Kako su Izraelci ukrali ratne brodove Francuzima – Holivud ne bi bolje režirao Operaciju Noa!

Grande nation, kako svoju državu vrlo rado nazivaju Francuzi, u svom postojanju videla je sve i svašta. Мi ćemo se zadržati na jednoj unikatnoj epizodi iz savremene istorije. Događaj je toliko izazvao pažnju svojom maštovitošću drskošću, da ga vredi predstaviti na našem portalu, ali i podsetiti one koji su za njega čuli, ili znaju nešto više. Državni gusari?

Da, Izrael je dokazao da se i to može. Operacija Noa (fr. Projet Cherbourg) jedinstvena je operacija koju su Izraelci izveli pod nosom Francuza otplovivši iz šerburškog brodogradilišta s pet završenih, uredno plaćenih,  raketnih čamaca. Ona je tako dobro isplanirana i sprovedena, da bi i holivudski scenaristi ostali bez reči. Mogli bi samo da prepišu stvarnost i uzdišu što se oni toga nisu setili. Od uvodne, do odjavne špice sve je tačno.

Podsetimo se predistorije ovog događaja. Francuska je na Bliskom istoku zadržala odlične poslovne odnose s većinom zemalja, a do Šestodnevnog rata bila je glavni snabdevač Izraela, dostavljajući mu čak dve trećine neophodnih sistema i opreme. U Parizu je radila stalna misija na čelu s Mordehajem Limonom (general Mordechai Limon, četvrti glavnokomandujući RM Izraela, rođen u Poljskoj).

Bilo je poznato da su Sovjeti već isporučili raketne čamce Komar -183Р  Egiptu u periodu od 1961-1967, ali i naprednije, Osa – Projekat 205 (deset plovila) 1966. godine. To su bili prvi na svetu brodovi (čamci, kateri) te klase. Njih nije bilo moguće tajno premeštati iz baze u bazu, ali ono što je bila tajna predstavljale su tt osobine sovjetskih raketa, pa su Izraelci želeli adektvatno da odgovore.

Stoga je komisija naručila 1965. godine raketne čamce u brodogradilištu Šerbur-Oktevile (Cherbourg – Octeville). U leto iste godine odmah je počela gradnja te serije. Ona je dobila naziv Saar-3 (oluja, prema nazivu prvog plovila iz serije).  

U dobar poslovni potez umešala se politika jer je Šarl de Gol odlučio da raskine vojni savez s Izraelom. Razlog? Nije želeo da kvari odnose s arapskim zemljama. Samo tri dana pre početka Šestodnevnog rata, drugog juna 1967. godine, De Gol je zvanično objavio odluku da Izraelu neće dostavljati napadačko oružje. Taj potez nije bio bez posledica.

Uzavrela atmosfera u arapskom svetu posle vojnog debakla i gubitka teritorija dovela je do niza terorističkih, osvetničkih akata. Arapski teroristi su 24. decembra 1968. godine napali su avion Boing 707 izraelske kompanije El AL na aerodromu u Atini.

Kao odgovor, već 26. decembra grupa izraelskih komandosa kojima je komandovao pukovnik Rafael Ejtan (kasnije načelnik Štaba Armije odbrane Izraela) napala je aerodrom Bejrut. Rezultat? Uništeno je 13 libanskih aviona. De Golu nije ostalo mnogo mogućnosti, pa je proglasio embargo i francusko-izraelsko partnerstvo u potpunosti je zamrznuto.

Šta je Izraelce dodatno motivisalo da istraju u svojoj odluci? Kao najava Rata iscrpljivanja, 21. oktobra 1967. godine raketni čamci Egipta gotovo su prepolovili izraleski razarač Eilat koji se nalazio na vezu u luci Port Said. Ceo svet je doznao za delotvornost ovih plovila. Dva gotova čamca, koja su bila na vezu u Šerburu, četvrtog januara 1969. godine izašla su na probnu vožnju i više se nisu vratila. Sledeća stanica bila im je Izrael. Kakvi su to bili čamci kad su Izraelci toliko želeli da ih dobiju?

