Šveđani su nas navikli na to da umeju da naprave stvar koja traje i vredi svaku paru. Tako je i s dvodelnim terencem, guseničnim vozilom za sve terene. Dobio je ime po losu, najvećem članu porodice jelena (do ramena naraste i dva metra).
Inače, bandvagn znači – gusenično vozilo. Švedska kompanija Haegglunds (Hägglund & Sons, od 1993. godine deo britanske kompanije BAE Systems) posluje u mestu Ernškeldsvik (Örnsköldsvik, srednja Švedska).
Imala je već iskustvo s gabaritnim vozilima proizvodeći tramvaje i druga sredstva, pa im je to pomoglo da pobede 1974. godine na tenderu kojim je dobila pravo da razradi laki, dvodelni transporter-tegljač visoke prohodnosti.
Projektnom dokumentacijom tražilo se da prikolica ima aktivan pogon i na prikolici, kako bi povećalo prohodno, pa bi se koristilo za vojne svrhe, patrolnu i spasilačku službu, ali i za potrebe istraživanja, geodezije, i druge građanske potrebe.
Po elementima iz projektnog zadatka reklo bi se da je sovjetski/ruski ”Vitez” (ДТ “Витязь”) znatno uvećana verzija ovog izvanrednog vozila. Da je ”Los” umanjena verzija ”Viteza” nemoguće je reći jer je nastao pre njega. Istina je da pored ”Viteza” ono izgleda kao umanjena kopija.
Ono se pokazalo toliko uspešno, da je predstavljalo pravi hit širom sveta. Usvojeno je širom Skandinavije, ali i u SAD, Kanadi, čak i u Kini. Ovo zdepasto (recimo – nimalo lepo vozilo) proizvedeno je u preko 11.000 komada, što je izvanredan rezultat za tu klasu. Nalazi se u više od 37 država sveta. Univerzalno sredstvo, veoma zahvalno da razne modifikacije, svrstano je od strane ljubitelja i poznavalaca u posebnu klasu – susvee(od Small Unit Support Vehicle).
U američkoj služi ona se pojavljuju kao hitna pomoć, terensko vozilo s ravnom platformom, štabni centаr za taktičke operacije i, naravno, kao standardni model. Američka vojska opremila ga je 1997. godine šestocilindričnim ”Mercedesovim” agregatom i protivpožarnim sistemom. Svestranost ”Losa”, pored Nordijaca, najpre su potvrdili američki i australijski istraživači teško prohodnih predela.
Konstrukcija
”Los” ima dva dela i koristi sve četiri gusenice. Kapacitet mu je do 17 ljudi, a može se koristiti u veoma velikom spektru potreba. Kao i njegov prethodnik ”BV 202” dizajniran je da prevozi ljude i opremu kroz surove snežne i močvarne predele severa. Nizak pritisak na tle omogućava mu da savlada veliki broj izazova.
Potpuno je prilagođen za amfibijsko kretanje, pri čemu brzina na vodi dostiže 4,7 km/h. Može da povuče i dve prikolice, ali i drugu opremu (artiljerijska oruđa, pokretne kuhinje, različite lansere, radarske module, PVO sisteme, itd).
Razrađeno je u više varijanti, ne računajući radioničke, terenske prepravke i prilagođavanja.
- BV 206A – sanitetski automobil s mogućnošću transporta nosila i dodatnim teretnim delom kabinskog tipa.
- BV 206°F – protivpožarno vozilo.
- BV 206 S – oklopno transportno vozilo sa zaštitom od streljačkog oružja. Koriste ga Oružane snage Francuske, Nemačke, Španije, Italije, Švedske i Izraela. Može da ukrca do 11 naoružanih vojnika s punom opremom. Transportuje se svim poznatim helikopterima i avionima u naoružanju NATO. Kanađani su ga uspešno koristili kao brdsko vozilo u Afganistanu.
- BV 206 S 10. Ne treba ga poistovećivati s BV 206 ili BV 206 S. To je vozilo veće po gabaritima i u potpunosti je sposobno za amfibijsko kretanje. Ono je u početku napravljeno po narudžbini Morske pešadije Velike Britanije i dobilo je naziv ”Viking”. Prošlo je različita ispitivanja u Velikoj Britaniji posle čega su usledile narudžbine. One uključuju tri varijante: za prevoz vojnika (TCV), štabno-komandnu verziju (CV) koja je opremljena sredstvima veze i kao vozilo za logorovanje, odnosno bivakovanje (RRV). U toj varijanti ono može poslužiti za noćenje, odmor; prikolica ima kran HIAB, kompresor, terensku radionicu i vitlo vučne snage devet tona s hidrauličnim stopama za upor vozila o tle. Sve tri varijante mogu se prenositi helikopterom. U svakoj od tih varijanti pod punim opterećenjem i zadatim režimom ono ne gubi amfibijska svojstva.
