Zbog čega bi Turska i Izrael mogli uskoro da se sukobe na sirijskoj teritoriji?
Vojni lideri Izraela izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti da Turska uspostavi vazduhoplovne baze u Siriji, saopštio je visoki zvaničnik Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).
Prema njegovim rečima, Ankara trenutno pregovara o bezbednosnom sporazumu sa vladom Džolani frakcije, što bi moglo da pokrene direktnu vojnu konfrontaciju sa Izraelom.
„Formiranje turske vojne vazduhoplovne baze u Palmiri značajno bi povećalo tenzije u regionu i predstavljalo direktnu pretnju izraelskim bezbednosnim interesima,“ rekao je anonimni izraelski zvaničnik.
Dodao je da bi svaka značajnija vojna prisutnost Turske u strateškim oblastima Sirije mogla biti percipirana kao ozbiljna pretnja Izraelu, posebno u svetlu izraelskih napora da spreči prisustvo neprijateljskih snaga u Siriji.
Iako su šanse za direktan sukob još uvek niske, situacija je „izuzetno nestabilna“ i zahteva pažljivo praćenje, navodi isti izvor.
Izrael je već izveo vazdušne napade na vojne lokacije u blizini Palmire, uključujući i T-4 bazu, dok su izraelske obaveštajne službe (vazduhoplovna obaveštajna jedinica IDF) nadzirale prisustvo oružja i infrastrukture na tim lokacijama.
The IDF struck the T-4 and Palmyra airfields in central Syria twice this week.
— PythonFive (@pyhtonfive) March 25, 2025
Rather than targeting the Syrian regime, this operation seeks to deny Turkey use of these strategic regional assets.
1/ pic.twitter.com/yM7Kze5PhC
Turska gradi nove baze u Siriji
Turske snage poslednjih dana započele su izgradnju vojne baze unutar bivše sirijske vazduhoplovne baze Menagh u severnom delu Alepa. Cilj je formiranje protivvazdušnog centra, uključujući i obnovu piste za helikoptere. Postoje i tvrdnje da se slična baza gradi u blizini Manbija.
Iako su Turska i Izrael imali trenutke približavanja (poput pokušaja normalizacije odnosa 2023. godine), njihova trvenja u Siriji dodatno su pojačana padom režima Bašara el Asada i nastankom nove vlasti koju predvodi Hay’at Tahrir al-Sham (HTS), uz podršku Turske.
U tom vakuumu moći, i Izrael i Turska nastoje da prošire svoje zone uticaja. Izrael širi prisustvo na jugu Sirije, dok Turska jača svoju poziciju na severu, zapadu i sada – u centru.
Vojno pregrupisavanje i pretnja sukobom
Erdogan je početkom meseca poslao jasnu poruku: „Nećemo dozvoliti da Sirija bude podeljena“, aludirajući na prisustvo Izraela bez direktnog pominjanja. Istovremeno, Netanjahu je sazvao sednicu vlade o „neizbežnom sukobu“ sa Turskom.
Izraelska konsultativna komisija već je u januaru upozorila da Tel Aviv mora biti spreman na moguću direktnu konfrontaciju s Ankarom. Komisija je istakla da Erdoganove ambicije da obnovi otomanski uticaj mogu da izazovu eskalaciju sukoba.
Obojica lidera suočavaju se sa unutrašnjim pritiscima – Netanjahu sa suđenjem za korupciju, a Erdogan sa masovnim protestima zbog zatvaranja opozicionog gradonačelnika Istanbula.
Geopolitičke implikacije
Tursko prisustvo u Siriji potencijalno bi moglo da omete operacije SAD u regionu, uključujući podršku Kurdima (SDF) i napade na ciljeve ISIS-a.
Iako Izrael poseduje tehnološki superiornu vojsku i uživa punu podršku SAD, Turska raspolaže ozbiljnim arsenalom: F-16 avioni, napredni dronovi, PVO sistemi, tenkovi i raketni sistemi velikog dometa, ali i – što je ključna tačka – između 30.000 i 35.000 džihadističkih plaćenika.
Ako Turska dobije pristup operativnim bazama u Siriji, to bi moglo da ugrozi izraelsku kontrolu nad budućim rasporedom snaga u regionu, a takođe i da posluži kao logistička podrška militantnim grupama sa potencijalom za izvođenje napada na izraelsku teritoriju.
To ce sve biti Turska i Izrael.