Tokom svoje nedavne posete Moskvi, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da njegova zemlja sarađuje s Rusijom na razvoju raketnog kompleksa srednjeg dometa (BRSB) pod nazivom „Orešnik“. Prema njegovim rečima, šasije za ovaj sistem proizvode se u Minsku, dok se na njih sredstva za uništavanje (rakete) montiraju u Rusiji.
Lukašenko je takođe najavio da su već određene lokacije na teritoriji Belorusije gde će biti stacionirani kompleksi „Orešnik“.
Danas su se na društvenim mrežama pojavile fotografije i video-snimci nepoznate šasija sa točkovskom formulom 12×12, koje je napuštalo kapije Minskog zavoda za točkaške traktore (MZKT). Ova fabrika je specijalizovana za proizvodnju teške vojne i civilne mehanizacije.
Vredi napomenuti da je samo dva dana ranije sekretar Saveta bezbednosti Belorusije, Aleksandar Volfovič, podsetio javnost na stratešku saradnju sa Rusijom u oblasti odbrane. On je istakao da će prvi kompleksi „Orešnik“, proizvedeni u zajedničkoj kooperaciji, biti raspoređeni na teritoriji Belorusije do kraja tekuće godine. Prema preliminarnim informacijama, trenutno se radi o prva dva sistema.
„Proizvodna saradnja između naših zemalja omogućava stvaranje pouzdanih i savremenih sistema koji osiguravaju bezbednost i stratešku stabilnost u regionu. Mesta za razmeštaj kompleksa su već pripremljena, što govori o planskom i preciznom radu svih odgovornih struktura“
izjavio je Volfovič u sredu.
Ova saradnja predstavlja još jedan korak u vojno-industrijskom približavanju Rusije i Belorusije, dok istovremeno šalje snažan signal o rastućem vojnom prisustvu i spremnosti u regionu Istočne Evrope.
Orešnik ukratko
Svet je za raketu „Orešnik” prvi put čuo 21. novembra 2024. godine, kada je Rusija demonstrativno pogodila kompleks namenske industrije „Južmaš” u Dnjepru, u Ukrajini. U početku su detalji bili oskudni, ali je kasnije, kako od ruskih izvora tako i od predsednika Vladimira Putina, potvrđeno da je reč o raketi Orešnik. NATO je istog dana organizovao hitan sastanak nakon upotrebe najnovijeg ruskog hipersoničnog projektila.
Lansiranje je obavljeno sa poligona Kapustin Jar u Astrahanjskoj oblasti, a projektil je nosio MIRV (Multiple Independently Targetable Reentry Vehicle) bojeve glave.
Ovaj događaj bio je prekretnica jer je označio prvu zvaničnu potvrdu o operativnoj upotrebi Orešnika u borbi. Putin je kratko izjavio da su testiranja sistema prošla uspešno, a da sredstva za suprotstavljanje ovom oružju ne postoje.
Nedelju dana kasnije, 28. novembra, Putin je objavio da raketa Orešnik ulazi u masovnu proizvodnju, što je iz korena promenilo ravnotežu moći u regionu.
Novi hipersonični „Orešnik“, koji leti brzinom od 11 Maha (oko 3.000 m/s), tehnološki je naslednik RS-26 „Rubež“ i RSD-10 „Pionir“.
- Ukrajinske vlasti su naveli da je pričinjena relativno mala šteta, te da su bojeve glave bile bez eksplozivnog punjenja.
- Rusija, s druge strane, objavila je da je demonstracija bila odgovor na ukrajinsku upotrebu zapadnih raketa ATACMS i Storm Shadow na ruske ciljeve.
- Uprkos uzbuni širom Ukrajine, nije bilo nikakvih izveštaja o žrtavama, strateški efekat napada bio je skroman, a psihološki ogroman.
Prema zvaničnim izvorima, „Orešnik” raketa ima:
- Domet: Do 5.000 km, uz mogućnost da pokrije veći deo Evrope, čak i zapadnu obalu SAD.
- Brzinu: Oko 11 maha, što pokušaj presretanja čini ekstremno teškim ili nemogućim.
- MIRV Bojeve glave: Može nositi 6–8 nezavisno usmerenih bojevih glava, kako konvencionalnih tako i nuklearnih.
- Materijali otporni na visoke temperature: Bojeve glave izdržavaju temperaturu na nivou površine Sunca (oko 5.500 °C), zahvaljujući novim vrstama ablativnih ili keramičkih kompozita.
Sa druge strane, a u pokušaju da relaksiraju svoju javnost, zapadni stručnjaci iznose tezu da sve balističke rakete većeg dometa dosežu hipersonične brzine u fazi ponovnog ulaska u atmosferu.
