Mogu li Britanija i EU voditi rat protiv Rusije bez SAD?

Ruska vojna i odbrambena industrija, s kojom Britanija i Evropska Unija kao da žure da se suoče, danas je znatno jača, iskusnija i bolje opremljena nego što je bila pre eskalacije sukoba sa Ukrajinom 2022. godine.

Donald Tramp prvi put od kraja Drugog svetskog rata uvodi značajnu promenu u spoljnoj politici SAD prema EU i Rusiji. Dok je EU donedavno bila najbliži saveznik SAD, a Rusija neprijatelj broj jedan, sada je situacija obrnuta – EU postaje sporedni igrač, dok Tramp pokušava da se dogovori sa Rusijom o podeli globalnih sfera uticaja, u scenariju koji podseća na novu verziju konferencije u Jalti.

Ove promene sugerišu da, s obzirom da Evropa sada odjednom želi snažniji geopolitički glas i da oblikuje međunarodne događaje umesto da ih samo prati, mora izgraditi sopstvenu autonomnu vojnu moć.

Međutim, ključno pitanje koje se sada postavlja jeste: mogu li Britanci i EU vojno da se suprotstave Rusiji bez podrške SAD?

Poređenje vojne moći EU i Rusije

Evropska unija (EU) je politička i ekonomska unija sa ukupnom površinom od 4.233.255 km² i populacijom od 447 miliona ljudi. Većina zemalja članica EU takođe je deo NATO saveza. Međutim, neke države članice EU nisu za sukob sa Rusijom dok ima i uzdržanih.

Nasuprot tome, Rusija ima teritoriju od 17.098.242 km² i 146 miliona stanovnika.

Prema dostupnim podacima, poređenje vojne snage EU i Rusije izgleda ovako:

Američko vojno prisustvo u Evropi

Broj američkih vojnika stacioniranih u Evropi varira između 75.000 i 105.000, od kojih se najveći kontingent nalazi u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji.

Najveće američke baze u Evropi uključuju:

• Nemačka – 35.000 vojnika
• Italija – 12.000 vojnika
• Velika Britanija – 10.000 vojnika
• Poljska – stalno rastuće prisustvo

SAD poseduju preko 40 vojnih baza širom Evrope, a takođe su rasporedile nuklearne bombe B61 u Belgiji, Italiji, Nemačkoj, Holandiji i Turskoj.

Pored toga, SAD redovno raspoređuju bombardere B-52, lovce F-35, bespilotne letelice MQ-9 Reaper, kao i druge napredne borbene sisteme duž istočnih granica NATO-a.

Rast ruske vojne moći i industrije

Ruska vojna industrija je značajno povećala i još povećava proizvodnju od početka rata u Ukrajini, sa minimum:

• 1.550 novih i modernizovanih tenkova
• 5.700 oklopnih vozila
• 450 artiljerijskih sistema
• 500% rast proizvodnje dalekometne municije
• 2.000 dronova Lancet

Rusija je stekla ogromno borbeno iskustvo, koje nijedna armija na svetu, osim Ukrajinske, nema.

Može li Evropa da ratuje bez SAD?

Da bi se ratovala sa Rusijom, Evropa bi morala:

• Povećati broj vojnika za najmanje 300.000
• Uložiti dodatnih 300 milijardi dolara godišnje u odbranu
• Izgraditi sopstvenu vojnu industriju
• Razviti alternative za američke satelitske i obaveštajne sisteme

Mnogi smatraju da bi Nemačka ili Francuska morale da preuzmu vođstvo u evropskoj ratnoj ekonomiji, međutim, dok vidimo da lideri ovih zemalja srljaju, nije jasno da li su države sposobne i voljne da preuzmu tu ulogu.

Mogući scenariji za budućnost

1. SAD ostaju, ali traže više ulaganja od EU

Trampova administracija može koristiti pretnje povlačenjem kako bi naterala Evropu da poveća vojne budžete i kupuje više američkog oružja.

2. SAD napuštaju EU i ostavljaju je na milost i nemilost izjavama njihovih lidera

EU zemlje bi morale da razviju sopstvene kapacitete i započnu pregovore o normalizaciji odnosa sa Moskvom.

3. SAD sklapaju dogovor sa Putinom i fokusiraju se na Kinu

Tramp može odlučiti da se povuče iz Evrope kako bi se posvetio suzbijanju Kine u Indo-Pacifiku.

Ukoliko je verovati njihovim liderima, EU je pred sudbonosnom odlukom

Evropa je decenijama zavisila od američke vojne moći. Međutim, ako Trampova administracija zaista smanji američko prisustvo, EU će se suočiti sa izborom:

1. Pojačati sopstvene vojne kapacitete i preuzeti veću odgovornost za svoje postupke
2. Pregovarati sa Rusijom i smanjiti geopolitičke tenzije
3. Ostati oslonjena na SAD, ali uz visoku cenu ekonomske i političke zavisnosti

U svakom slučaju, narednih nekoliko godina će odrediti sudbinu evropske bezbednosti i njenog globalnog statusa u svetu koji se ubrzano menja.