Holanđani su naručili za potrebe svoje Mornaričke pešadije verziju koja ima snažniji motor ”Kamins” (kompanija Cummins u Kolumbusu, savezna država Indijana – SAD) od 5,9 litara. U odnosu na početni model ima viši klirens i poboljšanu šasiju. Uz moderniji sistem upravljanja povećana je brzina i udobnost na putu i van njega. Moguće je dodavati razne modularne sisteme, nosače oružja i teretne platforme.
Ovo vozilo ima i specifičnost, neobičnu za njegov izgled i robusnost. Ono ima tačno toliko mali specifičan pritisak na tle, da ne aktivira većinu savremenih protivtenkovskih mina. Dopunski je ojačano sredstvima aktivne zaštite koja se pokazala odlično u Iraku.
Pored ovih varijanti postoje još mnogo drugih, netipičnih. Osnovno vozilo može da povuče kamionsku prikolicu, radar, cisternu, komandni punkt i radio-stanicu. Neka vozila koja su stigla i do Malezije koriste antibalistički radar ”Artur”. Pomalo neobično zvuči činjenica da je ”Los” stigao i u Rusiju.
Tamo alijansa kompanije ”Istok-Zapad” na njegovoj osnovi pravi najrazličitije modele: medicinsko vozilo, protivpožarno-spasilačko, zavarivačku radionicu, generator električne struje, kran, pokretnu traku za istovar različitih tereta, komplet za manje bušotine, cisternu, oklopni transporter, amfibiju, itd.
”Zavološki zavod guseničnih tegljača” (”Grupa GAZ” proizvodila je modele ”GAZ-3351” od 2012. godine, ali je već 2016. godine zaustavila proizvodnu traku. Smatra se se da je u Rusiji ”Los” rađen po licenci Hägglunds. Međutim, s obzirom na to da je proizvodnja u Švedskoj odavno prestala, verovatnije je da je kompanija obnavljala, odnosno remontovala već proizvedenu tehniku, a za to licenca nije potrebna.
Osnovne karakteristike baznog modela BV-206:
- Motori: ”Mercedes Benc” trolitarski, turbodizel, 136 ks, pri 5.200 obrtaja; ”Ford”, 2,8 litarski, benzinski, 136 ks pri 5.200 obrtaja.
- Transmisija: ”Dajmler Benc” W4A-040, petostepeni automatski prenos.
- Kočnice – disk, hidraulične.
- Savladava uspon u normalnim okolnostima do 45°, a pod snegom do 17°.
- Radi u režimu od minus 40 do plus 46°С.
- Poseduje grejač i rashladni uređaj.
- Kapacitet rezervoara je 160 litara, s dva kanistera po 20 litara.
- S ovom količinom goriva može preći 330 kilometara.
- Upravljač – volan s hidrauličnim pojačanjem.
- U konstrukciji korišćena fiberplastika i izolacija od pene.
- Masa praznog vozila: prednji deo 2.740 kg, zadnji deo 1.760 kg.
- Nosivost: u prednjem delu do 630 klograma, u prikolici do 1.610 kilograma.
Broj i spisak korisnika je zaista impresivan: Argentina, Austrija, Brazil, Velika Britanija, Kanada, Čile, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Indonezija, Izrael, Letonija, Litvanija, Malezija, Holandija, Norveška, Singapur, Španija, Švedska, Tajland, Ukrajina, SAD (svi vidovi i Nacionalna garda).
U građanske svrhe koriste ih razne službe sledećih država: Jermenija, Kina, Novi Južni Vels, Danska, Estonija, Grčka, Island, Indonezija, Irska, Italija, Novi Zeland, Velika Britanija, Masačusec, Kolorado, Norveška, Francuska, Kanada i Češka.
Šveđani su ovim vozilom još jednom održali lekciju konkurenciji kako treba pažljivo proučavati potrebe na terenu i njima se prilagođavati. Ovo vozilo nije ni lepo ni atraktivno, ali je savršeno funkcionalno za ono čemu je namenjeno. Šta više od njega tražiti?
