Da ne priča možda pogrešnoj osobi? Tramp traži od privremenog predsednika Sirije da okonča terorizam

Tokom sastanka u Saudijskoj Arabiji sa privremenim predsednikom Sirije Ahmedom aš-Šaraom, poznatijim kao Abu Muhamed al-Džulani, Donald Tramp izneo je nekoliko ključnih zahteva, prenose bliskoistočni mediji.

Među njima su mir sa Izraelom i potpisivanje Avramovih sporazuma, deportacija palestinskih boraca i stranih terorista iz Sirije, kao i pomoć SAD u sprečavanju ponovnog jačanja Islamske države (ISIS).

Tramp je zatražio i da sirijske vlasti preuzmu odgovornost za čuvanje zarobljenih pripadnika ISIS-a na severoistoku zemlje.

Ipak, ovakvi zahtevi zvuče nerealno, budući da vlast u Siriji trenutno drže ljudi koji su i sami do juče bili teroristi, a mnogi među takozvanim sadašnjim “vojnicima” dolaze upravo iz redova ekstremističkih islamističkih organizacija, uključujući i ISIS.

Treba podsetiti i da je i sam al-Džulani donedavno boravio u podrumima, skrivajući se od američkih i ruskih avio-bombi, a sada pregovara sa predsednikom SAD o ukidanju sankcija. Ovakav karijerni uspon teško da može ostati nezapažen.

Podsetimo, Tramp se dan ranije izjasnio za ukidanje sankcija Siriji, ocenivši da ta zemlja zaslužuje “drugu šansu”. Reč je o restrikcijama koje je Vašington uveo tokom vladavine Bašara el-Asada. Tramp je izrazio želju da nove vlasti uspešno stabilizuju zemlju i očuvaju mir.

Podsetimo, privremeni predsednik Sirije, Ahmed al-Saraa (al-Džulani), već je uveliko blizak i sa liderima EU. Da stari „emir“ terorista Hay’at Tahrir al-Sham (HTŠ) i nekadašnji član Al Kaide u Iraku, već sada koristi svoje kršteno ime i obećava da više nije posvećen džihadu, već smo pisali.

Ahmed al-Saraa

Ahmed al-Saraa rođen je 1982. godine u Rijadu, Saudijskoj Arabiji, kao sin sirijskog izbeglice iz Golanske visoravni, koja je pod izraelskom okupacijom.

Odrastao je u progresivnom okruženju u imućnom delu Damaska i studirao medicinu. Odustao je od studija medicine da bi se 2003. godine pridružio Al-Kaidi u Iraku nakon američke invazije pod predsednikom Džordžom Bušom.

Tada je postao blizak Abu Musabu al-Zarkaviju, vođi Al-Kaide u Iraku. Nakon Zarkavijevog ubistva 2006. godine, al-Džulani je prešao u Liban, ali se kasnije vratio u Irak, gde su ga američke snage uhapsile i pustile 2008. godine.

Tokom poslednjih 20 godina, Ahmed al-Saraa je „nestao“, a njegovo mesto zauzeo je Abu Muhamed al-Džulani, isprva borac Al Kaide u Iraku.

Podsetimo, bio je zatvoren od strane SAD kao terorista, za kojim je bila čak i raspisana nagrada od 10 miliona dolara. Nakon puštanja, nastavio je da deluje unutar Islamske države Iraka pod vođstvom Abu Bakra al-Bagdadija.

Potom postaje visoki komandant Islamske države (ISIS) u Siriji, istaknuti oficir al-Bagdadija. U avgustu 2011. godine, usred protesta protiv Asada, al-Džulani je poslat u Siriju da osnuje ogranak Al-Kaide.

Godine 2012. osnovao je Jabhat al-Nusra (sadašnji HTŠ), pozivajući Sirijce na džihad protiv Asadovog režima. Kasnije je odbacio pokušaj al-Bagdadija da spoji Islamsku državu Iraka sa Jabhat al-Nusra, zaklevši se na vernost Aymanu al-Zavahiriju, tadašnjem vođi Al-Kaide.

Al-Džulani je svoj prvi intervju dao 2013. godine, okrenut leđima kameri i s licem prekrivenim tamnom maramom. U tom razgovoru za katarsku Al Jazeeru izjavio je da želi da Sirija bude vođena po islamskom zakonu – šerijatu.

Oko osam godina kasnije, dao je intervju američkoj mreži PBS, ovog puta gledajući direktno u kameru, odeven u sako i košulju. Tom prilikom odbacio je etiketu „teroriste“, nazvavši je nepoštenom, i naglasio da je protiv ubijanja nevinih ljudi.

Nesebična podrška zapadnih službi i njihove nade koje polažu u njega sugerišu da će Džulani dugo vladati kao Ahmed al-Saraa.