Vojne potrošnje eksplodirale! Svet ulaže rekordne trilione dolara u vojsku nakon Hladnog rata

Globalne vojne potrošnje su 2024. godine zabeležile najveći rast od kraja Hladnog rata, dostigavši ukupno 2,7 triliona dolara, pokazuje najnoviji izveštaj Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma (SIPRI).

Glavni razlozi rasta su aktivni ratovi i oružani sukobi širom sveta, pri čemu je najveći porast zabeležen u Evropi i na Bliskom istoku.

Prema izveštaju SIPRI-ja, vojne potrošnje su 2024. skočile za 9,4% u realnim vrednostima u poređenju sa 2023. godinom, čime je zabeležen deseti uzastopni godišnji rast.

“Ovo jasno pokazuje velike geopolitičke tenzije… Radi se o najvećem porastu od završetka Hladnog rata.”

izjavio je istraživač Sjao Lijang. “

Više od 100 zemalja povećalo je svoje vojne budžete u prošloj godini, što će imati dubok socijalno-ekonomski i politički uticaj, upozorava SIPRI.

Evropa, uključujući Rusiju, je predvodila rast, povećavši svoje vojne troškove za 17%, dostigavši ukupno 693 milijarde dolara.

• Rusija je izdvojila 149 milijardi dolara za svoju vojsku, što je rast od 38% u odnosu na prethodnu godinu i dvostruko više nego 2015. godine.
• Ukrajina je povećala vojnu potrošnju za 2,9%, dostigavši 64,7 milijardi dolara, pri čemu vojni izdaci sada čine 34% BDP-a, što je najviši procenat na svetu.

Neke zemlje su zabeležile dramatične skokove:

• Nemačka je povećala vojni budžet za 28%, na 88,5 milijardi dolara, prestigavši Indiju i postavši najveći vojni potrošač u centralnoj i zapadnoj Evropi od ujedinjenja.

SAD, najveći svetski vojni potrošač, povećale su budžet za 5,7% na ukupno 997 milijardi dolara, što predstavlja 37%globalne vojne potrošnje i 66% NATO ukupnih izdataka.

U okviru NATO saveza:

• 18 od 32 članice postigle su cilj od 2% BDP-a za vojne izdatke — rekordni nivo od osnivanja Alijanse.
• Očekuju se veliki programi nabavke oružja u godinama koje dolaze.

Na Bliskom istoku:

• Izrael je povećao vojnu potrošnju za 65%, dostigavši 46,5 milijardi dolara — najveći rast od rata Šest dana 1967. godine.
• Iran, suočen sa sankcijama, smanjio je vojni budžet za 10%, na 7,9 milijardi dolara.

U Aziji:

• Kina, koja modernizuje svoje oružane snage, sajber kapacitete i nuklearni arsenal, povećala je vojni budžet za 7%, dostigavši 314 milijardi dolara, i sada čini polovinu vojnih troškova u Aziji i Okeaniji.