Ovu službu spomenuli smo nedavno, povodom smrti jednog od osnivača Crvenih brigada, Alberta Frančeskinija. Za Čehoslovačku, državu nastalu 28. oktobra 1918. godine raspadom Austrougarske, Drugi svetski rat počeo je još 1938. godine aneksijom njenih delova, a kao suverena država prestala je da postoji u martu 1939. godine potpunom okupacijom od strane Nemačke.
Rat se u Čehoslovačkoj završio 12. maja, tri dana posle bezuslovne kapitulacije Nemačke pa se može reći da je ona bila najduže pod nemačkom okupacijom. Posle Nemaca stigli su Sovjeti donoseći sa sobom ideologiju, društveno uređenje uz sistem organizacije oružanih snaga i službi bezbednosti. Do Plišane revolucije i mirnog raspada na Češku i Slovačku, ovaj vredni narod u srcu Evrope čekalo je još mnogo iskušenja.
O državnoj bezbednosti i političkom režimu starala se Državna bezbednost (češki: Státní bezpečnost, slovački: Štátna bezpečnosť), ili StB/ŠtB. Ona je sve do 1990. godine radila sve ono što i druge, srodne službe Istočnog bloka. Pripadala je pripadala Korpusu nacionalne bezbednosti (češki: Sbor národní bezpečnosti, SNB; slovački: Zbor národnej bezpečnosti – ZNB), zajedno s Javnom bezbednošću (češki:Veřejná bezpečnost; slovački: Verejná bezpečnosť -VB), obavljajući policijske poslove.
Obe službe bile u u nadlženosti ministarstava unutrašnjih poslova Češke i Slovačke, ali su operativno bile potčinjene Ministarstvu unutrašnjih poslova ČSSR (Československá socialistická republika). Glavni zadatak Državne bezbednosti (pored obaveza karakterističnih za tu službu) bila je borba protiv političkih protivnika Komunističke partije Čehoslovačke i državnih organa.
Kako je nastala
Osnovana je 30. juna 1945. godine. Komunisti su došli na vlast 1948. godine. Kada su u Čehoslovačku došli sovjetski savetnici 1949. godine, StB je počela da prolazi kroz temeljnu ideološku promenu, pri čemu je generacija iskusnih i obrazovanih policajaca srednje klase tajne policije odstranjivana postepeno iz službe. Zamenila ju je mlađa generacija tajne policije, regrutovana iz redova radničke glase i indoktrirana retorikom klasne borbe i političke lojalnosti.
Sovjetski savetnici su u Službu uveli staljinističku medotologiju – zastrašivanja, upotrebu psihoaktivnih supstanci, otmice, ucene, falsifikovanje dokumenata, lažne procese, iznuđene svedoke, itd. Uobičajena praksa bila je prisluškivanje telefona, pretres stanova, pregledanje privatne pošte, nadzor, privođenja i standardne optužnice za subverziju Rebuplike, s kojima je obuhvaćen niz različitih optužbi.
Početkom Hladnog rata i zatvaranjem granica, StB je organizovala akciju Granični kamen (Operace Hraniční kámen, Operation Border Stone). Cilj operacije bilo je sprečavanje i hvatanje građana da prebegnu u zemlje iza Gvozdene zavese.
Ova služba koja je bila u senci mnogo surovijih srodnih institucija Istočnog bloka, u centar svetske javnosti stigla je kao glavni saradnik Crvenih brigada kojima smo posvetili duži tekst. Ona je od strane stratega KGB određena da pruža logističku podršku i organizuje obuku za pripadnike Crvenih brigada u logorima Palestinske oslobodilačke organizacije u Severnoj Africi i Siriji.
Kada su temelji Istočnog bloka počeli da se potkopavaju i urušavaju, StB nije mirovala. Njena uloga u padu režima 1989. godine ostaje neizvesna. Slučaj ubistva studenta od strane policije tokom demonstracija u novembru 1989. godine bio je motiv za širu javnu podršku i omasovljenje demonstacija.
Ti događaji doveli su do Plišane revolucije (češki: “sametová revoluce”; slovački:“nežná revolúcia) koja je počela 17. novembra, a završila se pred Novu godinu, 29. XII 1989. godine. Dan ranije, Aleksandar Dubček (heroj otpora prilikom operacije ”Dunav”, vodeći proces liberalizacije države pod sloganom socijalizam s ljudskim licem) izabran je za predsednika Parlamenta, a 29. decembra poznati pisac Vaclav Havel proglašen je za predsednika Čehoslovačke. Tri godine kasnije, 31. decembra 1992. godine, Češka i Slovačka su se mirno razdružile.
StB je raspuštena prvog februara 1990. godine. Kao privremeno rešenje formirana je Federalna bezbednosna informaciona služba (Bezpečnostní informační služba)koja je delovalaod prvog jula 1991. do 31. decembra 1992. godine. Nasledila ju je Bezbednosno – informativna služba (Bezpečnostní informační služba). Nekadašnjim saradnicima i doušnicima zabranjeno je da se bave politikom ili policijskim radom. Na tom spisku našlo se oko 200.000 ljudi.
Ovakva odluka utemeljena je u Aktu o bezakonju komunističkog režima i otporu prema njemu. U njemu je jasno navedeno da je StB bila organizacija zasnovana na ideologiji Komunističke partije s ciljem da suzbija ljudka prava i demokratiju, te se takva aktivnost smatra zločinačkom. U Slovačkoj je 15. II 1993. formirana Slovenská informačná služba, SIS. Obe države su danas visokorazvijene industrijalizovane zemlje.
