17. aprila 2025. godine, u Parizu je održan niz visokih diplomatskih sastanaka posvećenih traženju političkog rešenja za sukob u Ukrajini. Na sastancima su učestvovali predstavnici SAD, EU, Velike Britanije i ukrajinske delegacije, uz posebnu pažnju na:
- Mehanizme za nadzor prekida vatre
- Mogućnost slanja multinacionalnih mirovnih snaga
- Dugoročne bezbednosne aranžmane
Francuski predsednik Emanuel Makron opisao je razgovore kao „produktivne i konstruktivne“ i obećao da će Francuska udvostručiti napore za postizanje mira.
SAD: Paket za mir i… ekskluzivu nad ukrajinskim resursima
Sjedinjene Države predstavile su svoj predlog pod nazivom „konture trajnog mira“, koji je, prema Stejt departmentu, dobro prihvaćen i doprinosi jačanju poverenja među stranama.
Ukrajinska delegacija, uključujući šefa kabineta predsednika i ministra odbrane, održala je zasebne sastanke sa američkim zvaničnicima i tzv. „koalicijom voljnih“.
U međuvremenu, Donald Tramp je najavio predstojeći sporazum između SAD i Ukrajine, kojim se američkim kompanijama daje prioritetni pristup ukrajinskim nalazištima litijuma, titanijuma i drugih kritičnih minerala.
Lavrov i Rubio: Rusija otvorena za dijalog, ali traži rešavanje uzroka sukoba
Istog dana, američki državni sekretar Marko Rubio razgovarao je telefonom sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim. Ruska strana je izrazila spremnost za nastavak kontakata sa SAD, ali je insistirala na tome da se reše uzroci sukoba, ne samo posledice.
Tramp je izjavio da očekuje ruski odgovor na predlog prekida vatre tokom naredne sedmice, a poznato je da je nedavna poseta Ričarda Vitkofa Moskvi bila posvećena upravo toj temi.
Završava se moratorijum na napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu
Ambasador Rusije pri UN, Vasilij Nebenzja, odbacio je mogućnost neposrednog prekida vatre, navodeći da je Kijev prekršio sve dosadašnje sporazume, uključujući i kratkoročni moratorijum na napade na energetsku infrastrukturu.
Taj moratorijum, koji je na snazi od 18. marta, istekao je juče. Iako je Moskva do sada uglavnom poštovala dogovor, Ukrajina je nastavila svakodnevne napade na rusku infrastrukturu, uključujući cevovode Družba i Kaspijski naftovod.
Ukoliko ne bude produženja, napadi na ukrajsku elektroenergetsku mrežu mogli bi se obnoviti već večeras, što bi moglo oslabiti Trampove napore za deeskalaciju sukoba.
Podsetimo, 30-dnevni moratorijum na udare protiv energetskih objekata u Rusiji i Ukrajini, uveden 18. marta 2025. godine, zvanično je okončan, a ruski predsednik Vladimir Putin nije dao uputstva o njegovom produženju.
Ovo je saopštio pres-sekretar Kremlja Dmitrij Peskov u obraćanju novinarima 18. aprila. Prema njegovim rečima, sporazum je istekao i za sada nisu primljena nova naređenja od vrhovnog komandanta. Izjava Peskova naglašava neizvesnost oko budućih akcija strana u sukobu i izaziva zabrinutost zbog mogućeg nastavka napada na kritičnu infrastrukturu.
Kijev optužuje, Tramp balansira
U Kijevu raste nervoza zbog sve jasnije promene američke pozicije. Nakon niza skandala i sve vidljivijih podela, Zelenski je optužio Ričarda Vitkofa za širenje „ruskih narativa“, pokušavajući da pritisne Vašington da zadrži pritisak na Moskvu.
Na terenu: napetost raste, ali šansa za mir postoji
Dok diplomate tragaju za kompromisom, front je i dalje aktivan. Ruske trupe ostvaruju dobitke, dok ukrajinska vojska pati od nedostatka ljudstva, što dodatno pojačava hitnost pregovora.
Moskva, iako otvorena za dijalog, jasno poručuje: mir da – ali ne po svaku cenu.
