронный завод, Podoljsk, Moskovska oblast). Predviđen je, pored ovog pištolja i Stečkinovog revolvera, i za specijalni izviđačko-diverzantski nož NRS-2 Vzmah (НРС-2 Взмах, zamah) o kome je podrobno pisao Branko B. Bogdanović. Pravi kalibar metka je 7,82 mm, a dužina 42mm.
Tehnički posmatrano, ovde je reč o prigušenoj municiji, pa je i sam revolver prigušen. Bez takve municije ne bi mogao da ostvari te karakteristike. Zrno je podzvučne brzine i može da probije standardni sovjetski metalni šlem ”SŠ-68”.
Laserski nišan se montira na zahtev naručioca. Revolver nije kralj preciznosti, ali se od njega u taktiko-tehničkom smislu to i ne traži. Na deset metara strelac s lakoćom jednoručno pogađa željeno mesto, a na štitniku obarače nalaze se i narezi radi lakšeg dvoručnog dejstva.
Lična karta ovog revolvera govori nam sledeće:
- Uveden u naoružanje FSB i MVD 2002. godine.
- Proizvođač je Konstruktorski biro Tula.
- Masa: 0, 82 kg bez laserskog nišana, odnosno 0, 88 kg s laserom.
- Dužina: 191 mm.
- Dužina cevi: 50 mm.
- Princip rada: udarni mehanizam dvostruke akcije.
- Masa metka: 9,65 grama.
- Početna brzina zrna :oko 200m/sec.
- Daljina gađanja: do 20 metara.
- Maksimalni domet: do 50 metara.
- Nišani: otvoreni.
- Kapacitet doboša: pet metaka.
Revolver se proizvodi po potrebi, odnosno povremenim narudžbinama.
