Dok Kijev odbacuje Trampov mirovni plan, šef Pentagona saopštava da SAD više ne mogu biti garant bezbednosti Evrope

Dana 23. aprila 2025. godine, prva potpredsednica vlade i ministarka ekonomije Ukrajine, Julija Sviridenko, izjavila je da Ukrajina nije spremna da prizna gubitak Krima u okviru pregovora o rešavanju sukoba s Rusijom.

U intervjuu za RBC-Ukrajina, pred početak sastanka u Londonu, ukrajinska delegacija koju predvode Andrej Jermak, Andrej Sibiga i Rustem Umerov razgovarala je sa predstavnicima SAD i Evrope o mogućem prekidu vatre.

Sviridenko je naglasila da će stav Kijeva biti jasno iznet na pregovorima koje organizuju Velika Britanija i Francuska, a koji uključuje kategorično odbijanje priznanja Krima kao dela Rusije, kao i zahtev za „obaveznim bezbednosnim garancijama” u slučaju odustajanja Ukrajine od članstva u NATO.

Ova izjava faktički odbacuje ključne odredbe „Trampovog mirovnog plana“, koji su prethodno objavili američki mediji poput Axios i The Washington Post. Plan predviđa pravno priznanje ruske kontrole nad Krimom od strane SAD, neformalno priznanje delova Donbasa, Hersonske i Zaporoške oblasti pod ruskom kontrolom, kao i odustajanje Ukrajine od NATO integracija u zamenu za članstvo u EU.

Plan takođe uključuje ukidanje sankcija protiv Rusije, širenje ekonomske saradnje između SAD i Rusije, neodređene garancije bezbednosti za Ukrajinu od evropskih država, povratak dela Harkovske oblasti, slobodnu plovidbu Dnjeprom i upravljanje Zaporoškom nuklearnom elektranom pod američkim nadzorom.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens opisao je uslove kao „jasne i pravedne“, ali je zapretio povlačenjem SAD iz posredničke uloge ukoliko plan ne bude prihvaćen. Prema informacijama agencije Reuters, ni Rusija ni Ukrajina nisu dale pozitivan odgovor, što dodatno pojačava tenzije pred londonski sastanak.

Sviridenko je izjavila da bi priznanje Krima kao dela Rusije bilo „u suprotnosti s Ustavom Ukrajine i međunarodnim pravom“, te da svi pregovori moraju biti zasnovani na potpunom povlačenju ruskih trupa i obnovi teritorijalnog integriteta zemlje. Takođe je istakla da bi eventualno odustajanje od članstva u NATO bilo moguće samo uz „armirano-bezbednosne garancije“, uključujući bilateralne vojne sporazume, isporuke oružja i eventualno razmeštanje mirovnih snaga.

Ova pozicija se poklapa sa izjavom predsednika Volodimira Zelenskog od 22. aprila, koji je Trampov plan ocenio kao neprihvatljiv i naglasio da je potpuni prekid vatre preduslov za bilo kakve pregovore.

Pregovori u Londonu, koji se održavaju u Lancaster House-u, dodatno su komplikovani odsustvom ključnih američkih predstavnika. Državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Stiven Vitkof otkazali su učešće, a Sjedinjene Države na pregovorima predstavlja specijalni predstavnik za Ukrajinu Kit Kelog, što se prema izveštaju The Guardian tumači kao smanjenje prioriteta koje Vašington pridaje pregovorima.

Evropski lideri, uključujući britanskog premijera Kira Starmera i francuskog predsednika Emanuela Makrona, navodno nastoje da održe dijalog, predlažući formiranje „koalicije voljnih“ koja bi garantovala bezbednost Ukrajine. Ipak, kako ističe Bloomberg, bez aktivnog američkog učešća takve garancije mogle bi biti nedovoljno snažne.

SAD više ne mogu biti garant bezbednosti Evrope – izjavio šef Pentagona

Sjedinjene Američke Države više ne mogu biti garant bezbednosti Evrope, izjavio je američki ministar odbrane Pit Hegset. Prema njegovim rečima, Evropska unija mora ozbiljno da se zabrine zbog te činjenice.

„Vreme kada su Sjedinjene Države bile jedini garant evropske bezbednosti je prošlo“, poručio je Hegset u izjavi koja je izazvala veliku pažnju među evropskim saveznicima.

Uporedo s ovom „obećavajućom“ izjavom šefa Pentagona, kontroverznu poruku uputio je i američki državni sekretar Marko Rubio. On je istakao da je u Vašingtonu došlo do boljeg razumevanja ruske pozicije po pitanju Ukrajine.

Rubio je dodao da je to postalo moguće jer su Vašington i Moskva konačno počeli da razgovaraju, nakon tri godine potpunog prekida kontakata.

Posebno zabrinjavajuće za Evropu i Ukrajinu jeste što su ove izjave stigle upravo u trenutku neuspeha mirovnih pregovora u Londonu. Naime, pregovori su propali upravo zbog stavova koje je zauzeo Kijev, uz podršku svojih evropskih mentora.

Važno je istaći da su SAD planirale da na taj susret dođu sa konkretnim mirovnim predlogom. Iako su mnogi stručnjaci ocenili taj plan kao svojevrsni ultimatum Ukrajini, spremnost Vašingtona na dijalog imala je veliku težinu. Sve više znakova upućuje na to da u Beloj kući možda više neće tolerisati još jedan diplomatski manevar iz Kijeva.

Dok se elita iz Brisela i Londona krije iza najnovijih postupaka vlasti u Kijevu, sve ovo nam zapravo samo još jednom pokazuje koliko su zaista protivnici Trampa jaki.