Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je telefonski razgovor sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, tokom kojeg je podržao inicijativu o međusobnom obustavljanju udara na energetsku infrastrukturu Rusije i Ukrajine na 30 dana. Kako je saopštila pres-služba Kremlja, razgovor je održan 18. marta i bio je posvećen situaciji u vezi sa sukobom u Ukrajini. Putin je odmah izdao odgovarajuće naređenje ruskoj vojsci, ističući spremnost Moskve na korake ka deeskalaciji sukoba.
Uslovi primirja i stav Kremlja
Prema saopštenju Kremlja, lideri su razmenili mišljenja o mogućim putevima rešavanja konflikta, s posebnim fokusom na Trampov predlog o uvođenju 30-dnevnog primirja. Putin je podržao ideju privremene obustave napada na energetske objekte, ali je naglasio da je ključni uslov za dalji napredak potpuno zaustavljanje vojne pomoći Kijevu i prekid deljenja obaveštajnih podataka od strane stranih država. Prema mišljenju Moskve, samo ovakve mere mogu stvoriti osnovu za prelazak na političko-diplomatsko rešenje krize i sprečiti njeno dalje pogoršanje.
Razmena zarobljenika kao znak dobre volje
Tokom razgovora, Putin je obavestio Trampa o postignutom dogovoru sa Ukrajinom o razmeni zarobljenika, koja je zakazana za 19. mart. Prema formuli „175 za 175“, obe strane će osloboditi po 175 vojnika. Pored toga, kao gest dobre volje, Rusija će predati Kijevu 23 teško ranjena ukrajinska vojnika koji se trenutno leče u ruskim medicinskim ustanovama. Ovaj potez, prema Putinovim rečima, pokazuje spremnost Moskve na smanjenje tenzija i humanitarnu saradnju čak i u uslovima trajnog sukoba.
Diplomatski pregovori i geopolitičke posledice
Pregovori su održani u trenutku kada su diplomatski napori za rešavanje sukoba ponovo intenzivirani. Ranije, 11. marta, na sastanku u Saudijskoj Arabiji, Ukrajina je podržala ideju primirja koju je predložio Tramp, što je bio prvi signal ka mogućoj pauzi u borbenim dejstvima. Prema izvorima iz agencije Reuters, američki predsednik planira da iskoristi ovaj dijalog za zamrzavanje linije fronta, što bi moglo uključivati zadržavanje ruskog kontrole nad Krimom i delovima novih teritorija. Međutim, u Kijevu postoji zabrinutost da bi ovakav dogovor mogao oslabiti ukrajinske pregovaračke pozicije, naročito ako SAD dodatno smanje vojnu podršku, kao što je to bio slučaj početkom marta kada su isporuke oružja bile privremeno obustavljene.
Šta sledi?
Ostaje da se vidi kako će se dogovor o 30-dnevnom primirju odraziti na širi tok sukoba i da li će strane iskoristiti ovu priliku za nastavak diplomatskih pregovora. U međuvremenu, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju, dok se analitičari pitaju da li je ovo samo privremeno zatišje ili uvod u dugoročnije političko rešenje.
Tramp je zadovoljan. On voli lidere koji lako kleknu a Putin je pokazao da zna da zadovolji i obradi. Ako ruse nije sramota, sto bi se bilo ko uzbudjivao zbog toga.
Rusi su se slozili za prestanak dejstva na energetsku infrastrukturu… Nista drugo.
Ti ciljevi su gadjani krstarecim raketama, BPL i iskanderima, koje ce Rusija i dalje da proizvodi, te bi 31.dana mogla da unisti i vise nego potencijalno za prethodnih 30 dana…
Sa druge strane, stabilizovace se isporuka nafte i derivata iz Rusije, sto ce sniziti njihove cene na trzistu, ali ce i Ukrajinci dalje od fronta konacno malo odmoriti (a kada “osete mir” pozelece da isti potraje, sto moze Kievu da pravi problem za dalje ratove – najbolji primer je Mariupolj gde ljudi nisu imali zvuk eksplozije vise od 2 godine, idu na odmore, rade i sl, a sto sve nisu imali skoro 10 godina!). Kiev vec hapsi ljude po Sumskoj oblasti jer jedva cekaju Ruse da odmore od rata, sto samo pokazuje stanje u Ukrajinskom drustvu, posebno uz front…