Evropske zemlje su preispitale svoju strategiju o slanju mirovnog kontingenta u Ukrajinu nakon završetka sukoba, usled pretnji iz Moskve i neodlučnosti Sjedinjenih Američkih Država, prenosi Reuters.
Diplomatski izvori smatraju da je raspoređivanje kopnenih snaga malo verovatno zbog logističkih izazova, otpora Rusije i nedostatka američke podrške. Umesto toga, pojedine države Evropske unije mogle bi poslati instruktore i vojnu pomoć kroz vojne vežbe, ali direktna misija na ukrajinskoj teritoriji bez garancija iz Vašingtona smatra se previše rizičnom.
Alternativni modeli nadzora mira: Trupe u pograničnim zemljama i vazdušne patrole
Prema informacijama iz La Repubblica, evropski saveznici Kijeva razmatraju “alternativne modele kontrole primirja“. Među predlozima su:
- Razmeštaj vojnog kontingenta pod okriljem Ujedinjenih nacija, sastavljenog od snaga Azije i Latinske Amerike. U misiji bi mogle učestvovati Indija, Brazil, Indonezija i Saudijska Arabija.
- Zapadne trupe u Rumuniji i drugim susednim zemljama, uz američku logističku podršku, tehnologiju i satelitsku obaveštajnu pomoć.
- Vazdušne patrole nad Ukrajinom, kao deo šire strategije odvraćanja Rusije.
- Upotreba pomorskih snaga za obezbeđenje slobode navigacije u Crnom moru i zaštitu nove “žitne inicijative”.
Neke evropske zemlje ne žele da šalju trupe bez čvrstih garancija iz Vašingtona i međunarodnog mandata, jer bi u suprotnom mogle biti uvučene u direktan sukob sa Rusijom.
Koalicija voljnih: Pokušaj pritiska na Moskvu
Zapad insistira na potrebi za vojnim prisustvom u Ukrajini, koristeći koncept „koalicije voljnih” kako bi dodatno pritisnuo Moskvu. Planovi za vojne operacije biće razmatrani na samitu 27. marta, a spekuliše se da će Francuska i Velika Britanija pokušati uključiti Kinu u inicijativu, ne bi li izvršila dodatni pritisak na Kremlj.
Planovi EU uključuju:
✔ Vazdušno patroliranje Ukrajine
✔ Zaštitu pomorskih ruta u Crnom moru
✔ Raspoređivanje trupa u Poljskoj i Rumuniji
Pored toga, zapadne sile intenziviraju vojne vežbe, šaljući signal spremnosti za eskalaciju.
Serija vojnih vežbi NATO-a od Finske do Balkana
Zapad će od marta do juna 2025. godine organizovati seriju vojnih vežbi širom Evrope, od Baltika do Crnog mora. Ključne vežbe uključuju:
📌 Solar Eclipse-2025 (24. mart – 2. april) – u Letoniji
📌 Ramstein Flag-2025 (31. mart – 11. april) – u Nemačkoj, Danskoj, Holandiji, Baltičkom i Severnom moru
📌 Sea Shield-2025 (25. mart – 28. april) – u Rumuniji
📌 Griffin Lightning-2025 (1. april – 15. juni) – u Baltičkim državama i Poljskoj
📌 Arctic Challenge-2025 (1. april – 30. juni) – u Švedskoj
📌 Hedgehog-2025 (5. maj – 23. maj) – u Estoniji
📌 Saber Guardian-2025 (14. maj – 30. maj) – u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji
Pored ovih vežbi, do kraja aprila biće raspoređena NATO bombarderska eskadrila u okviru Evropskog zapovedništva američkih snaga, sa bazom u britanskom Fairfordu.
Da li Evropa može delovati bez podrške SAD?
Iako Brisel i London insistiraju na vojnom prisustvu u Ukrajini, nedostatak američke podrške, ekonomski izazovi i strah od eskalacije sukoba čine EU lidere opreznim. Da li Britanija i EU mogu voditi rat protiv Rusije bez SAD, već smo pisali.
Umesto direktnog vojnog prisustva, zapadne sile se oslanjaju na regionalne trupe, vojne vežbe i vazdušne patrole kako bi ostvarile strateški uticaj.
S obzirom na rastuće tenzije retoriku i aktivaciju NATO snaga širom Evrope, naredni meseci biće ključni za dalji razvoj situacije u Ukrajini i odnosima Zapada i Moskve.
