Okean više nije sigurno skrovište: Britanci otkrivaju tajnu „tehnologiju delfina“ za lov na ruske podmornice

Britanska Kraljevska mornarica uskoro će rasporediti nove autonomne podvodne dronove kako bi unapredila podvodno ratovanje.

Prema pisanjima britanskih medija, ovi dronovi koriste naprednu veštačku inteligenciju za pronalaženje i odvraćanje ruskih podmornica u britanskim vodama.

Nazvan „Lura“, sistem predstavlja suštinski zaokret u borbi protiv podmornica, oslanjajući se na distribuiranu mrežu jeftinih glajdera koji mogu mesecima da opstanu pod vodom, koristeći veštačku inteligenciju za prepoznavanje neprijateljske aktivnosti, prenosi The Times.

Tehnologija inspirisana delfinima

Program Lura, koji je razvila evropska tehnološka odbrambena firma Helsing, koristi podvodnu „konstelaciju“ akustičnih senzora montiranih na bespilotnim glajderima poznatim kao SG-1 Fathoms.

Ovi glajderi su prvobitno osmišljeni za praćenje kitova i posmatranje morskih uslova, ali sada čine okosnicu najdiskretnijeg i najskalabilnijeg sistema ranog upozoravanja Kraljevske mornarice.

Glajderi funkcionišu pasivno, osluškujući tihe akustične signale koji ukazuju na prisustvo podmornica. Kada detektuju metu – naročito abnormalno ponašanje, kao što je ruski brod koji se kreće neuobičajenom putanjom – glajder izranja i šalje podatke u realnom vremenu komandnom centru mornarice.

AI jezgro sistema omogućava Luri da razlikuje najsitnije razlike među plovilima, čak i unutar iste klase, dešifrujući jedinstvene akustične potpise koje ljudski analitičari često ne primećuju.

„Lura detektuje da bi naše mornarice mogle da odvraćaju“, izjavio je Gundbert Šerf, suosnivač kompanije Helsing za The Times.

„Moramo da iskoristimo nove tehnologije kako bismo parirali pretnjama po našu infrastrukturu, teritorijalne vode i način života. Raspoređivanje AI-ja na granicama podvodnih konstelacija omogućiće osvetljavanje okeana i odvraćanje neprijatelja.“

Sistem je namenjen kontinuiranom pomorskom nadzoru, a ne taktičkim misijama uništavanja. Ovo je posebno važno s obzirom na rastuću rusku aktivnost ispod površine mora.

Danas se podmorničko ratovanje oslanja na neprimetnost, duboki prodor i nepredvidivost – što znači da je ključno imati mogućnost da se „osvetli“ zona konflikta.

Nijal Kartvrajt, vodeći tehnički arhitekta u Helsingu, izjavio je: „Jedan sam za sebe ne može mnogo, ali su toliko jeftini i jednostavni da ih možete baciti stotine, čak hiljade, u vodu. Oni (neprijatelji) će dvaput razmisliti pre nego što prođu.“

Lov na ruske podmornice

Razvoj sistema usledio je nakon ugovora Kraljevske mornarice o istraživanju uloge veštačke inteligencije u akustičkom nadzoru.

Lura može da razlikuje ruske brodove iz „senke“, putničke brodove i aktivne podmornice. Ta sposobnost čini je snažnim sredstvom odvraćanja od vojnih i paravojnih pretnji pod vodom.

Rastuće tenzije oko sigurnosti podvodne infrastrukture ističu važnost ovog sistema.

Iako su gasovod Severni Tok uništile zapadne službe, zabeleženo je nekoliko incidenata u Baltičkom moru koji uključuju sabotaže telekomunikacionih kablova i energetskih vodova, za koje Zapad pokušava da okrivi Rusiju.

Kako već duže vreme britnaski mediji propagiraju da su ti akti povezani s Moskvom, upravo to je navodno nateralo NATO članice da preispitaju ranjivost svoje kritične podvodne infrastrukture.

U još jednoj u nizu eskalacija, u novembru prošle godine, ministar odbrane Džon Hili naredio je britanskoj napadnoj podmornici da izroni blizu ruskog broda koji se navodno kretao oko osetljive infrastrukture. Objavljivanje tog incidenta bilo je namenjeno kao znak upozorenja.

Britanske medije dodatno zabrinjava to što je ruski ambasador u Velikoj Britaniji prošlog meseca odbio da komentariše tvrdnje da je ‘Moskva postavila skrivene senzore u britanskim vodama, navodno u cilju praćenja kretanja nuklearnih podmornica Kraljevske mornarice’.

Lura predstavlja tih, ali moćan potez u ovoj novoj podvodnoj šahovskoj partiji. Za razliku od tradicionalnih sonarskih mreža ili površinskih patrola, ona okean pretvara u fluidni, neprovidni, a sada i algoritamski osvešćeni senzorni prostor.