Zašto se visoki zvaničnici obraćju javnosti putem Istagrama ili neke druge mreže? Da li moramo da pratimo njihove naloge; da li nas takva komunikacija zakonski obavezuje na nešto? S kojim ciljem jedan predsednik hoće da kupi ”Tik-tok” i kako se dogodilo da glavnu reč u mnogim oblastima vode moguli društvenih mreža – Ilon Mask, Mark Zakenberg (Mark Elliot Zuckerberg) ili Džang Jiming?
Hteli ne hteli, vrlo često potražimo na ”Telegramu” ili na ”V kontakte” (В контакте) informacije o sukobu tokom SVO, ali i drugih mesta širom planete. Čak su i telefonski servisi (Viber, Vacap i drugi), lako stvorili svoje socijalne grupe. Priručne, takoreći, ali grupe.
Društvene mreže postale su izvor globalne moći i jedno od sredstava ratovanja; virtuelnog, ali sa realnim posledicama. Da nije tako, ne bi bile povremeno zabranjivane ili isključivane od strane države.
Kako se dogodio uspon njihove moći i uticaja, pokušaćemo da odgovorimo u ovom kraćem tekstu.
Na našem portalu, još jednom od tekovina informatičke revolucije, redovno se bavimo interakcijom stvarnosti i interneta, virtuelnim i viralnim pojavama vezanim istoriju naoružanja, ratove, sukobe i društvene krize. Ako ukucate naslove ”Network-centric warfare / mrežnocentrično ratovanje”, ili ”Medijski rat i rat protiv medija” moći ćete u to da se detaljno uverite. To je samo manji deo.
Analizirali smo i opasnosti koje sa sobom nudi OSINT (Otvoreni izvori – instant špijunaža), a u mnogim tekstovima koje redakcija posvećuje savremenom ratovanju i aktuelnostima, nezaobilazni su su internet i veštačka inteligencija kao važni faktora uspeha (ili neuspeha) u nekom sukobu.
Uticaj društvenih mreža mnogi nisu shvatili ozbiljno; kao da se njihovo prisustvo u javnom prostoru podrazumeva. Obratimo stoga malo više pažnje na ovu veoma značajnu pojavu. Društvene mreže nisu planski školovale ili pripremale razne analitičare, influensere i slične internet-ratnike, već su samo pokazali koliko ih i kakvih sve ima…I omogućile su im da dođu do izražaja, a svakog dana ih je sve više. Samo toliko.
Pošto se na globalnom nivou ništa ne događa slučajno, apsurdno bi bilo tvrditi da su društvene mreže nastale iz puke zabave ili filantropije, bez ikakvih drugih premisa i namera.
Društvene mreže postojale su i pre interneta. Pri kraju XIX veka Emil Dirkem i Ferdinand Tenis nagovestili su ideju nastanka i funkcionisanja društvenih mreža baveći se istraživanjem društvenih grupa kao osnovom za njihov nastanak. Međutim, ne moramo ići u dubinu filosofije; ne zato što je ovo vojni portal, već stoga što nas društvene mreže, nastale već u drugoj polovini XX veka pojavom masovnih komunikacija, stalno podsećaju u kakvom svetu živimo i šta nas sve čeka.
Sećate li se Maršala Makluana (Herbert Marshall McLuhan, 1911-1980)? Ako se njega sećate, onda pamtite i to da su ga često citirali kako će svet postati globalno selo. Njegova studija ”Rat i mir u globalnom selu”, objavljena još 1969. godine, svedoči da je oduvek bilo pametnih ljudi koji su dobro znali šta sve čovek može da smisli u ratu protiv sebe samog.
U najkraćem, on je predvideo da će svetsko društvo postati jedistveno mesto povezano neposrednim oblicima komunikacija gde neće biti važno gde živite, već kako njima vladate i koliko ste spremni i sposobni da ih koristite za realizaciju svojih interesa (!).
Pojava interneta, kao izvršne alatke masovnih komunikacija, dokazala je da je on bio u pravu. U svakom trenutku možemo se naći na nekom sajtu s druge strane Zemljine kugle. S prijateljima i rođacima, koji su ranije bili nezamislivo daleko, komuniciramo preko vibera ili vacapa, ali i mejlom, mesendžerima na društvenim grupama, uklanjajući tako privid razdvojenosti, ali i privatnosti.
