AK-47 ili M4? Ponovo se pitamo koja je puška bolja dok se Ukrajinci muče sa prelaskom na NATO naoružanje

Kako Ukrajina teži potpunoj integraciji sa NATO standardima, prelazak sa sovjetske AK-47 na američku M4 jurišnu pušku postao je ključni deo modernizacije njene vojske. Pored toga što je ova promena forsirana u političkom smislu, ona donosi niz operativnih i logističkih izazova koji su već uticali na borbenu spremnost ukrajinskih jedinica.

Legendarni Kalašnjikov AK-47, razvijen u Sovjetskom Savezu krajem 1940-ih, poznat je po izuzetnoj pouzdanosti i sposobnosti da funkcioniše u apsolutno svim uslovima – od blata i peska do ekstremno niskih temperatura. Njegova robusna konstrukcija i laka upotreba učinili su je najrasprostranjenijom jurišnom puškom na svetu svih vremena. Municija kalibra 7.62×39 mm ima veliku probojnu moć, ali dolazi sa određenom cenom – većim trzajem i smanjenom preciznošću na većim udaljenostima.

Nijedno vatreno oružje u istoriji čovečanstva nije uživalo slavu ili popularnost jurišne puške poznate na zapadu kao AK-47 ili Kalašnjikov. Ovo oružje je toliko pouzdano, efikasno i lako za upotrebu od strane neobučenih lica da je njegovo pojavljivanje omogućilo skoro svakoj grupi na svetu, čak i sa minimalnim budžetom, tehnologijom ili vojnom obukom, da izvrši značajne, smrtonosne napade na mnogo veće i naprednije oružane snage.

Ovo je činjenica koja je promenila kako gledamo na ratovanja i stvorila je revolucionarnu romansu koja do dana današnjeg okružuje oružje.

Nasuprot tome, američka M4, modernizovana i skraćena verzija M16, dizajnirana je za preciznost, manji trzaj i veću modularnost. Koristi lakšu 5.56×45 mm NATO municiju, koja omogućava vojnicima da nose više metaka uz bolju kontrolu prilikom automatske paljbe. M4 je poznata po svojoj prilagodljivosti – može se opremiti optikom, taktičkim dodacima i prigušivačima, što je čini idealnom za različite borbene scenarije, posebno u urbanim sredinama.

Ipak, forsirani prelazak nije tekao glatko, posebno u toku aktivnog sukoba. Ukrajinski vojnici su se u početku suočavali sa nedostatkom municije za M4 tokom obuke, što je uticalo na njihovu spremnost. Jedan od specijalaca iz 4. rendžerskog puka pod, iz nekog razloga američkim kodnim imenom „Harley“, izjavio je da su u početku imali samo oko 100 metaka dnevno za trening – što nije bilo dovoljno za ozbiljnu pripremu. Danas je, prema njegovim rečima, situacija bolja, a Ukrajinci su postali veštiji u rukovanju M4 puškom.

Poređenje dve puške ne može da se svede samo na tehničke karakteristike. Dok AK-47 dominira po pitanju pouzdanosti, M4 pruža nešto bolju preciznost, manju težinu i kompatibilnost sa NATO sistemima. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li Ukrajina, uz trenutnu neizvesnost oko buduće američke vojne pomoći, može da izdrži teret ovakve transformacije u koju ih je rukovodstvo gurnulo.

Američka vojna podrška i dalje se smatra kamenom temeljcem ukrajinske odbrane. Ako bi se pomoć smanjila ili zaustavila, moguće je da modernizacija ostane nedovršena, a ukrajinske trupe završe zaglavljene između dve doktrine – sovjetske i zapadne.

U sve složenijoj geopolitičkoj igri, izbor između AK-47 i M4 nije samo tehničko pitanje – on je odavno simbol borbe između dva vojna sveta, dva savezništva i dve vizije budućnosti različitih vojska.