Postojali su i drugi načini da oni brane svoju obalu, ali ratna mornarica je morala da ima prestižno sredstvo kojim bi odgovorila Arapima. Francuzi su imali odgovarajući model koji je bio zasnovan na nemačkom torpednom čamcu tipa Jaguar. Gradnja je počela u brodogradilištu  Amio (Amiot). Prvi čamac porinut je 11. aprila 1967. godine. 

Da bi se izbegli politički problemi, na njih nije montirano oružje. Ono je već čekalo u Izraelu. Čamac je bio dugačak 45 metara i imao je bogatu opremu: dva radara (za pretraživanje i za gađanje), sonar, četiri dizel motora majbah; naoružan je bio sa šest raketa Gabrijel Mk (razvijena iz prve izraelske vođene rakete Luz – lešnik, proizvedena u Israel Aerospace Industries).

Najpre se na čamcima nalazio top kalibra 40 mm, a posle toga se prešlo na brzometni top kalibra 76 mm, opremljen radarskim nišanom i doturom municije iz magacina ispod palube. Maksimalna brzina čamca bila je 40 čvorova, gotovo 75 km/h.

Tok operacije

Akcioni film, ali potpuno realan, bez dublova i vraćanja, mogao je da počne. Sav posao isplanirali su stručnjaci izraelske Ratne mornarice, a samo ime Noa dato je u čast kćeri popularnog i omiljenog kapetana Benjamina Bini Telema (rođen u Pruskoj; s porodicom pre rata emigrirao u Palestinu), kasnije devetog glavnokomandujući RM. Manje uverljivo objašnjenje govori da je operacija dobila ime po Nojevoj barci.

Izraelci su znali da De Gol neće promeniti svoje mišljenje, bez obzira što su čamci potpuno isplaćeni. Stoga su rešili da se posluže lukavstvom. Načelniku francuskog Komiteta za naoružanje poslali su pismo potpisano od strane rukovodstva nepostojećeg predstavništva izvesne norveške  firme Starbot. U njemu su izrazili nameru da otkupe pet čamaca za potrebe opsluživanja naftnih platformi u Severnom moru. Drskost se isplatila.

Francuzi su smatrali da je dobro da se što pre reše tih čamaca, a država bi potom s Izraelcima rešavala spor. Prodali su čamce lažnoj firmi! Prevara je bila tako drska da ni iskusni Francuzi, s razvijenom kontraobaveštajnom službom, nisu izvršili dodatne provere. U Francusku je brzo stiglo 70 Izraelaca koji su se predstavili kao Norvežani. Oni su čamce registrovali na nepostojeću panamsku kompaniju.

Usledile su odlično zamaskirane pripreme. Čamci su morali biti tankovani maksimalnom količinom goriva i s dovoljno hrane, kako bi bezbedno obavili osmodnevno putovanje. Zalihe nisu mogli odmah da ukrcaju jer bi to izazvalo pažnju. Komandant Rinat naredio je da se čamci postepeno dopunjavaju gorivom pomoću male cisterne kapaciteta pet tona.

Sve je rađeno strpljivo i bez žurbe jer lučka rutina je nešto što se lako može uočiti i proveriti. Četvrt milona litara goriva preneseno je u bačvama koje su se nalazile u potpalublju. Do 24. decembra čamci su bili natankovani i spremni. Intendant je kupovao svežu i suvu hranu iz različitih lokalnih prodavnica, pa i te zalihe su dopunjavane u manjim količinama više puta.

