Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski suočio se sa neugodnom situacijom nakon što je iz Bele kuće otišao bez postignutog sporazuma. Međutim, odmah je reagovao, razgovarajući sa evropskim liderima kako bi ojačao postojeće saveze i konsolidovao podršku.
Istovremeno, Trampovi saveznici, poput senatora Lindzi Grejema, javno su branili američkog predsednika i međunarodni ugled SAD. Ilon Mask, koji je nastavio svoju politiku digitalne provokacije, napisao je na mreži X:
„Vreme je da saznamo šta se zaista dogodilo sa stotinama milijardi dolara poslatih Ukrajini…“
Evropa hitno staje uz Zelenskog
Prema Financial Times dopisniku iz Ukrajine, Kristoferu Mileru, Zelenski je nakon 45-minutnog sastanka sa Trampom otkazao sve svoje javne nastupe u Vašingtonu.
Njegov prvi poziv bio je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, nakon čega je kontaktirao generalnog sekretara NATO Marka Rutea, kao i premijere Holandije, Albanije, Britanije i Grčke.
Zelenski se tokom razgovora sa holandskim premijerom Dikom Šufom zahvalio na vojnoj pomoći i naglasio značaj isporuka F-16 aviona, dok je sa Edijem Ramom iz Albanije govorio o evropskim diplomatskim inicijativama i zajedničkim projektima.
Britanski premijer Kir Starmer naglasio je važnost evropskog uključivanja u pregovore o miru, dok se grčki premijer Kirijakos Micotakis fokusirao na produbljivanje bilateralnih odnosa.
Evropa kritikuje Trampa i preuzima vođstvo
Evropska unija je brzo reagovala na diplomatski sukob u Ovalnoj kancelariji. Bivša predsednica Estonije i trenutna potpredsednica Evropske komisije, Kaja Kalas, izjavila je:
„Danas je postalo jasno da je slobodnom svetu potreban novi lider. Na nama, Evropljanima, je da prihvatimo ovaj izazov. Ukrajina je Evropa! Stojimo uz Ukrajinu.“
Ovakav stav signalizira rastuću nezavisnost EU u odnosu na SAD i sve jasniju ambiciju Evrope da preuzme liderstvo u globalnim političkim dešavanjima.
Gde je nestao ključni razlog susreta u Vašingtonu?
U senci političke drame, gotovo neprimetno se izgubila tema sporazuma o eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa, koji je inicijalno bio glavni povod Zelenskog za put u SAD.
Umesto toga, Tramp je postavio mir u Ukrajini kao ključni preduslov za svoju „perestrojku“ američke ekonomije i novi pravac spoljne politike.
Evropa ne želi kraj rata?
Ne ulazeći u rasprave o početku rata 2022. godine, postavlja se pitanje: da li EU zaista želi mir u Ukrajini? Ili je cilj vojno iscrpljivanje Rusije kako bi je eliminisali kao globalnog igrača?
Dok se američki fokus okreće Indo-Pacifiku, Evropa izgleda preuzima odgovornost za nastavak sukoba. Čak se razmatra i formiranje evropske armije koja bi mogla da interveniše i bez podrške SAD.
Rast evropske vojne industrije
Dok su pojedini sektori evropske privrede u padu, vojna industrija beleži procvat. Da EU sprema najveću strategiju odbrane od Hladnog rata, ulaganja od stotina milijardi evra, već smo pisali.
Nemačka kompanija Rheinmetall AG, koja je preorijentisala proizvodnju sa posrnule automobilske na namensku industriju, zabeležila je ogroman rast prihoda:
- 2017. godine: bruto prihod – 5,9 milijardi evra; neto profit – 6,3 milijarde evra
- 2023. godine: bruto prihod – 7,1 milijardu evra; neto profit – 11,9 milijardi evra
Pored Nemačke, Velika Britanija, Francuska i Poljska značajno ulažu u razvoj vojne industrije.
Da li Evropa koristi Ukrajinu kao geopolitički alat?
Postavlja se pitanje: da li je nesrećni Zelenski samo pijun u širem evropskom planu? Da li EU želi da se otrgne iz američkog zagrljaja, koristeći Ukrajinu kao testni teren za demonstraciju svoje moći?
Zelenski je u Vašingtonu odigrao svoju ulogu, privremeno uzdrmao Trampa i obezbedio gromoglasnu podršku EU. U međuvremenu, Evropa nastavlja da jača svoje vojne kapacitete, dok Tramp, Vens i Mask pokušavaju da redefinišu američku politiku prema ratu u Ukrajini.
Ključno pitanje ostaje: da li će Tramp imati dovoljno vremena da sprovede svoju viziju? I kako će se Moskva postaviti prema sve ratobornijoj Evropi?
Svet ulazi u turbuletno geopolitičko razdoblje, u kojem se prepliću interesi SAD, Evrope, Kine i Rusije – a Ukrajina ostaje bojno polje globalnih ambicija.
”Не знам колико су свесни народи западноевропских држава ко их и где води, за разлику од америчког народа који се избором Д. Трампа јасно одлучио за мирољубиву опцију. Улог је мир или Трећи светски рат! Европа се показивала као “мајстор” за светске ратове.”
Да се подсетимо да су Американци ушли и у Први и у Други св. рат тек кад су били приморани (у Први 1917, пред крај, а у Други кад су директно нападнути). Позната је њихова изрека да је литар крви скупљи од килограма злата…
Вероватно да је Зеленски одиграо улогу коју му је наменила ратоборна Европа – ЕУ, конкретно. Мислим да је председник Трамп мирољубив човек за разлику од већине рату, тешкој кризи склоних непромишљених “главешина” ЕУ све са оним у Бриселу.
Не треба заборавити тешку историју двадесетог века обележену за два најкрвавија рата – светска. Оба светска рата су изазвали благо речено глупом, непромишљеном политиком ондашње европске вође – Први св. рат цареви Франц Јозефа Хабзбург и Виљем ИИ Хоенцолерн, владари тадашњих централних европских држава: Аустроугарске монархије, односно Немачког царства. Други светски рат је изазвао сулуди каплар А. Хитлер уз несхаватљиво попустљиву политику Француске и Велике Британије које су биле потписнице и гаранти Версајског мировног уговора 1919-22.г. – да се рат не би поновио, јасније написано!
Игнорисати ничим оправдану русофобну (иза које се крије подмукла славенофобија) политику не само опаког В. Зеленског него и свих оних који га подржавају је опасан пут – странпутица ка Трећем светском рату.
Синоћ је председник Трамп, свестан свега прекорио Зеленског да се коцка са туђим животима киднаповањем Украјинаца и слањем противно вољи им на фронт, у изгибеније. Коцка се са Трећим светским ратом – јасно је нагласио амерички председник!
Не знам колико су свесни народи западноевропских држава ко их и где води, за разлику од америчког народа који се избором Д. Трампа јасно одлучио за мирољубиву опцију. Улог је мир или Трећи светски рат! Европа се показивала као “мајстор” за светске ратове.