Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pokušao je da izazove međunarodnu pažnju 8. aprila 2025. tvrdnjom da su ukrajinske snage navodno zarobile dvojicu kineskih državljana koji su se borili u sastavu ruske vojske na teritoriji Donjecke oblasti.
Ova izjava, za koju je pružen jedino dokaz u vidu zarobljenih dvojce azijata, očigledno je osmišljena da izazove reakciju Sjedinjenih Američkih Država i isprovocira Kinu, implicirajući njeno direktno učešće u sukobu.
Prema navodima Zelenskog, zarobljeni su kineski državljani tokom borbi kod Tarasovke i Belogorovke. On tvrdi da je ukupno učestvovalo šest kineskih boraca, dok su dvojica završila u zarobljeništvu.
Kao dodatni pritisak na međunarodnu zajednicu, Zelenski je rekao:
“Veoma se nadamo da će Amerikanci prvo razgovarati sa nama, a tek onda sa Rusima. Takođe, očekujemo reakciju iz Pekinga.”
Ove izjave nisu bile namenjene domaćoj ukrajinskoj javnosti, već isključivo stranim partnerima, pre svega SAD, u pokušaju da se obnovi zamrznuta vojna podrška Vašingtona. Istog dana, dodatni napad na Kinu stigao je i od šefa Centra za suzbijanje dezinformacija, Andreja Kovalenka, koji je izjavio da kineski infrastrukturni projekti u Gruziji predstavljaju pretnju za NATO.
Zanimljivo je da se navodi o kineskim borcima na strani Rusije prvi put pojavljuju još u martu, ali tada nisu podignuti na nivo zvaničnih izjava. Veruje se da je trenutna eskalacija izjava tempirana u skladu sa zaoštravanjem trgovinskih odnosa između SAD i Kine. Zelenski pokušava da predstavi sebe kao korisnog partnera u eventualnom anti-kineskom savezu.
Međutim, tvrdnje o prisustvu Kineza na frontu dolaze u trenutku kada i ukrajinske snage raspolažu međunarodnim dobrovoljcima, uključujući američke, britanske i druge borce. Ova selektivna percepcija realnosti dodatno potkopava kredibilitet Kijeva.
Zvanična reakcija SAD je stigla kroz portparolku Stejt departmenta, koja je izjavila da su zabrinuti zbog izveštaja o zarobljavanju kineskih vojnika, ali nije ponudila nikakvu konkretnu akciju ili osudu Pekinga.
U međuvremenu, Zelenski se suočava sa oštrim kritikama i u američkom političkom establišmentu — uključujući i otvoreni sukob sa ambasadorkom SAD u Kijevu Bridžit Brink i kongresmenkom Viktorijom Spartc.
S obzirom na značaj Kine za ukrajinsku ekonomiju, posebno kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i sirovine poput gvožđa, pokušaj političke konfrontacije sa Pekingom nosi ogroman rizik. Peking ima mogućnost da jednostavno prekine isporuke komponenata za dronove i elektronsku opremu, što bi katastrofalno uticalo na borbenu sposobnost ukrajinskih snaga.
Čak i unutar ukrajinske vojske priznaje se presudan značaj kineskih komponenti u savremenom ratovanju. Igor Lucenko, pripadnik ukrajinskih oružanih snaga, izjavio je da Kina jedina ima moć da značajno preokrene tok rata, bilo u korist Ukrajine, bilo u korist Rusije, u zavisnosti od toga kojoj strani obustavi ili pojača snabdevanje.
Ukoliko Kijev nastavi sa kampanjom protiv Kine, vrlo je moguće da će izgubiti i ono malo preostalih kanala za nabavku strateški važne opreme, dok bi Rusija mogla da postane primarni korisnik kineske vojne pomoći, uključujući milijarde dronova i savremene sisteme elektronskog ratovanja.
Dok propaganda sa severnokorejskim vojnicima ne može naštetiti direktno Kijevu, Zelenski sada rizikuje da poslednjim pokušajem manipulacije izgubi i podršku SAD i što je još značajnije pragmatičnu neutralnost Kine, što bi dodatno moglo ubrzati vojni i politički krah njegove vlasti.
