Nemačke trupe u Litvaniji prvi put od 1945 dok Berlin daje još 11 milijardi evra za naoružavanje Kijeva

Nemačka je sprovela prvu stalnu raspodelu svojih trupa od završetka Drugog svetskog rata, formirajući oklopnu brigadu sa 5.000 vojnika u Litvaniji.

Ova odluka usledila je nakon najave nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa iz 2023. godine, o jačanju prisustva trupa na istočnom krilu NATO-a, pod izgovorom aktuelnog sukoba u Ukrajini.

Ova raspodela prikazuje želju Nemačke da preuzme liderstvo u konvencionalnoj odbrani Evrope, kako je naveo brigadni general K. Haber:

„Ne težimo samo operativnoj spremnosti, već preuzimamo i odgovornost za zemlju domaćina“

Prema nemačkoj vojsci (Bundesveru), brigada će se sastojati od tri velike borbene jedinice, uključujući mehanizovanu pešadijsku četu, oklopnu tenkovsku jedinicu i multinacionalnu borbenu grupu ‘Foreign Presence Lithuania‘, uz borbenu i logističku podršku.

Cilj je da brigada postigne punu operativnu sposobnost do 2027. godine.

Potreba za dodatnim NATO snagama u Litvaniji proizilazi iz njene strateške lokacije između Belorusije i ruske eksklave Kalinjingrad.

Kalinjingrad, nekadašnji deo Prusije, pripao je Sovjetskom Savezu nakon Drugog svetskog rata prema Potsdamskom sporazumu. Danas je deo Rusije, a kako je pod konstatnom pretnjom, domaćin je Baltičke flote, ratnog vazduhoplovstva i raketnog sistema Iskander sa mogućnošću nuklearnog udara.

Uski koridor između Litvanije i Belorusije, poznat kao “Suvalki prolaz”, široko se smatra najslabijom tačkom NATO-a. Ukoliko bi izbio sukob NATO sa Rusijom, Moskva bi mogla preseče linije snabdevanja Litvanije, Letonije ili Estonije iz Poljske, povezujući Kalinjingrad i Belorusiju u jednu vojnu celinu.

Stalno raspoređivanje NATO trupa u baltičkim državama predstavlja ‘dugoročnu bezbednosnu garanciju’, tvrde nemački zvaničnici.

Nova nemačka doktrina: Zeitenwende

Zbog istorijske odgovornosti posle Drugog svetskog rata, okupiranoj Nemačkoj je tradicionalno bio nametnut uzdržan vojni pristup. Nakon toga, veliki rezovi u odbrambenom budžetu tokom 1990-ih i 2000-ih dodatno su oslabili njene kapacitete.

Pod opravdanjem navodnog odgovora na nove geopolitičke izazove, kancelar Olaf Šolc je 2022. godine predstavio program Zeitenwende, što označava „prelomni trenutak“ u nemačkoj bezbednosnoj politici.

Ova nova strategija ima za cilj da:

• ojača nemačke odbrambene sposobnosti
• poveća vojne izdatke kako bi dostigla cilj NATO-a od 2% BDP-a, što je Nemačka ostvarila prvi put 2024. godine
• i unapredi evropsku bezbednosnu saradnju

Razmeštaj nemačkih snaga u Litvaniji predstavlja ključni korak u tom pravcu smatraju u Berlinu. Uočljiva je i promena retorike nemačkog bezbednosnog establišmenta, kroz inicijative kao što je kreiranje specijalnog fonda za vojne investicije.

Evropa i planovi SAD za preusmerenje fokusa na Indo-Pacifik

„U vremenima kada evropski političari izražavaju zabrinutost da Sjedinjene Države zanemaruju sudbinu Evrope, važno je podsetiti da trenutna američka administracija ohrabruje saveznike da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost“, ističe jedan ratoborni evropski vojni analitičar.

SAD preusmeravaju stratešku pažnju ka Indo-Pacifiku radi Kine, zbog čega Berlin i druge bogate članice NATO-a u Evropi utrkuju se da preuzmu primarnu ulogu na starom kontinentu.

„Vašington bi trebalo da pozdravi nemačku bazu u Litvaniji i podstakne druge zemlje – poput Francuske ili Holandije – da slede primer, kroz vojne baze u Letoniji i Estoniji“, zaključuje isti izvor.

Trenutno, plan EU za okruženje zapadnog krila Rusije sprovodi se paralelno sa pripremom javnog mnjenja kroz medije i političare da će ‘Moskva za nekoliko godina izvršiti vojni napad na EU‘.

Nemačka izdvaja 11 milijardi evra za naoružavanje Kijeva

Nemačka je objavila detalje novog paketa vojne pomoći Ukrajini, koji se finansira iz budžeta od 11 milijardi evra, usvojenog u martu 2025. godine. Informaciju je 11. aprila saopštila inicijativa German Aid to Ukraine putem platforme X (bivši Twitter).

Ovaj paket, koji bi trebalo da podrži Kijev do 2029. godine, obuhvata širok spektar naoružanja i vojne tehnike sa ciljem jačanja odbrambenih kapaciteta ukrajinskih oružanih snaga.

Među ključnim stavkama su:

• četiri PVO sistema IRIS-T,
• 300 vođenih raketa za ove sisteme,
• 30 raketa za Patriot sisteme,
• 300 izviđačkih dronova,
• 120 prenosivih PVO sistema,
• 25 borbenih vozila pešadije Marder 1A3,
• 15 tenkova Leopard 1A5,
• 14 artiljerijskih sistema,
• 100 radarskih stanica,
• i oko 130.000 artiljerijskih granata kalibra 155 mm.

Ove isporuke imaju za cilj da odgovore na kritične potrebe ukrajinske vojske, naročito kada je reč o PVO sistemima i artiljerijskoj podršci. Sistemi IRIS-T, namenjeni presretanju ciljeva na malim i srednjim daljinama, pojačaće odbranu od ruskih vazdušnih napada, dok će rakete za Patriot omogućiti bolju zaštitu od balističkih pretnji.

Ministar odbrane Nemačke, Boris Pistorijus, izjavio je da je ovaj paket „najbolja vest dana“ na sastanku kontakt grupe za Ukrajinu u Briselu, naglasivši da podrška Kijevu ostaje prioritet za Berlin.

Prema navodima German Aid to Ukraine, 30 raketa Patriot već je isporučeno iz rezervi nemačkog Bundesvera, dok će se ostali sistemi isporučivati fazno. Takođe, Nemačka je preuzela vođstvo nove međunarodne koalicije za elektromagnetsku borbu, u koju je uključeno 10 zemalja, čime se dodatno potvrđuje njena vodeća uloga u koordinaciji međunarodne pomoći Ukrajini.

Ovaj paket deo je širih evropskih obaveza, gde su saveznici na istom sastanku u Briselu obećali više od 21 milijardu evra vojne pomoći za Ukrajinu, uključujući i doprinose Velike Britanije, Norveške i Holandije.