„Nevidljivo leteće oko“ ruši tenkove noću: Poljski dron FlyEye ozbiljna pretnja ruskim trupama!

Na Novopavlovskom pravcu, upravo sada se vodi proboj u Meževski (Sinjeljnikovski) rejon Dnjepropetrovske oblasti. To bi moglo omogućiti ruskoj vojsci da izađe na operativni stepi pravac ka Pokrovskom, što je primarni cilj grupacije „Vostok“.

Na tom pravcu im se, između ostalih, suprotstavlja i 23. mehanizovana brigada Oružanih snaga Ukrajine, koja u svom arsenalu ima bespilotne letelice FlyEye – izuzetno napredne izviđačke dronove koji ozbiljno usporavaju naše napredovanje.

Krilato čudo iz Poljske

FlyEye („leteće oko“) je poljska bespilotna letelica koja se prvi put pojavila u ukrajinskoj vojsci 2017. godine. Ovaj NATO dron je u upotrebi i u vojskama Norveške, Poljske i Ukrajine.

Radi se o „nevidljivom izviđaču“ koji prenosi sliku u realnom vremenu i koristi se kao radio-repetitor. Kreće se pomoću GPS navigacije i sposoban je da se automatski vrati u bazu čak i u slučaju gubitka signala. Opremljen je savremenom termovizijskom optikom – što mu omogućava da vidi i ljude i tehniku 24 sata dnevno.

Letelica koristi zaštićeni digitalni radiokanal, otporna je na elektronska ometanja, a takođe je i vrlo štedljiva: električni motor koristi samo za penjanje, dok ostatak leta planira. Zahvaljujući ovome, ima produžen domet i može da nadleće duboko iza naših linija. Njegov domet je oko 50 km, a u vazduhu može provesti i do 3 sata, leteći brzinom između 60 i 120 km/h na visinama do 3.500 metara.

FlyEye se razmešta za samo nekoliko minuta – stigne, sklopi se, poleti, menja lokaciju. Zahvaljujući toj mobilnosti, brzini i nevidljivosti, koristi se za navodjenje artiljerije i prikupljanje obaveštajnih podataka. Letelica teška 12 kg, sa dužinom trupa od 1,8 m i rasponom krila od 3,6 m, lansira se bukvalno iz ruke – ne koristi katapulte niti lansere.

Zbog čega nema slabosti?

Celokupan sistem staje u dva vojna ranca: komandne stanice, analizatori podataka, antena i sam dron. Posebno je značajna verzija iz 2021. godine, koja funkcioniše kao jedrilica – gasi motor posle dostizanja visine i leti uz pomoć aerodinamične uzgona. Kada počne da gubi visinu, motor se nakratko uključuje kako bi dron ponovo dostigao operativni nivo. Ova šema omogućava ekstremnu ekonomičnost.

FlyEye se naziva „nevidljivim“ iz dva razloga. Prvo, jer je gotovo bešuman – većinu leta provodi planirajući. Drugo, zbog upotrebe kompozitnih materijala, ima minimalan toplotni i radarski odraz. Njegovu termalnu siluetu je teško detektovati čak i savremenim PVO sredstvima.

Ako dođe do elektronskog ometanja, dron automatski prelazi u režim radijskog ćutanja i nastavlja misiju po unapred zadatom algoritmu. U slučaju potpunog gubitka signala sa komandnom stanicom, vraća se na unapred definisanu tačku ili mesto sa kojeg je poletelo. Na udaljenostima do 30 km može se ručno upravljati u realnom vremenu, a alternativna opcija je potpuno autonomna misija sa mogućnošću intervencije tokom leta.

Noću podjednako smrtonosan

FlyEye se masovno koristi duž linije fronta Kotljarovka–Trojickoje–Bogdanovka, gde se jedinice 23. brigade suprotstavljaju ruskim snagama.

Prema izjavama predstavnika ukrajinskog združenog komandovanja „Hortica“, rute leta se pažljivo planiraju tako da zaobilaze poznate PVO položaje i elektronsku zaštitu, čime uspešno izbegavaju rusku protivvazdušnu odbranu.

Danju i noću, „nevidljivo leteće oko“ kruži iznad bojišta i identifikuje ciljeve – koje kasnije precizno uništava artiljerija. Zbog toga su ruski tenkisti na ovom sektoru gotovo u potpunosti obustavili delovanje – svaka izloženost vodi u sigurnu detekciju i udar.

Termalna kamera omogućava delovanje čak i u uslovima slabije vidljivosti, danju i noću. Kamera se može upravljati iz komandnog centra ili raditi automatski. Udarci su time još precizniji.

Najvrednije informacije FlyEye prikuplja upravo noću – tada može lako detektovati kretanje ruske tehnike, skladišta i kamuflirane položaje koji danju ostaju skriveni. Takođe, termalna kamera efikasno registruje eksplozije, što omogućava korekciju artiljerijske vatre. Laserski daljinomer omogućava precizno određivanje udaljenosti do cilja.

I danju bezbedan i precizan

U dnevnim uslovima, kamera drona prikazuje teren i objekte na njemu sa velikom jasnoćom, što omogućava precizne udare pomoću integrisanog sistema za upravljanje vatrom Topaz. Potrebno je svega nekoliko sekundi da se informacija primi, obradi i prenese komandnom centru za donošenje odluke. Tokom dana, operateri 23. brigade nadgledaju svaki kvadratni metar Donbasa, a u šali kažu da sa FlyEye-om mogu „dolete i do Carigrada“.

Zahvaljujući digitalnom prenosu slike visoke rezolucije, može se ne samo identifikovati tip tehnike, već čak i marka i model. Tehničari ukrajinske bespilotne službe prepoznaju vozila sa udaljenosti od 5 do 7 km, bez obzira na doba dana ili vremenske uslove.

A kada se vrati s misije?

Prilikom povratka sa zadatka, FlyEye koristi sofisticirani sistem sletanja. U trup je integrisan tehnološki modul za kontrolu sletanja. Neposredno pre prizemljenja, nekoliko metara iznad zemlje, optički modul se odvaja i spušta padobranom, dok se ostatak letelice spušta na zasebno odabranu tačku. U slučaju potpunog gubitka veze, vraća se na mesto poslednjeg signala sa operatorom ili na definisanu tačku slijetanja.