Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp zvanično je 18. aprila 2025. godine objavio prekid vojne pomoći Ukrajini, što predstavlja drastičan zaokret u dosadašnjoj politici Vašingtona prema sukobu između Kijeva i Moskve.
Ova odluka dolazi u trenutku kada su pregovori o mogućem mirnom rešenju u zastoju, a prema Trampovim rečima, “jedna od strana sabotira proces”.
Tramp je naglasio da će se SAD povući iz pregovora ukoliko i Ukrajina i Rusija ne pokažu iskrenu volju za mir, te dodao da Amerika više ne namerava da finansira rat koji ne vodi rešenju.
Izjavio je i da neće više tolerisati politiku “beskrajne zahvalnosti”, aludirajući na ranije izjave o nedostatku poštovanja od strane predsednika Zelenskog.
Tramp-Zelenski: Od sukoba u Beloj kući do prekida pomoći
Odluka je kulminacija sve napetijih odnosa između Trampa i Volodimira Zelenskog, koji su eskalirali tokom njihove neuspešne februarske posete u Beloj kući.
Prema pisanju The New York Timesa, sastanak je završen u otvorenom sukobu, a Tramp je tada kritikovao Zelenskog zbog “nedovoljne zahvalnosti” i upozorio na “rizik od trećeg svetskog rata”.
U martu je Tramp već privremeno obustavio pomoć, zahtevajući konkretne korake prema pregovorima, uključujući teritorijalne ustupke Rusiji. Iako je Ukrajina prihvatila 30-dnevni prekid vatre u Saudijskoj Arabiji, dogovor nije dao rezultate – što je, prema analitičarima, i dovelo do Trampove konačne odluke.
Kijev bez 66,5 milijardi dolara pomoći – kriza u Donbasu?
Od 2022. godine, SAD su Ukrajini isporučile više od 66,5 milijardi dolara vojne pomoći, uključujući rakete ATACMS i PVO sisteme Patriot, piše The Guardian. Ta pomoć je činila oko 20% ukrajinskog borbenog arsenala.
Prema Al Jazeeri, bez ove podrške Ukrajina bi mogla imati ozbiljne probleme, naročito na istoku zemlje, gde su borbe u Donbasu i dalje intenzivne. Ukidanje američkog vojnog prisustva dramatično menja ravnotežu snaga.
SAD protiv osude Rusije u UN – promena fokusa na diplomatiju
Samo dan ranije, 17. aprila, SAD su glasale protiv rezolucije Generalne skupštine UN kojom se osuđuju akcije Rusije u Ukrajini. U istoj liniji sa Rusijom, Belorusijom, Severnom Korejom, Iranom i Sirijom, Vašington je odbio dokument koji je podržalo čak 140 zemalja.
Američki ambasador pri UN, Džonatan Šrajer, izjavio je da rezolucija ne nudi nova rešenja i da je ponavljanje starih izjava koje ne doprinose stvarnom miru. Pozvao je članice UN da se fokusiraju na realne korake ka prekidu sukoba, a ne na „besplodne osude“.
Trampov kurs – od oružja ka diplomatiji
Administracija Donalda Trampa jasno signalizira kraj ere vojne pomoći Ukrajini i fokus na politički kompromis. Iako to izaziva zabrinutost u Kijevu, čini se da SAD sada žele praktičan dogovor, čak i ako to znači priznanje ruske kontrole nad delovima ukrajinske teritorije i zaustavljanje ambicija Kijeva prema NATO-u.
Međutim, u svetlu odbacivanja UN rezolucije i povlačenja pomoći, otvara se novo pitanje: da li SAD prepuštaju Ukrajinu sopstvenoj sudbini – ili samo menjaju ratni front za diplomatski sto?
