Bivši nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel pozvao je na pokretanje inicijative za dobrovoljno razoružanje Rusije, po uzoru na 1980-te godine. U izjavi za list Rheinische Post, Gabrijel je podsetio da je u to vreme sovjetsko rukovodstvo pristalo da smanji broj već raspoređenih raketa srednjeg dometa u zamenu za sličan korak Zapada.
„Takođe bih želeo da vidim paralelan predlog o razoružanju za Rusiju, poput onog iz 1980-ih: ako je Rusija spremna da povuče svoje već raspoređene rakete srednjeg dometa, zauzvrat možemo odustati od njihovog razmeštanja“
reče bivši nemački ministar.
Rizik za Nemačku zbog američkog naoružanja
Prema Gabrijelu, prisustvo američkog raketnog naoružanja na teritoriji Nemačke čini zemlju potencijalnom metom ruskih raketa.
Podsetimo, Vašington i Berlin su 10. jula prošle godine objavili zajedničko saopštenje u kojem se navodi da će SAD „epizodično“ raspoređivati oružane sisteme dužeg dometa, uključujući hipersonične rakete, na teritoriji Nemačke.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov tada je izjavio da je Moskva unapred započela rad na kontramerama kao odgovor na odluku o razmeštanju američkih raketa srednjeg i kratkog dometa u Nemačkoj.
Borbena gotovost Bundesvera pod znakom pitanja
U međuvremenu, nemačke oružane snage (Bundesver) suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom vojnog osoblja. Prema izveštajima, mlade generacije u Nemačkoj sve manje imaju dodira s vojskom, što dodatno otežava popunu redova.
Broj vojnika u Bundesveru se poslednjih godina drastično smanjio, te trenutno ima oko 180.000 pripadnika, dok je ranije taj broj bio znatno veći.
Evropska komisija preporučuje svim Evropljanima da se pripreme za rat i obezbede zalihe hrane i vode za 72 sata
U drugoj odvojenoj vesti, Evropska komisija (EK) smatra da pretnja ratom i epidemijama zahteva da građani Evropske unije budu spremni na potencijalne krizne situacije. Prema nacrtu EU strategije za krizne situacije, svaki građanin bi trebalo da poseduje dovoljne zalihe hrane i vode za najmanje 72 sata, u slučaju iznenadne krize.
„Evropa ne može sebi da priušti pasivnost. U slučaju ekstremnih potresa, početni period je najkritičniji“
upozorava Evropska komisija u dokumentu.
Mogući scenariji krize: rat, sajber-napadi i pandemije
U dokumentu se razmatraju različiti scenariji kriznih situacija, uključujući ratne sukobe, sajber-napade, smrtonosne bolesti, kao i klimatske katastrofe poput poplava. Evropski plan dolazi pet godina nakon prvih karantinskih mera zbog pandemije COVID-19, tri godine od početka rata u Ukrajini, te u trenutku kada EU prolazi kroz stalne ekonomske i bezbednosne izazove.
„Nijedna od velikih kriza poslednjih godina nije bila izolovana ili kratkotrajna“
navodi se u dokumentu.
Dokument još uvek nije zvanično objavljen, ali procurele informacije izazvale su zabrinutost i kritike, jer mnogi vide ove poruke kao podsticanje ratne psihoze. Istovremeno, oružani lobi sve više gura smanjenje socijalnih programa u korist vojne industrije, dok se Evropa postepeno priprema za moguće dugotrajne sukobe i destabilizaciju.
Neki bivsi zvace nesto. Pi kastiga.