No, ovde se ne bavimo prednostima života u globalnom selu, već ružnijom stranom tog načina komuniciranja. Kada je Endi Vorhol, možda najavangardniji umetnik koji se pojavio u istoriji umetnosti, rekao da će ”u budućnosti svako imati svojih petnaest minuta svetske slave”, malo ko je poverovao da je to moguće. Danas, kada se ne možete sakriti od Fejsbuka ili neke druge platforme, to je više nego očigledno.
Šta društvene mreže (social network) razlikuje od dosadašnjih načina komuniciranja i zbog čega su one toliko moćne, a time i važne? Podsetimo se svima poznatih činjenica o kojima smo već pisali: društvena mreža je zasnovana na kibernetičkom modelu komuniciranja. Sastoji se od mnoštva čvorišta koja se stvaraju na osnovu pozicija njihovih članova u društvu, resursa koje koriste prilikom komuniciranja i ciljeva koje imaju.
Preduslov da bi jedna društvena mreža funkcionisala jeste interakcija njenih članova zasnovana na zajedničkim interesima.
To se ostvaruje unutar mreže, u međusobnom komuniciranju. Koristeći neki od hostinga, određena grupa stalno teži da proširi domete svoje mreže, upućujući poruke raznih vrsta onima koji su u noj pasivni, a imaju pristup, ili se još nisu njoj priključili. Što su članovi ubedljiviji, to je mreža masovnija i uticajnija. To je azbuka mrežne komunikacije.
Kosmos interneta (da ga tako nazovemo) jeste virtuelni prostor koji može takoreći u beskraj da umnožava realni svet komuniciranja. Jedan učesnik u tom lancu može se pojavljivati u više mreža, one se pak mogu ujedinjavati i delovati prema svojim interesima, itd. Kada bismo (teorijski) prebrojali sve pripadnike društvenih mreža, ukupan zbir bi svakako iznosio više nego što ima korisnika.
Danas prisustvujemo realnosti virtuelnog sveta: svaka oblast ljudske delatnosti može imati svoju mrežu i funkcionisati unutar nje, trudeći se da proširi svoj uticaj. Sve je moguće i sve je dozvoljeno, ako dovodi do zacrtanog cilja. I ako nije protivzakonito.
Oblici društvenih mreža
Naveli smo već da se one formiraju prema interesima, potrebama, raspoloživim resursima i zonama uticaja, socijalnom statusu i ličnim pozicijama. Te mreže dalje se dele prema neposrednoj tematici kojom se bave pa mogu biti političke, ekonomske, finansijske, kulturološke, zabavne (gejmerske, muzičke), vojno-tehničke, naučne, kolekcionarske, esnafski specijalizovane, ali i komunikacione – za zbližavanje ljudi ili puku konverzaciju usamljenih duša.
Formiraju se oko početnih nukleusa koji u sebi nose pravi, početni finansijski kapital, ali i primamljivosti u obliku zanimljivosti ili upotrebljivosti zajedničke teme. Osnova za druženje je međusobno poverenje zasnovano na ličnom iskustvu, uticaju, harizmi. Mnoga od poznanstava nastala u virtuelnom svetu brzo se pretoče u realno upoznavanje i zbližavanje, sa svim posledicama i rizicima koje takav način povezivanja sa sobom nosi.
Kao i u stvarnom životu, uostalom, samo što uticaji i posledice ovako nastalih veza imaju značajno drugačiju konotaciju i vrednosti. Uticajnost mreže dovodi do njenog enormnog bogaćenja putem reklama, pa tako dobijamo i jedan od ogovora na pitanje zbog čega je važno šta misle Zakenberg ili Mask.
Kada je reč o organizacionom modelu, društvene mreže mogu biti po načinu organizovanja formalne i neformalne, a po modelu delovanja vertikalne i horizontalne. Kada se ostvari uspešan model komuniciranja u jednoj društvenoj mreži, neizostavno se u nju useljavaju i sva druge pojave iz realnog života: kriminal, zavođenje, krađe, ali i tipične internet prevare (preuzimanje profila, ”pecanje”, spamovanje, hakovanje, itd).
One isto tako podležu zakonskim posledicama, a one mogu biti rigoroznije nego u realnom životu jer multiplikuju posledice. Stoga se ne može reći da su društvene mreže samo carstvo neodgovornosti, prevara i lagodnosti. Naprotiv, zbog njihove moći i uticaja i pišemo ove redove. Mnogi su se prevarili misleći da je monitor idealna zaštita.
