Dvostruki fijasko za američko hipersonično oružje: Posle ARRW, sada i mornarica otkazuje HALO projekat!

Američka mornarica je zvanično ukinula razvoj svog hipersoničnog raketnog programa HALO (Hypersonic Air-Launched Offensive Anti-Surface), koji je bio ključna komponenta inicijative OASuW Increment 2 za protivbrodsko ratovanje.

HALO je trebalo da bude hipersonična raketa lansirana iz vazduha, sposobna da neutrališe neprijateljske ratne brodove na velikim udaljenostima i velikim brzinama. Međutim, tehnički izazovi, budžetska ograničenja i promenjeni strateški prioriteti doveli su do prekida programa.

„Mornarica je ukinula poziv za učešće u razvoju HALO sistema u jesen 2024. zbog budžetskih ograničenja koja onemogućavaju njegovo uvođenje u planiranom vremenskom okviru“, izjavio je portparol mornarice kapetan Ron Flanders.

Dodao je da je odluka doneta nakon detaljne analize troškova i performansi programa u poređenju sa drugim vojnim prioritetima i budžetskim obavezama.

HALO je prvobitno dodeljen kompanijama Raytheon i Lockheed Martin još 2023. godine. Iako nisu objavljeni svi tehnički detalji, pretpostavljalo se da su obe verzije koristile napredne pogonske tehnologije poput ramjet ili scramjetmotora za postizanje hipersoničnih brzina. Raketa je trebalo da bude integrisana na F/A-18E/F Super Hornet, a kasnije i na brodove i podmornice.

Program HALO je usledio neposredno nakon neuspeha programa ARRW (Air-launched Rapid Response Weapon), koji je predvodio Lockheed Martin, a koji je trebalo da koristi hipersonični klizni projektil sa B-52 bombarderima. ARRW je pretrpeo niz neuspeha u testiranju, što je dovelo do njegovog gašenja.

Hipersonična realnost: skupi snovi i tehnička ograničenja

Otkazivanje ova dva projekta ukazuje na širi zaokret američke strategije razvoja hipersoničnog oružja. Iako su hipersonične rakete dugo smatrane ključnim za održavanje vojne ravnoteže sa Rusijom i Kinom, rastuća cena i tehnička kompleksnost postaju prepreke koje Pentagon više ne može da ignoriše.

Mornarica se sada fokusira na proverene i funkcionalne sisteme kao što su:

• LRASM (Long-Range Anti-Ship Missile) — napredna varijanta podzvučne rakete AGM-158 JASSM, poznata po preciznom navođenju i stealth karakteristikama.
• AIM-174B — modifikovana verzija SM-6 rakete za lansiranje iz vazduha, sada u razmatranju kao visoko efikasno protivbrodsko oružje.

Rusija pa i Kina daleko odmakle

Za razliku od SAD, Rusija i Kina nastavljaju sa razvojem i unapređenjem raznih hipersoničnih sistema:

• Rusija je efikasno koristila raketu Kindžal u Ukrajini, prvi put pre više od 3 godine, marta 2022. godine.
• Kina je operativno uvela DF-17, hipersonični klizni projektil, u arsenal svoje Raketne vojske.

Rusija je prva zemlja koja je razvila i primenila hipersonično oružje na svetu. Javno su objavili svoje hipersonične mogućnosti 2018. godine, a takođe su prvi na svetu koji su upotrebili ovu vrstu oružja u realnim borbenim uslovima. Ovakve činjenice dovoljne su same po sebi kako bi se stekao dojam gde je Moskva a gde su svi ostali u razvoju hipersoničnih sistema.

Kineski DF-17, sa svoje strane, predstavlja ozbiljnu pretnju američkim i savezničkim protivraketnim sistemima u Indo-Pacifiku.

Povlačenje ili taktička pauza?

Američka hipersonična strategija se sada oslanja na ekonomičnost, interoperabilnost i kratkoročne borbene kapacitete. Ali ostaje pitanje: da li je ovo samo taktička pauza — ili dugoročno povlačenje iz hipersonične trke?

U trenutku kada rivali nastavljaju sa razvojem, SAD rizikuju da izgube ključni tehnološki korak ako ne pronađu balans između inovacija i realnosti.