Hipersonično oružje danas predstavlja jednu od najaktuelnijih i najosetljivijih tema u svetskoj vojnoj strategiji, označavajući novu eru u globalnoj trci u naoružanju. Projektili koji lete brzinom većom od 5 maha (oko 6.000 km/h), uz sposobnost manevrisanja i izbegavanja protivraketnih sistema, dramatično menjaju pravila ratovanja i ravnotežu snaga između svetskih sila.
U protekloj deceniji, države poput Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Indije, Irana, pa čak i Jemena, značajno su povećale ulaganja u razvoj i testiranje hipersoničnih raketa, uključujući i njihovo uvođenje u borbene arsenale.
Istorijski koreni: Od „Srebrnog pticara“ do današnjih projektila
Prva ideja o hipersoničnom oružju datira iz vremena Drugog svetskog rata, kada je austrijski naučnik Oigen Zenger predložio koncept „Zilberfogela“ – planera sposoban da nosi bojevu glavu na ogromne udaljenosti koristeći atmosferu. Iako nikada nije realizovan, postavio je temelje za buduće hipersonične projekte.
U vreme Hladnog rata, SAD i SSSR su počeli da eksperimentišu s tehnologijama koje bi omogućile dominaciju u brzini i manevarskim sposobnostima. Američki X-15 iz 1950-ih dostizao je 6,7 Maha, dok su sovjetske balističke rakete uvele principe hipersonike u svoje konstrukcije.
Tehnologija i karakteristike hipersoničnog naoružanja
Hipersonično oružje deli se na dve glavne kategorije:
- Hipersonični planirajući blokovi (HGV): lansiraju se balističkom raketom, a zatim manevrišu kroz atmosferu.
- Hipersonične krstareće rakete (HCM): koriste motore s nadzvučnim sagorevanjem (scramjet) i mogu održavati ogromne brzine tokom celog leta.
Brzine hipersoničnih sistema kreću se od 5 do preko 20 Maha – npr. ruski „Avangard“ navodno prestiže 20.000 km/h.
Domet varira: ruski „Kindžal“ pogađa do 2.000 km, dok kineski DF-17 ide do 2.500 km. Sposobnost manevrisanja u letu čini ih gotovo neuhvatljivim za tradicionalne PVO sisteme.
Materijali korišćeni u konstrukciji uključuju visokootporne kompozite i ugljenične materijale otporne na toplotu od preko 1.000°C. Savremeni sistemi navođenja omogućavaju preciznost manju od 1 metra, kao kod „Kindžala“.
Poslednja testiranja i razvojne faze
Rusija se pozicionira kao globalni lider u hipersoničnom naoružanju. Godine 2020. fregata „Admiral Gorškov“ ispalila je raketu „Cirkon“, a 2021. ona je prvi put lansirana s podmornice. Do 2023. „Cirkon“ je već ušao u naoružanje mornarice. „Avangard“ je operativan od 2019, a „Kindžal“ je uspešno korišćen u Ukrajini od 2022. godine.
SAD ulažu u više programa: AGM-183A ARRW koji je uspešno testiran krajem 2022. godine, i HACM raketu čiji razvoj vodi kompanija Raytheon. Cilj je operativnost do 2027. godine. Međutim, projekti se suočavaju s izazovima: od tri testiranja C-HGB raketa, dve su bila neuspešna.
Kina impresionira globalnu javnost. DF-17, testiran 2021. godine, ima sposobnost nošenja konvencionalnih i nuklearnih bojevih glava. Takođe razvijaju DF-41 i hipersonične rakete s vazdušnim lansiranjem.
Iran je 2022. predstavio raketu „Fattah“ (15 Maha, 1.400 km), a 2023. i „Fattah-2“ sa separabilnim hipersoničnim blokom. Iznenađenje je došlo iz Jemena – Huti su u martu 2024. testirali hipersoničnu raketu sa brzinom od 10.000 km/h.
Indija i Severna Koreja takođe razvijaju svoje projekte, dok je Velika Britanija u aprilu 2025. testirala sopstveni sistem brzine 5 maha.
Primena na bojnom polju i strateške posledice
Ruski „Kindžal“ je već upotrebljen u Ukrajini, npr. u martu 2022. protiv podzemnog skladišta u Ivano-Frankovskoj oblasti.
Hipersonično oružje skraćuje vreme reakcije neprijatelja, obesmišljava mnoge postojeće PVO sisteme (npr. THAAD) i remeti dosadašnju doktrinu nuklearnog odvraćanja.
Nejasnoća oko toga da li projektil nosi nuklearnu ili konvencionalnu bojevu glavu povećava rizik od pogrešnog tumačenja i eskalacije sukoba.
Investicije, trka i tehnološki izazovi
SAD su u 2022. godini izdvojile 4,7 milijardi dolara za hipersonične programe. Kina ulaže sličan iznos, iako su tačne brojke nepoznate. Rusija, uprkos sankcijama, nastavlja sa „Cirkonom“ i „Avangardom“.
Visoki troškovi, tehnološke barijere (materijali, motori, upravljanje), kao i međunarodne zabrane izvoza, čine ovu tehnologiju dostupnom samo ekonomski ili politički odlučnim državama.
Budućnost i etički izazovi
Primena hipersoničnog oružja u ratovima budućnosti je neizbežna. Napredne tehnologije poput veštačke inteligencije, kvantnih senzora i laserskih sistema biće ključni elementi i za ofanzivne i za odbrambene sisteme.
Međutim, etičke dileme i pravna regulativa kasne – za razliku od sporazuma kao što je INF, hipersonično oružje još nije predmet međunarodnih ugovora.
Hipersonično oružje više nije futuristički koncept – ono je realnost savremenog ratovanja. U eri gde brzina i nepredvidivost određuju sudbinu sukoba, države ulažu milijarde u ovu tehnologiju, čineći je simbolom moći, prestiža, ali i strateške nestabilnosti
Njegova masovna upotreba biće oblikovana ne samo tehnološkim napretkom, već i političkom voljom, etičkom odgovornošću i međunarodnim dijalogom. Budućnost rata – možda i mira – već ubrzava brže od 20 maha.
Matematika, Fizika i Hemija su osnov za napredak u vojnoj sferi, kao i ostalim naučnim disciplinama. Citao sam pre izvesnog vremena da su ameri na 63 mestu u sveti iz gore navedenih predmeta i tu lezi odgovor za sve njihove probleme za napredne tehnologije u naoružanju.
sinko,ako verujes da su ameri na 63 mestu onda si stvarno ludo i glupo zatucan u rusiju.
promeni izvor informacija ili makar prelistaj sta pisu drugi izvori.
Dok su im dolazili Srbi kao N.Tesla imali su napredak, dok su im švabe iz pacovskih kanala radili razvijali su se u negativnom smislu razvijajući samo destruktivnu tehniku, onda su vam jehovci razvili imaginarnu industriju od koje nema leba nego samo nadzor, kamere i vakcine, opet destruktivna tehnika. E, sada vam ne dolaze ni Srbi ni švabe a imate samo jehovce i zato nemate nikakav razvoj.
Treba biti malo i pametan da se to napravi, a smrdonogi kauboji i EU baštovani nisu baš poznati po tome.