Svakako da ima ljudi koji sasvim normalno i komotno žive bez fejsbuka, istagrama, X (tvitera), tik-toka, itd. Međutim, zamislite da njih nema. Obrišite ih iz svoje glave i videćete kakva će praznina ostati. Tačno onolika koliko ste vi navikli da se putem društvenih mreža obaveštavate, utičete jedni na druge, ili jednostavno komunicirate u nedostatku boljeg načina.
Društvene mreže kao oružje
Ovde se nećemo baviti tehničkim i softverskim principima rada i aktivacije društvenih mreža jer nismo IT forum. Ono što je za nas interesantno jeste to kako su se društvene mreže pretvorile u alatku, sredstvo i oružanih snaga. Ako se podsetimo osnovnih modela organizacije koja se primenjuje u oružanim snagama, videćemo da su oni preslikani i u drušvenim mrežama!
To nije teorija zavere, već logično preuzimanje uspešnog, višemilenijumskog načina komuniciranja koji putem subordinacije u vertikalnoj i horizontalnoj ravni ostvaruje svoje ratne ciljeve. Stoga je vojska, bez obzira na svoju inertnost, lako prihvatila društvene mreže kao još jedno od sredstava.
O čemu su razmišljali tvorci društvenih mreža kako bi uspeli u svojoj nameri? Izazovi su relativno jednostavni, ali traže mnogo resursa (novca, znanja, kreacije):
- Postavljanje mrežnih čvorova. Oni se formiraju oko kreativnih pojedinaca i uredništva koja imaju svoje administratore i niže urednike. Uredništva propisuju pravila bez kojih se ne može pristupiti mreži. Ta pravila imaju i svoje restriktivne klauzule (opomena, poluban, ban, zaključavanje naloga, blokiranje), kojima se štite od nepoželjnih uticaja. Mreža postaje poslovni činilac, a vlasnik mreže je inokosni organ, zakonski odgovorno lice.
- Definisanje ciljnih grupa. One se određuju prema interesovanju, kvalitetu, starosti, položaju u društvu, bogastvu i drugim merama društvenog statusa (ako vam se na nekoj grupi obraćaju sa ti, budite sigurni da to nije pitanje prostakluka, već je reč o pristupu mlađoj populaciji). Što je veći raspon godina i interesovanja, mreža je uspešnija.
- Korišćenje pogodnog modela vizuelne komunikacije. On treba da bude grafički i dizajnerski takav da se uklapa u kibernetički, opšti model koji se može koristiti širom Zemljine kugle, a pri tom relativno jednostavan jer nisu svi klijenti IT stručnjaci.
Društvene mreže kao faktor globalizacije
Imenica globalizacija dolazi nam iz novolatinskog (global – sveukupnost, od imenice globus, odnosno Zemljina lopta). Ona predstavlja proces povezivanja ekonomskih i finansijskih tokova na svetskom nivou; to je težnja ka ujedinjavanju tržišta i širenju ekonomske aktivnosti na globalne razmere, izvan nacionalnih granica, uz jačanje međusobne zavisnosti u svetskoj ekonomiji. I šta ćemo sad? Od sociološkog pojma globalan (planetarni, na svetskom nivou, svestran, univerzalan) koji ima i pozitivnu konotaciju, dođosmo do para, uticaja i moći koje bogatstvo ima!
Globalizam u ekonomiji jeste direktan proizvod pohlepe – i to ne treba kriti. Globalizacija se vrlo brzo pretvorila u svoju suprotnost i mogla bi se nazvati ograničenjem sloboda. Iza globalističkih težnji brzo su izronile želje za supremacijom. To nismo mi izmislili, niti smo, kao portal, antiglobalisti.
Sociologija to dokazuje, a ona je ozbiljna nauka. Kakvo je mesto društvenih mreža u tom procesu? Očigledno – veoma važno, mada ne i presudno. Za sada. Međutim, ako se opet setimo vodećih kreatora u ovoj oblasti, ne možemo da negiramo koliko su oni blizu tome da utiču na naše živote.
Podsetimo se notornih činjenica: Koliko puta vam se dogodilo da vam neka poruka bude blokirana obrazloženjem ”da je reč o uznemiravajućem sadržaju” ili ”da poruka krši pravila zajednice”? Koje zajednice? Kojih pravila i na osnovu čega su ona sročena? Kad se to dogodi kako onda postupate?
