Bil Brajson u svojoj knjizi ”Mejd in Amerika” tvrdi da reč kamuflaža (o kojoj smo već pisali) etimološki znači – duvanje dima u lice. Interesantna asocijacija. Možda je i tačna, ali to jeste zanimljivo s lingvističkog stanovišta. S vojnog je drugačije. I ovo prastaro sredstvo, nastalo kad i vatra, evoluiralo je i dobilo praktične, upotrebljive forme.
Dimna zavesa je opet pokazala (na bojištima SVO) da neke stvari nikad neće zastareti. Kao odgovor na brojna nova ubistvena rešenja (dronove, laserska, optoelektronska sredstva navođenja, itd), i dim je morao da se prilagođava.
Protiv njega je mnogo toga: hemijski sastav, postojanost, mogućnost čuvanja i transporta, uticaj vetra, nagle promene ratnog ambijenta, itd. Ipak, za ono što se od njega očekuje – svakako je nezamenjiv, a pri tom i najjevtiniji.
Kako se koristi dimna zavesa tokom SVO?
Dim na ratište stiže u pripremljenom obliku. Smeša od koje nastaje može se ”upakovati” u ručne bombe i razne vrste mina i granata, ali i posebno konstruisane kontejnere -lansere na oklopnim vozilima. Ima i specijalnih vozila koje samo to rade: proizvode dim, odnosno – prave dimnu zavesu.
Dim se može koristiti za signalizaciju, ukazivanje na mesto sletanja, maskiranje, prilikom vežbovno-školskih manevara za imitiranje udarnih sredstava, ali i za uništavanje stenica, borbu protiv promrzlina itd. Postoje tri osnovna načina stvaranja dimne zavese, u zavisnosti od namene:
- Dimna bomba (granata, mina) dugog dejstva. Reč je o metalnom cilindru s jednim ili više otvora za ispuštanje dima. Pripalom dimne smeše stvara se dim. Vreme njenog gorenja zavisi od recepture i obima.
- Dimna bomba (granata, mina) trenutnog dejstva. Koristi se za trenutno stvaranje dimne zavese u kratkom vremenskom periodu. Baca se ili ispaljuje na optimalnoj udaljenosti od predmeta ili objekta kamufliranja.
Poznati su modeli američke AN-M8 i M18, ruski UDŠ, DM-11, RDG-2 i univerzalna 3D6 za lansirnu instalaciju ”Oblak”, čemu ćemo posvetiti više vremena.
- Specijalizovana vozila za pravljenje dima
Ona treba da za kratko vreme na određenom delu ratišta obezbede neprozirni dimni oblak većeg obima i postojanosti. To čine uz pomoć generatora. Koriste ih jurišne jedinice, na otvorenom bojnom polju, ali i u gradskoj borbi. Uz pomoć aerosola gasni oblak dobija na stabilnosti, onemogućava napadna, a otežava odbrambena dejstva protivnika. Korišćenje dimne zavese traži borbeno iskustvo, jer je ona i rizik koji može dovesti do prijateljske vatre, konfuzije u sopstvenim redovima, dezorijentacije i nedostaka komunikacije.
Široj javnosti najatraktivnija dimna sredstva jesu ona koja se koriste na oklopnim vozilima. Ona, osim svoje osnovne funkcije, lansiranja dimnih kutija (uložaka), onako načičkana, deluju i opasnije, dajući odgovarajuću dozu sigurnosti posadi da će moći da se prinudno, makar za kratko vreme, zaštiti od opasnosti. Sve države razvijaju sredstva za stvaranje dimne zavese, a najviše se mogu videti upravo tokom SVO gde su doživela svoju reafirmaciju.
Osnovni sovjetski / ruski model instalacije za ispaljivanje dimnih bombi (uložaka, granata) sa oklopnih vozila je popularni ”Oblak”. Od ranih osamdesetih na njih se postavlja sistem za lansiranje dimnih granata pod punim nazivom 902 Oblak (Туча). On se sastoji od glatkocevnih lansera kalibra 81 mm i od seta standardizovanih dimnih granata različitog pirotehničkog sastava.
Njihova primena zavisi od konkretne situacije na bojištu. Ranije su ove kutije imale samo dimnu smešu čime su omogućavale trenutno prikrivanje; sada se u njima nalaze i sastojci koje pružaju zaštitu od drugih sredstava za otkrivanje i ciljanje. Koristeći električni okidač, granata mase oko 2,3 kg ispaljuje se na domet od minimalnih pet do deset metara, do maksimalnih 250 do 300 metara. Okidač istovremeno potpaljuje i smesu.
Kada padne na zemlju iz punjenja se oslobađa gust, tamni dim. Punjenje aktivno gori najmanje dva minuta, pri čemu stvara oblak, odnosno dimnu zavesu od 30 do 40 metara dužine i pet do osam metara visine, u zavisnosti od vetra, ali i dejstva samog vozila.
Šta se nalazi u minama, granatama i bombama što stvara dim? U punjenjima se nalazi metalhloridna smesa. Nju čine prah aluminijuma, oksidi gvožđa, heksahloretan С2Cl6 i, po potrebi, katalizatori. Prilikom pripale smese pomoću upaljača, razvija se temperatura od oko 1.000°C. Pripala se može obaviti ručno kod sredstava koja se na takav način aktiviraju (mine).
