Sjedinjene Američke Države rasporedile su nevidljive bombardere B-2 Spirit na stratešku vojnu bazu Diego Garsija u Indijskom okeanu, što mnogi posmatrači vide kao pripremu za mogući napad na nuklearnu infrastrukturu Irana.
Prema izveštajima američkih i međunarodnih medija, nekoliko bombardera B-2 je sletelo u ovu bazu, iako američki zvaničnici tvrde da ovaj potez nije direktno povezan sa dvomesečnim ultimatumom koji je predsednik Donald Tramp dao Teheranu za sklapanje novog nuklearnog sporazuma.
Podsetimo, da Pentagon sprema strateške bombardere B-2 Spirit i B-52 Stratofortress za Bliski istok već smo najavili.
Tajno oružje za podzemne ciljeve
Baza Diego Garsija ima stratešku ulogu u američkoj vojnoj doktrini – pokriva operacije od Bliskog istoka do Indo-Pacifika i Afrike. Međutim, prisutnost B-2 bombardera u toj bazi je retka pojava. Poslednji put kada je B-2 sleteo tamo bilo je 2023. godine, i to samo radi kratkog zaustavljanja.
Današnja dislokacija više letelica ukazuje na značajno veći nivo pripravnosti, mnogo ozbiljniji od redovnih rotacija u okviru Bomber Task Force misija.
B-2 Spirit je jedini avion trenutno sposoban da nosi GBU-57A/B “Massive Ordnance Penetrator” bombe – teške 14.000 kilograma. Ove “bunker buster” bombe su projektovane za uništavanje duboko ukopanih i ojačanih ciljeva, poput nuklearnih postrojenja Irana.
Prema nezvaničnim informacijama, najmanje tri bombardera B-2, zajedno sa tankerima za dopunu u vazduhu, već su stigli u bazu Diego Garsija.
Portparol Američke strateške komande (STRATCOM) potvrdio je prisustvo bombardera, naglašavajući da su operacije deo šire koordinacije sa drugim borbenim komandama, usmerenih protiv “svih strateških pretnji”.
Satelitski snimci otkrivaju: četvrtina američke B-2 flote na jednoj lokaciji
Analiza satelitskih snimaka koju je sprovela agencija AP pokazuje da su najmanje četiri B-2 bombardera trenutno u Diego Garsiji. To bi značilo da se tamo nalazi gotovo 25% ukupne američke flote ovih aviona, kojih ima svega 20 i svi su bazirani u Whiteman bazi u Misuriju.
Tokom 2023. i 2024. godine, SAD su više puta koristile B-2 bombardere u napadima na Huti pobunjenike u Jemenu, koristeći konvencionalno oružje. S obzirom na sve intenzivnije iranske aktivnosti i pretnje iz Jemena, najnovije raspoređivanje može biti priprema za veće operacije.
Iran na ivici nuklearnog proboja
Američki obaveštajni izvori uporno ponavljaju da se ‘Iran opasno približava tehničkom pragu za izradu nuklearnog oružja‘. Istovremeno, Huti milicija, koju Teheran podržava, i dalje ugrožava pomorski saobraćaj u Crvenom moru.
Analitičari tvrde da bi precizni i koordinisani udari velikog dometa, kao što su oni koje izvode B-2 bombarderi, bili neophodni za uništavanje razuđenih i utvrđenih ciljeva u Iranu.
Diego Garsija van domašaja iranskih i hutijevskih raketa
Za razliku od američkih baza na Bliskom istoku ili nosača aviona, Diego Garsija je van domašaja većine iranskih i jemenskih projektila.
Najdugometnije balističke rakete Irana imaju domet do 2.000 km, dok je Diego Garsija udaljena oko 3.800 km od Irana, što je čini sigurnom lansirnom platformom za udare velikog dometa.
Rastuće tenzije i vojna eskalacija
Uporedo sa ovom raspodelom, Politico je objavio da je američki sekretar odbrane, Pete Hegseth, produžio raspored nosača aviona USS Harry S. Truman u regionu, dok je nosač USS Carl Vinson poslat kao dodatna snaga.
Sve više izgleda da Sjedinjene Države, u kontekstu rastućih pretnji, stvaraju konvergenciju strateških kapaciteta – bombarderi B-2, nosači aviona i raketni sistemi – koji bi omogućili brzu i preciznu vojnu akciju protiv iranske infrastrukture i saveznika u regionu.
Foreign Policy: Napad na Iran ne bi bio američka pobeda
O potencijalnim posledicama američkog udara na Iran razmatrao je i magazin Foreign Policy, koji ocenjuje da bi zajednički napad SAD i Izraela mogao da nanese štetu iranskim nuklearnim postrojenjima i sistemima PVO, ali da bi efekat takve kampanje bio vrlo kratkotrajan.
Stručnjaci koje je anketirao Foreign Policy pretpostavljaju da bi iransko rukovodstvo moglo odgovoriti tajnim ubrzanjem svog nuklearnog programa, verujući da je posedovanje nuklearnog oružja jedini način da se ubuduće odvrate slični napadi.
Na političkom planu, spoljašnji napad bi samo ojačao krugove u Iranu koji zastupaju nepomirljiv otpor Zapadu.
Učešće zemalja Persijskog zaliva, poput Saudijske Arabije i UAE, u potencijalnoj kampanji ostaje diskutabilno. Iako se nekada smatralo da je njihova podrška ključna, nove okolnosti u regionu, uključujući razvoj događaja u Siriji, ukazuju da bi udar SAD i Izraela mogao da se sprovede i bez korišćenja njihovog vazdušnog prostora.
Čak i ako zemlje Zaliva ostanu po strani, njihova pozicija mogla bi se promeniti u zavisnosti od posledica udara. Iranski odgovor i potencijalno intenziviranje nuklearnih ambicija mogli bi dodatno povećati tenzije na Bliskom istoku, uvlačeći i druge sile u sukob i dodatno destabilizujući region.
Za sada je najverovatnije da će Saudijska Arabija pokušati da igra ulogu posrednika između SAD i Islamske Republike, kao što je ranije bila domaćin pregovorima između Vašingtona i Moskve.
Huti kazu,stradaju civili.Huti znaci zive u podzemnim bunkerima ,zajedno sa raketama,gorivom,eksplozivom.Huti spavaju na krevetima,mozda na raketama,ko ranije deo mornara,na krevetima,preko torpeda,na podmornicama.Tu bunkeri sve vojno osoblje,kakvi civili,ne sme da privire tamo.Bombe GBU -57,mora uniste ceo bunker,rakete u njima,i Huti oficiri ,poredjani ko sardine.
Imaju hrabrosti samo napasti nekoliko stotina puta manjeg protivnika, evo sad Hute. Što Rusiju ne napadnu, je li hrabrost jenkija u pitanju???