Najčešće, upravo onako kako je produžena ruka Velikog brata (ovo nije ironična opaska) zamislila i predvidela: svoje sledeće poruke vi ćete prilagođavati njima, umesto da se oni prilagođavaju vama! Ne može kraće od ovoga. Prilagođavajući se njima, vi počinjete da se ponašate po modelu koji su oni predvideli i konstruisali. Dalji tok znamo.
Uticaj društvenih mreža je, očigledno, veoma veliki. Videli smo i gledamo to na ratištu SVO. Oko sukoba koji je sam po sebi dovoljno tragičan, s već sada ogromnim, gotovo nesagledivim posledicama, sjatile su se brojne društvene mreže. Tipičan je primer aplikacije ”Telegram”.
Reč je o kloud servisu koji je 2013. godine u Londonu osnovao Pavel Durov (Павел Валерьевич Дуров), isti onaj koji je osnovao veliku društvenu mrežu ”V kontakte”, ruski pandan Fejsbuku. Pored raznih podataka s ratišta, ova aplikacija izvesno vreme bila je idealno mesto za razne vrste prevara.
Relativno brzo nakupila je gotovo milijardu korisnika! Hapšenjem osnivača Durova, 24. avgusta 2024. godine na aerodromu Burže u Parizu i poslovna politika se promenila i pooštrila. Svejedno, na njoj se još uvek mogu naći brojni snimci koje korisnici zovu ”+18” zbog svog surovog sadržaja.
Mnoge svetske agencije ne mogu da zamisle svoj informatini program bez trijaže stotina hiljada poruka koje svakodnevno stižu preko ove aplikacije – a ona nije jedina. Izraelska vojska je odavno zabranila korišćenje Fejsbuka svojim vojnicima, a Rusija je blokirala usluge aplikacije Viber. To rade i druge zemlje – po proceni i potrebi.
Svakako da to ne može presudno uticati na tok rata, ali može predstavljati u trenutku, tokom neke operacije, faktor iznenađenja i prevage. Koliko smo do sada videli snimaka neopreznih, hvalisavih vojnika na obema stranama, koji su svojim ili tuđim životom platili cenu svojih ”15 minuta slave”? Koliko je akcija propalo, ili vojnika stradalo, zato što se neko slikao ne vodeći računa šta se iza njega nalazi i da je njegov profil odavno negde zabeležen i ”zaključan”, spreman da se aktivira kada dotični bude neoprezan?
Jasno je da rov neće osvojiti internet-ratnik iz svoje fotelje, već motivisani, ogorčeni, blatnjavi, neispavani i gladni ratnici na terenu. Isto tako je jasno da ljudska patologija nema granica i da ćete u svako doba moći upravo na društvenim mrežama videti snimke egzekucije, direktan prenos smrti u realnom vremenu i druge gadosti.
Za to vreme u dobro skrivenim prostorijama sede profesionalci – analitičari (ali oni, pravi, a ne blogeri ili influenseri) i neprekidno posmatraju prispele snimke s društvenih mreža. Klasična kontraobaveštajna lekcija: neko će napraviti grešku i snimiti nešto što ne treba, kao oni danski novinari pre nekoliko meseci. Definitivno, mreže jesu jedno od sredstava oružanih snaga.
Da li da vas još uveravamo u to koliko društvene mreže mogu biti opasne i nepoželjne na ratištu, suprotno težnjama zbog kojih su nastale? Naravno da ne moramo, jer je danas informatička pismenost nešto što se podrazumeva, ali s tim tvorci globalističkih težnji i računaju. Uostalom, počnite da nabrajate sve mreže koje znate. To nabrajanje obično se završi posle nekoliko najčešće korišćenih grupa.
Međutim, previše ljudi je postalo svesno kakvu moć (i novac) one sa sobom nose. Nemojte se mučiti, mi smo već prebrojali. Prema najnovijim pokazateljima, širom sveta trenutno funkcionišu 242 društvene mreže (!), s najrazličitijim mogućim motivima, interesovanjima i – zaradom, naravno.
Dolazimo i do odgovora na početno pitanje: zašto bi jedan predsednik želeo da kupi veliku i uticajnu društvenu mrežu? Novac sigurno nije motiv, mada ga ne treba zanemariti. Uticaj koji može da se izvrši preko nje, menjanje kolektivne svesti, jeste motiv i istinsko sredstvo moći…A samo se ona računa u međusobnom sukobu.
