Dana, petak 2. maja 2025. godine, Izrael je realizovao svoju raniju pretnju, izvodeći vazdušne udare na periferiju predsedničke palate u Damasku, na samo 400 metara od palate Al-Džolanija. Ova intervencija dodatno destabilizuje Siriju, koja se već nalazi na ivici nove unutrašnje krize.
Napad je usledio kao odgovor na optužbe verskog vođe Druza, šeika Hikmata al Hadžrina, koji je optužio privremenog predsednika Ahmeda al Saru za genocid nad Druzima, nakon krvavih sukoba u kojima je poginulo više od 100 ljudi.
Eskalacija nasilja i optužbe za genocid
Šeik al Hadžrin je prethodne večeri govorio o “neopravdanoj genocidnoj kampanji” nad civilima iz zajednice Druza. Sukobi su izbili u ponedeljak u Džaramani, Sahnaji i Suvajdi, gde je manjinska zajednica Druza tradicionalno prisutna.
Prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava, poginule su 102 osobe, uključujući 30 pripadnika snaga bezbednosti, 21 Druzskog borca, 11 civila i dodatnih 40 boraca iz Suvajde, od kojih je 35 stradalo u zasedi. Povod za nasilje bilo je navodno audio-snimak uvredljiv prema proroku Muhamedu, čija autentičnost nije potvrđena.
Vođa Druza, šiitske manjine prisutne u Siriji, Libanu i Izraelu, pozvao je na “hitnu međunarodnu intervenciju”, ističući da “vlada ne ubija svoj narod ekstremističkim grupama, a zatim se pravi da ih ne kontroliše”. Iako se nova vlast u Damasku, na čelu sa Sarom, obavezala da će zaštititi sve zajednice, poverenje Druza je ozbiljno uzdrmano.
Izraelska intervencija kao demonstracija moći
Izrael, koji Druze smatra zaštićenom manjinom i formalno je u ratnom stanju sa Sirijom, brzo je reagovao.
Već u sredu su izvedeni prvi udari u blizini Damaska kao upozorenje ekstremističkim grupama. U petak rano ujutru, izraelski avioni napali su područje oko predsedničke palate. Operaciju je zvanično potvrdila izraelska vojska putem Telegrama.
Premijer Benjamin Netanijahu i ministar odbrane Izrael Kac poručili su:
„Ovo je jasno upozorenje sirijskom režimu – nećemo dozvoliti razmeštanje snaga južno od Damaska niti pretnje protiv Druza.“
Napad dolazi pet meseci nakon svrgavanja Asada od strane islamističko-džihadističkih frakcija pod vođstvom Sari. Sukobi podsećaju na masakre iz marta 2025. godine kada je stradalo 1.700 Alavita, dodatno naglašavajući nestabilnost situacije.
Međunarodne reakcije i geopolitičke posledice
Ujedinjene nacije pozvale su na „maksimalnu uzdržanost“, dok su SAD osudile nasilje i „zapaljivu retoriku“ protiv Druza, označivši je „neprihvatljivom“. Međutim, uprkos osudama, međunarodna akcija ostaje ograničena, a kriza se produbljuje.
Druzi iz Suvajde su preko portparola naglasili da ostaju “neodvojivi deo Sirije” i odbacili svaku ideju o cepanju zemlje. Sa druge stane elite u Briselu i Londonu, ali i prethodna vlast u SAD, kao i Turska otvoreno podržavaju, finansiraju i naoružavaju Al-Džolanija.
Analiza i šira slika
Analitičari, poput Majkla Horovica, smatraju da Izrael koristi krizu kako bi ojačao svoj uticaj u južnoj Siriji i gradio savezništvo sa Druzima.
Međutim, agresivni pristup izaziva strah od šireg regionalnog sukoba, jer Sirija i dalje predstavlja višeslojno bojno polje isprepletano verskim, političkim i geopolitičkim tenzijama.
