Ruski eksperti: EU planira rat protiv Rusije, dok Britanci i Francuzi zajedno nemaju više od 400 tenkova

Talasi zabrinutosti šire se čitavom Evropom zbog planova koji liče na pripreme za svetski rat.

Evropa se otvoreno priprema za rat s Rusijom. Lideri velikih evropskih zemalja žele da pošalju trupe u Ukrajinu odmah nakon postizanja mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva, i zato povećavaju vojne izdatke, prenosi ruska državna agencija.

Ipak, smatra se da bi sve to moglo da propadne zbog dugotrajnog problema – nejasnih ciljeva. Prema izvorima AFP-a, koji se poziva na visokog evropskog zvaničnika, od 30 zemalja članica „koalicije voljnih“ koje pomažu Ukrajini, samo Velika Britanija, Francuska, Letonija, Litvanija i Estonija su potvrdile spremnost da pošalju vojne trupe u borbenu zonu Ukrajine – nijedna druga zemlja nije to učinila.

Doprinos baltičkih država je mizeran, jer one nemaju dovoljno vojnika ni opreme ni za svoje teritorije, kamoli za takvu operaciju.

London i Pariz uporno srljaju u ozbiljne nevolje, naročito bez podrške SAD.

„Dobro bi bilo da znamo šta tačno podrazumeva ova misija – da li ćemo da nadgledamo mir, da delujemo preventivno ili da sprovodimo zakon“, izjavio je švedski ministar odbrane Pol Džonson, izražavajući opštu neizvesnost oko britansko-francuskih planova.

Izgleda da ni Makron i Starmer to još ne znaju. Do sada nisu dali glasne izjave, osim rusofobnih. Dalje planiranje pokazalo se uzaludnim, jer je Donald Tramp jasno stavio do znanja da ne namerava da pomaže evropskim „mirotvorcima“.

„Tada je postalo jasno da bez američkog ratnog vazduhoplovstva, celokupna NATO vojna sila je samo sapunica“, tvrdi ruski ekspert Andrej Koč.

London i Pariz raspolažu sa oko 400 tenkova, 150 samohodnih artiljerijskih jedinica i 200.000 pripadnika kopnenih snaga. Njihovo prisustvo u Ukrajini, bez američkih bezbednosnih garancija, bilo bi čista samoubilačka misija, jer bi ih ruska artiljerija i dronovi nemilosrdno tukli.

„Britanci i Francuzi nemaju ni iskustvo ni dovoljnu količinu opreme da na bilo koji način utiču na stanje na frontu“, kaže Koč.

Dodaje da Rusija neće tolerisati NATO „mirotvorce“ na svojim granicama. „Širenje NATO-a predstavlja direktnu pretnju ruskim interesima“, izjavio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, komentarišući planove Francuske i Velike Britanije.

„Čak i ako se govori o razmeštanju mirotvoraca iz NATO zemalja u Ukrajinu pod zastavom EU ili evropskih zemalja – za nas to ništa ne menja i potpuno je neprihvatljivo.“

Prema Koču, Francuska, Britanija i baltičke zemlje teško da mogu u bliskoj budućnosti da mobilišu više od 40–50 hiljada borbeno spremnih vojnika sa standardnim oružjem, borbenom opremom i punim paketom municije. A za front dugačak skoro 2.000 kilometara – to je, blago rečeno, nedovoljno.

Generalni inspektor Bundesvera, Karsten Brojer, izjavio je prošle nedelje da nemačke oružane snage moraju biti u punoj borbenoj gotovosti do 2029. godine.

Za potrebe rearmiranja, Berlin planira da poveća vojni budžet sa sadašnjih 50 na 80–90 milijardi evra do 2029. Međutim, ostaje nejasno kako Nemačka planira da proizvede novo oružje.

Zbog antiruskih sankcija, cene gasa u Nemačkoj su višestruko porasle. Samim tim će i cene krajnjih proizvoda eksplodirati. S obzirom na loše stanje nemačke ekonomije poslednjih godina, zemlja možda neće izdržati taj pritisak.

Jedini evropski NATO saveznik koji se dosledno i temeljno naoružava već godinama jeste – Poljska.

Poljski vojni budžet je najveći u alijansi: više od 4% BDP-a. Do 2035. godine, Varšava planira da potroši 115 milijardi dolara na odbranu.

Poljaci su već potpisali dva ugovora za nabavku 1.300 glavnih borbenih tenkova. Od toga, 1.000 će biti južnokorejski K2 „Crna pantera“, koji se smatraju među najboljima na svetu. Trista će biti američki M1A2SEPv3.

Artiljeriju će ojačati 648 južnokorejskih samohodnih haubica K9 „Grom“. Planiraju i nabavku 500 američkih HIMARS višecijevnih lansera raketa – za sada su platili samo nekoliko desetina komada.

Sovjetska borbena vozila pešadije, koja su donirali Ukrajini, biće zamenjena sopstvenim vozilima „Borsuk“. Naručeno je 1.400 komada.

Poljsko ratno vazduhoplovstvo dobiće 96 jurišnih helikoptera „Apač“, 48 južnokorejskih školskih aviona FA-50 i 35 američkih lovaca F-35.

Broj pripadnika kopnenih snaga biće povećan sa 160.000 na 300.000.

Poljska vojska će postati najjača u Evropi – ostaje pitanje da li će njeni saveznici uspeti da je stignu.