Ministarstvo odbrane Litvanije saopštilo je da je uspešno završena operacija izvlačenja oklopnog vozila M88 Hercules iz močvare na poligonu u Pabradeu, gde su 25. marta 2025. godine, tokom vojnih vežbi, nestala četvorica američkih vojnika.
Akcija koja je trajala šest dana završena je u noći između 30. i 31. marta, nakon čega su na lice mesta pristigli vojna policija Litvanije i američki istražitelji.
I dalje nije potvrđeno da li se tela nestalih nalaze unutar vozila, što dodatno pojačava napetost oko incidenta koji je privukao pažnju NATO saveza i međunarodne javnosti.
Ekstremni uslovi otežali spasavanje
Prema saopštenju ministarstva, teško evakuaciono vozilo M88 pronađeno je na dubini od oko četiri metra, prekriveno vodom i slojem mulja. Spasilačka misija bila je izuzetno komplikovana zbog močvarnog terena i blizine jezera, koje stalno puni tresetište vodom.
Za izvlačenje vozila bilo je neophodno angažovanje:
- jakih pumpi,
- specijalnih dizalica,
- preko 30 tona šljunka i
- zemljanih nasipa radi učvršćivanja tla.
U operaciji su učestvovali američki i litvanski vojnici, inženjerijski korpus američke vojske, kao i specijalisti iz Poljske, koji su obezbedili dodatnu opremu i ljudstvo.
Nesreća tokom vožnje kroz močvaru?
Prema navodima portala Avia.pro, postoji teorija da su američki vojnici pokušali da pređu močvaru velikom brzinom, oslanjajući se na snagu i terenske sposobnosti vozila M88 Hercules, koje se koristi za evakuaciju tenkova i teške mehanizacije.
Međutim, vozilo mase preko 60 tona odmah je potonulo, što bi, prema mišljenju vojnih eksperata, moglo biti direktan uzrok tragedije.
Litvanske i američke vlasti za sada nisu potvrdile ovu hipotezu, ali se ona intenzivno razmatra u vojnim krugovima.
Pozadina događaja – NATO u Baltiku
Incident u Pabradeu dešava se u trenutku pojačanog prisustva NATO snaga u baltičkim državama, naročito u blizini granice sa Belorusijom.
Četvorica nestalih pripadali su 1. brigadi 3. pešadijske divizije SAD, koja je učestvovala u redovnim taktičkim vežbama na poligonu generala Silvestrasa Žukauskasa.
Njihov nestanak prijavljen je 25. marta popodne, nakon čega je pokrenuta opsežna potraga u kojoj su korišćeni i helikopteri litvanskog ratnog vazduhoplovstva i granične službe.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, prvobitno je objavio da su vojnici poginuli, ali se kasnije izvinio zbog preuranjenih izjava, naglasivši da “potraga i dalje traje“.
Da se američka i NATO oprema nije pokazala dostojnom terena na ovom delu sveta pišemo već tri godine. Prečesto smo bili svedoci ovog i ostalih NATO vozila zaglavljenih i napuštenih od strane ukrajinske vojske na frontu dugom preko 1000 kilometra.
Vozilo za spasavanje M88
Oklopno vozilo za spasavanje, u upotrebi od 1961. do danas. M88 se smatra velikim oklopnim vozilom za spasavanje sposobnim da dejstvuje u svim vremenskim uslovima.
Postoje tri verzije M88: M88, M88A1 i M88A2 Hercules. Serija M88 je prvi put postala operativna u Vijetnamskom ratu, nakon toga u ratu u Persijskom zalivu, ratu u Iraku, ratu u Avganistanu, a nešto i tokom rata na Kosovu, gde su bili raspoređeni M88 kako bi se spasla teška oklopna vozila “Savezničke kopnene jedinice”.
Primarna uloga M88 je bila da popravi ili zameni oštećene delove borbenih vozila koja su bila pod vatrom, a takođe je mogao da spase vozila koja su bila pokvarena ili zaglavljena. Glavno vitlo M88A2 je bilo sposobno da povuče 70 tona, 140 tona kada se koristi remenica za oporavak 2:1.
M88 je opremljen lopatom koja je korišćena za laka pomeranja zemlje i za sidrenje vozila kada se koristi glavno vitlo. A-rame grane A2 imale su kapacitet dizanja od 35 tona kada se koriste dok je lopata spuštena.
Pomoćni agregat M88 obezbeđuje električnu i hidrauličnu snagu kada je glavni motor onesposobljen. Takođe se koristio kao izvor napajanja za hidraulički udarni ključ, kao električni pojačivač za druga vozila i kao pumpa za dopunu ili ispuštanje goriva za druga vozila kada je to potrebno.
Serija vozila M88 bila je sposobna da dopunjuje rezervoare M1 iz sopstvenih rezervoara za gorivo, ali ovo je trebalo da se posluži kao poslednje sredstvo zbog mogućnosti začepljenja filtera za gorivo. Pumpa za gorivo crpi gorivo sa dna, a sa tim i sav talog koji se vremenom nakupio.
M88A1 i M88A2
M88 je prvo pokretao Continental AVSI-1790-6A benzinski motor od 980 KS pri 2800 obrtaja u minuti, kao i pomoćni pogonski agregat od 10 konja, oba motora su trošila teško gorivo te je stoga bio potreban efikasniji motor sa manjom potrošnjom goriva.
Promena je došla sa M88A1, pokretao ga je dizel motor Continental AVDS-1790-2DR i imao je pomoćnu dizel jedinicu od 10 KS. Dok su originalni M88 i M88A1 bili označeni kao „srednja vozila za oporavak“, M88A2 je označena kao „teška vozila za oporavka“.
Svi su bili slični, međutim, kasnija verzija je bila znatno teža (70 tona, u poređenju sa originalnih 56 tona). Opremljen je drugačijim motorom, 1050 KS, u poređenju sa prvobitnim Continental AVDS-1790-2DR, sa 750 KS.
M88A2 je dizajniran da bude nešto veći od svojih prethodnika, tako da je njegova najveća brzina bila 40 km/h. Štaviše, M88A2 je imao unapređenu zaštitu oklopa uključujući oklopne lajsne i oklopne ploče koje su nedostajale oba prethodna modela i stoga je dobio znatno manji domet, 320 km u poređenju sa 450 km.
Pored toga, M88 je takođe nije bio opremljen za atomsko-biološko-hemijske odbranu (ABHO), kao i generatorima dimne mreže kojima su bili opremljeni kasniji modeli M88A1 i M88A2. Štaviše, broj posade je smanjen sa 5 na 3 kroz serije.