Fitilj se potpaljuje minerskom šibicom. Pre toga se skine zaštitna traka sa otvora mine kroz koje treba da izbija dim. Na nekim pakovanjima postoji i tarna smeša (kao na poklopcu našeg topovskog udara), gde nije potrebna šibica, već se fitilj povuče preko grube površine nalik na sitnu šmirglu. Beli dim dobija se smešom antracena, kalijum-hlorata i amonijum-hlorida.
Tamni dim dobija se iz smeše antracena i kalijum-hlorata. Dim je inertan, neotrovan i ne iritira oči i disajne organe, iako izbacuje određeni miris sličan policijskim dimnim bombama. Kada vojnik aktivira minu mora odmah da se udalji od nje jer ona za kratko vreme razvija veliku toplotu.
Na raznim kanalima koje drže profesionalni komentatori, ali i hobisti, mogu se videti snimci napada na južno-donjeckom pravcu; tamo su veoma aktivno korišćene dimne zavese. Jurišna odeljenja pešadije, uz pomoć tenkova T-80BVM napadala su upravo pod ovakvom zaštitom.
Napred su se nalazili tenkovi koji su štitili borbena vozila pešadije i dejstvovali po prednjem kraju protivnika, vršeći pritisak i ometajući ga da organizuje odbranu. Na manje od sto metara tenkisti bi aktivirali sistem ”Oblak” i pešadija bi jurišala pod zaštitom dimne zavese.
Pokazalo se da ta organizacija napada, koja se malo razlikuje od akcija u Prvom i Drugom svetskom ratu, omogućava izvršenje borbenog zadatka uz minimum gubitaka. Da bi takva koordinacija bila uspešna, moraju se uzeti u obzir pre napada mnogobrojni faktori. Naravno, kako to razmatra napadač, isto tako to čini i odbrana. Međutim, prednost napadača je što je neuočljiv, a pred rov izlazi iznenada.
Mašine za pravljenje dima
Ono što se odavno primenjuje u scenskim delatnostima, na filmu i u pozorištu, ali i u diskotekama, na velikim koncertima pop i rok muzičara, stiglo je i u trupu, ali u mnogo kabastijem i većem obliku i u drugom principu rada. Jedinice ABHO imaju sredstva za pravljenje dimne zavese, specijalne dim-mašine.
To su samohodni kompleksi koji su teško uhvatljivi za protivnika, a mogu duže dejstvovati s jednog mesta praveći dimne zavese velikih razmera, neprozirne za sve vrste optičkih sredstava. Kada deluju sinhronizovano, ova vozila mogu da kamufliraju veoma veliku površinu.
Najnoviji model koji se nalazi u ruskom naoružanju jeste TDA-3 (Термодымовая аппаратура). Ona se zasniva na jednostavnom rešenju – isparenju goriva s vrućih delova motora (lopatice turbine gasnoturbinskog motora ili izduvnog kolektora dizel motora), sa naknadnom kondenzacijom u atmosferi, kada se stvara bela magla.
Ovaj sistem je moguće koristiti samo kada motor radi i to u punom režimu; rad na leru neće biti dovoljan da stvori temperaturu za isparavanje goriva. Koristi se samo kada motor radi na dizel gorivo. Ne preporučuje se upotreba duže od deset minuta, a između dva ciklusa treba da prođe tri do pet minuta kako bi se osiguralo da višak goriva izađe iz izduvnog sistema. Na ovaj način troši se deset litara u minuti.
Ovaj uređaj se od 2016. godine koristi na šasiji kamiona ”KamAZ” koji može da vuče za sobom i furgon sa tom aparaturom. U njemu se nalazi gasnoturbinski motor TA-6A snage 320 ks. On pokreće generator za napajanje prateće opreme na kamionu, a takođe obezbeđuje protok vrelih gasova za termodimnu aparaturu.
Ona u reaktivnu struju ubacuje tečne ili praškaste komponente koje isparavaju, ili se usitnjavaju praveći dimnu zavesu. TDA-3 može napraviti zavesu koja će potrajati od dva do šest sati. Pri tom, u zavisnosti od klimatskih okolnosti, ona može biti dužine i nekoliko kilometara.
Na bojištu se redovno primenjuje zaštita pomoću dima. Sudeći prema brojnim medijima i analitičkim komentarima, mnogi su bili iznenađeni upotrebom ovog relativno primitivnog sredstva. Ispostavilo se da je to, za sada, najefikasniji način zaštite od svih vrsta optoelektronskih izviđačkih i nišanskih sredstava, ali i od nepodnošljivih BPL. Jedan od stalnih ciljeva je i Krimski most, ne samo zbog logistike, već zbog ogromnog medijskog efekta.
Zaboravljeno oružje se vraća: Kako dimne zavese spasavaju živote na frontu SVO!Tokom letnjih meseci 2023. godine Rusi su počeli da primenjuju dimne zavese štiteći kompletnu konstrukciju celom dužinom. Taj postupak je bio neočekivan, sudeći prema senzacionalističkim vestima i klikbejtovima da je most pogođen i da gori…Jer gde ima dima, ima i vatre, zar ne?
U kombinaciji sa ometanjem satelita i PED, šanse za uspešnu odbranu se povećavaju. Potencijal ovog prastarog načina još nije iscrpljen, bolje rečno – teško je predvidiv jer zavisi od veštine, koordinacije trupa, pa i maštovitosti onog ko primenjuje.
