U pokušaju da spreče dalju eskalaciju sukoba oko iranskog nuklearnog programa, administracija SAD je 12. aprila 2025. godine tokom tajnih pregovora u Maskatu (Oman) predložila Teheranu da svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma prebaci u treću zemlju – najverovatnije Rusiju.
Ovu informaciju objavio je britanski list The Guardian, pozivajući se na izvore bliske pregovorima.
Teheran odbacuje predlog – strah od nove izdaje
Prema izveštaju, SAD žele da značajno smanje iranski nuklearni potencijal jer, prema proceni Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Iran već poseduje dovoljno uranijuma obogaćenog na 60% za proizvodnju više nuklearnih bojevih glava. Međutim, Teheran odbacuje mogućnost izvoza zaliha, insistirajući da one ostanu u Iranu pod nadzorom IAEA – kao svojevrsna garancija u slučaju da SAD ponovo napuste dogovor, kao što se desilo 2018. godine pod Trampovom administracijom.
Prvi direktni kontakti posle Trampovog povratka
Pregovori u Maskatu predstavljaju prvi ozbiljan diplomatski pokušaj obnavljanja dijaloga o nuklearnoj saradnji nakon što se Donald Tramp vratio u Belu kuću.
Delegaciju SAD predvodio je specijalni izaslanik za Bliski Istok Stiv Vitkof, dok je Iran predstavljao ministar spoljnih poslova Abas Aragči. Iako su pregovori vođeni uglavnom posredno preko šefa diplomatije Omana Badra al-Busaidija, došlo je i do direktnih susreta između Vitkofa i Aragčija.
Obe strane su pregovore ocenile kao “produktivne”, uz dogovor da se dijalog nastavi 19. aprila u Rimu, pod pokroviteljstvom italijanske vlade.
Nuklearna strategija i međusobno nepoverenje
Iran smatra svoj nuklearni program ključnim za nacionalnu bezbednost, posebno posle američkog povlačenja iz nuklearnog sporazuma (JCPOA) iz 2015. godine. Teheran upozorava da bi izvoz uranijuma predstavljao ogroman strateški rizik jer bi u slučaju novog raskida sporazuma morao da počne proces obogaćivanja “od nule”.
S druge strane, SAD žele da ograniče iranske kapacitete za razvoj nuklearnog oružja, navodeći da bi izmeštanje zaliha bio korak ka stabilizaciji regiona.
Međutim, pregovore dodatno otežavaju pritisci Izraela, koji zahteva potpunu demontažu iranske nuklearne infrastrukture, kao i unutrašnje tenzije u Iranu, gde tvrda struja odbacuje svaku vrstu ustupaka.
Ako se dve strane ne približe u narednim rundama, Bliski istok bi mogao ponovo da se suoči s opasnošću vojnog sukoba, dok svet s napetošću prati razvoj situacije između Teherana i Vašingtona.
