Godine 1972. započela je neobična priča o Tupoljevu Tu-160, poznatom i kao “Blackjack”, kada je ovaj avion pobedio na konkursu za dizajn novog nadzvučnog bombardera koji bi mogao da parira američkom Rockwell B-1 Lanceru.
Zbog svog elegantnog izgleda, avion je dobio nadimak „Beli labud“, i postao jedan od najlegendarnijih aviona koje je ikada koristila Vazdušno-kosmička sila Rusije – a još uvek je u aktivnoj službi.
Konkurs iz kojeg je rođen Tu-160 Blackjack
Kao što je već pomenuto, Tu-160 Blackjack je nastao iz sovjetskog konkursa za razvoj novog nadzvučnog bombardera. Tupoljev je ponudio projekat “Avion 160M”, koji je koristio elemente slične Tu-144, uz prošireno krilo u spoju s trupom – što je davalo širi i stabilniji oblik u odnosu na putničke avione.
Prototip se takmičio sa još dva predloga: Mjasjiščev M-18 i Suhoj T-4, pri čemu je Suhoj imao „klonirajući nos“ za bolju preglednost pilota pri poletanju i sletanju. Međutim, Tu-160 je pobedio, a serijska proizvodnja odobrena je 1984. godine.
Dizajn i specifikacije Tu-160
Tu-160 Blackjack je bio izuzetno ambiciozan projekat za svoje vreme. Implementacija promenljive geometrije krila(tzv. „swing wing“) na tako velikom avionu bio je tehnički izazov dostojan supersile.
Avion Tu-160 je najveći i najmoćniji nadzvučni bombarder na svetu, sposoban da dostigne brzinu od 2 maha, zahvaljujući četiri turbofan motora Kuznjecov NK-32 sa dopunskim sagorevanjem.
Avion upravlja posada od četiri člana: pilot, kopilot, navigacijski oficir i operater za odbrambene sisteme. Ima dva unutrašnja oružjačka odeljka, svaki sposoban da nosi do 20 tona slobodno padajućeg naoružanja, ili rotacioni lanser za krstareće rakete, što ga čini idealnim za napade s distance.
Zanimljivo je da Tu-160 nema nikakvo defanzivno oružje, što je prvi slučaj među sovjetskim bombarderima još od Drugog svetskog rata.
Duga i burna istorija službe
Tu-160 je zvanično ušao u operativnu upotrebu u aprilu 1987. godine, u sastavu 184. gardijskog teškog bombarderskog puka. Iako je 1989–1990. oborio čak 44 svetska rekorda, tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin ukinuo je proizvodnju ovog modela.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, 19 bombardera Tu-160 ostalo je stacionirano u Ukrajini, na bazi u Prilukiju. Kao nova nezavisna država, Ukrajina je nasledila ovu visoko sofisticiranu tehnologiju. Rusija je želela da ih vrati, ali je dogovor postignut tek 1999. godine, kada je osam aviona vraćeno u zamenu za brisanje ukrajinskog duga za gas.
Godine 2006. Ministarstvo odbrane Rusije i Kazanjska fabrika aviona (KAPO) pokrenuli su modernizaciju Tu-160, koji su dobili oznaku Tu-160M. Ugrađeni su novi motori, savremeniji krstareći projektili, sistem elektronskog ratovanja i unapređeni ciljni sistemi. Kao posebno opasne, ističu se krstareće rakete H-BD dometa 6.500 km.
Prvi let modernizovanog Tu-160M dogodio se 2020. godine. Svaki Tu-160M bombarder košta oko 250 miliona evra, barem prema internoj ceni dogovorenoj između Kremlja i Kazanja u ugovoru iz 2018. godine.
Ove, 2025. godine ruske oružane snage će dobiti četiri raketonosca Tu-160M. Pored novih, nekoliko Tu-160 „belih labudova” je u procesu modernizacije i izgradnje. Rusija želi da dostigne 50 takvih strateških bombardera dugog dometa.
U novembru 2015. godine, ruske snage rasporedile su Tu-160 i Tu-95MS u Siriji, gde su bombardovali ciljeve u provincijama Alepo i Idlib u okviru ruskog vojnog angažmana u sirijskom građanskom ratu.
Povratak u rat – Ukrajinski front
Nakon toga, Tu-160 nije više korišćen u borbenim misijama sve do rata u Ukrajini, kada je Ukrajina saopštila da je osam krstarećih raketa lansirano sa Tu-160 prema aerodromu Vinica – Havrišivka, iz pravca Crnog mora. Nakon toga, usledili su dalji raketni udari na ciljeve režima u Kijevu, koji traju do dan danas.
Glupo. Čak i sa maštom Treba nam 4 kompleta S 400 ili bolje S 500 i sve što si nabrojao je naše
Ne razumem šta znači “komplet”.
Vidi labuda. 🙂 Nama realno ovakav avion ne treba ali hajde da pustimo mašti na volju. Da vidimo sa Rusijom da kupimo samo jedan naoružan do zuba, sa svim nenuklearnim naoružanjem mogućim… Pa ni NATO teroristi ne bi smeli da nas napadnu, Albanci bi izgubili Kosovo, Hrvatska bi odustala od teritorijalnih pretenzija prema Srbiji i Republika Srpska bi bila nezavisna država!