Danas, 15. maja 2025. godine, u Istanbulu počinju dugo očekivani pregovori između delegacija Rusije i Ukrajine, što predstavlja prvi direktan dijalog između strana od proleća 2022. godine. Prema informacijama iz izvora RIA Novosti, početak sastanka u palati Dolmabahče je pomeren za poslepodnevne časove, oko 13:00 po lokalnom (tačno u podne po beogradskom) vremenu.
Ovu informaciju su potvrdili i izvori agencije AFP, naglasivši da je kašnjenje izazvano ‘usklađivanjem protokola i logističkih detalja‘. Prvobitno su mediji izveštavali da će sastanak početi u 10:00, ali je, kako je naveo turski diplomatski izvor, organizacija zahtevala dodatno vreme.
Pregovori između Rusije i Ukrajine zakazani su za 15. maj u Istanbulu tek dan ranije, a ruska delegacija je stigla avionom Il-62M u noćnim satima. Iako predsednik Vladimir Putin lično nije prisutan, Moskva naglašava da je poslala ozbiljan i stručan tim, predvođen Putinovim pomoćnikom Medinskim.
Rusku delegaciju predvodi pomoćnik predsednika Vladimir Medinski, a u njoj su i zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin, zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin i načelnik Glavne obaveštajne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igor Kostjukov, što jasno ukazuje na vojno-diplomatski karakter misije.
„Ova postava nije protokolarna, već pokazuje da je Rusija spremna za ozbiljan, odlučan i sadržajan dijalog“
navode ruski izvori.
Putin traži neutralnu, nenuklearnu i nenaoružanu Ukrajinu
Prema retrospektivi ruskih uslova, predložene od strane Moskve tokom ovih godina, zahtevi uključuju:
- povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorija koje Rusija smatra svojim,
- neutralni, nenaoružani i nenuklearni status Ukrajine,
- potpunu demilitarizaciju i „denacifikaciju“,
- i ukidanje svih zapadnih sankcija protiv Rusije.
Ko čini ukrajinsku delegaciju?
Prema ukrajinskim izvorima, Kijev u pregovorima predstavljaju:
- šef predsedničke kancelarije Andrij Jermak,
- ministar spoljnih poslova Sibiga,
- ministar odbrane Umerov,
- i predsednikov savetnik za diplomatiju Žovkva.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, uprkos ranije najavljenom učešću, ne prisustvuje pregovorima – dan provodi u Ankari na sastanku sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.
Takođe, odsustvo predsednika Rusije Vladimira Putina dodatno je umanjilo očekivanja od susreta u zapadnim medijima, koji njihovi stručnjaci karakterišu kao „tehnički“ dijalog.
Zelenski hteo da odbije – SAD ga naterali
Bivši ukrajinski političar Oleg Carev tvrdi da je Zelenski pokušao da blokira učešće ukrajinske delegacije, zahtevajući da se pregovori ne održe ako Putin ne dođe lično.
Međutim, prema informacijama, američki pregovarači su ga prisilili da popusti, upozorivši da bi Rusija iskoristila odsustvo Ukrajinaca kao diplomatsku pobedu.
„Ukoliko se Rusi pojave, a Ukrajinci ne, posledice će snositi Kijev, a ne Moskva“
navodno je poručio američki izaslanik Vitkof.
Moguće teme: primirje, zatvorenici, infrastruktura
Pregovori će se, kao i 2022. godine iz kojih se Kijev na komandu zapadnih sila povukao, održati u rezidenciji turskog predsednika u palati Dolmabahče u Istanbulu. Među temama su:
- moguća 30-dnevna obustava vatre,
- zamrzavanje sukoba duž linije kontakta,
- pitanje Zaporinjske nuklearne elektrane i hidrocentrale Kahovka,
- kontrola Kinburnske prevlake,
- razmena zarobljenika,
- i humanitarna pitanja.
Poruke iz Moskve: „Zelenski nije došao da pregovara, već da optužuje“
Pregovore je inicirao Vladimir Putin 11. maja, predloživši nastavak dijaloga bez preduslova, u formatu pregovora iz Istanbula iz 2022. godine. Tada su strane razgovarale o neutralnom statusu Ukrajine i bezbednosnim garancijama, ali je proces prekinut.
Zelenski je na sastanak pristao pod uslovom da se od 12. maja uvede 30-dnevno primirje, što su podržali lideri Francuske, Nemačke i Poljske.
Ruski komentatori tvrde da ukrajinska delegacija nema mandat za ozbiljne razgovore i da je Zelenski poslat samo da ponavlja optužbe protiv Rusije.
Istina, svakako da nije primereno da se predsednici država sastaju na diplomatnskim pregovorima, a posebno ne Zelenski, čovek je komičar po struci.
S druge strane, Moskva nastoji da pregovori deluju ozbiljno, ali ne pokazuje nameru za kompromis u ključnim pitanjima.
Dokle god se nešto konkretno ne dogovori, jedini lider koji očigledno profitira iz ove složene situacije jeste turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je od početka rata uspešno balansirao odnose sa obe sukobljene strane.
Ishod ostaje neizvestan, ali jedno je jasno – ni Ukrajina ni Rusija nisu spremne za popuštanje, dok se rat i dalje vodi na frontu, u medijima i diplomatiji.