Mislilo se na sve. Snažni motori ovih čamaca prilično su bučni, pa bi startovanje motora u noći bekstva uzbunilo ceo grad, a ne samo lučko obezbeđenje. Kapetan Hadar Kimhi naredio je da se motori redovno startuju noći kako bi se stanovnici Šerbura navikli na buku. Na prigovor lučkih vlasti kapetan je izdao uverljivo objašnjenje da struja s obale nije dovoljna da zagreje čamce. Elektrodistribucija je dozvolila taj način rada, policija takođe, i majbahovi motori mogli su mirno da rade po dva-tri sata, u vreme kada je planirano da akcija počne. 

Noću 24. na 25. decembar 1969. godine lažni Norvežani digli su sidro i napustili luku, bez obzira na olujni vetar brzine 9 čvorova (sa udarima, gotovo 90 km/h). On im je bio saveznik jer su se lučke vlasti sklonile s dokova; pažnja je popustila, niko nije patrolirao. Izraelci su morali ovako da postupe. Zadatak je morao da se izvrši, a možda druge prilike ne bi bilo.

Plovidbom do Izraela komandovao je Hadar Kimhi, budući general. Francuzi su se kasno setili da provere kako su to čamci napustili luku, ali tek kad su oni bili već kod obala Portugalije. Tada je kapetan počeo da aktivira unapred pripremljene opcije. Obratio se navigacionoj kompaniji Europe Lines kako bi im pomogla u dopuni goriva. Ova vrsta plovila nije predviđena za duge rute, već za priobalne, brze i kratkotrajne napade.

Većina takvih brodova nema ni ležajeve za spavanje (naši raketni čamci su, za razliku od originalnih sovjetskih, imali tople ležajeve). U toj prevari pomogao im je Edmond Vilhelm Brilant (Edmond Wilhelm Brillant Halevi, rođen u Poljskoj, jedan od osnivača izraelske ratne mornarice). On je preko svojih britanskih veza obezbedio da se natankuju u Giblartaru.

Planirano je da se gorivo preuzme iz preuređenog tankera Lea, a da Naharija, još jedan brod, bude u rezervi. Najveći problem bilo je da se Lea preuredi u tanker, a to je rešeno tako što su balansni rezervoari na pramcu i dnu broda iskorišćeni za smeštaj goriva. 

Ušli su u Sredozemno more i pred Kiprom su se podelili obišavši ostrvo s dve strane, sa severa i juga. Posle toga su se opet spojili u konvoj. U Sredozemnom moru čekao ih je logistički brod Netania. Sada su već bili blizu kući. U blizini Krita dobili su pratnju izraelskih lovaca fantom II. To nije bilo bez osnova. Francuski ministar odbrane Mišel Debre naredio je da se čamci potope, ali je načelnik štaba odbio, ponudivši svoju ostavku.

Naredbu je poništio premijer Žak Šaban Delmas, shvatajući do kakve bi to eskalacije dovelo, jer su čamci bili u međunarodnim vodama. Francuski ministar spoljnih poslova Moris Šuman zapretio je teškim posledicama ako se čamci pojave u Izraelu…A oni su se pojavili prvog januara 1970. godine u luci Haifa, kao pravi novogodišnji poklon ratnoj mornarici. Francuzi su proterali mornaričkog atašea, admirala Mordehaja Limona, a čamci su svoju veliku ulogu odigrali tokom Rata sudnjeg dana (Jom kipurski rat) 1973. godine. 

Cilj opravdava sredstva

Usledilo je urgentno naoružavanje i finalno opremanja plovila. Dva čamca su porinuta nekoliko meseci pre Rata sudnjeg dana. Izraelska mornarica deklasirala je egipatsku i sirijsku, kada je potopila četiri egipatska čamca Osa -1 i nepoznat broj sirijskih plovila, bez gubitaka i žrtava.

Arapi su se povukli u svoje luke primenjujući pasivnu odbranu. Spomenimo i kako su se zvala plovila te, na filmski način, formirane flotile: Saar (oluja), Sufa (bura), Gaaš (gejzir), Herev (mač), Hanit (koplje) i Hec (strela).