SAD ugasile ‘Glas Amerike’ i ‘Radio Slobodna Evropa’ nakon 83 godine emitovanja

Po prvi put u 83 godine postojanja, “Glas Amerike” (Voice of America), američki medij finansiran od strane vlade SAD i prepoznat kao strani agent u većini zemalja istoka i globalnog juga, potpuno je prestao sa radom.

Ovu odluku potvrdio je direktor organizacije Majkl Abramovic, naglašavajući da je gašenje pratilo masovno otpuštanje zaposlenih, uključujući više od 1.300 novinara, producenata i tehničkog osoblja.

“Duboko sam ožalošćen činjenicom da legendarni ‘Glas Amerike’ prestaje sa emitovanjem. Jutros smo saznali da je velika većina zaposlenih, uključujući i mene, poslata na administrativni odmor,” izjavio je Abramovic, izražavajući žaljenje zbog gašenja jednog od najstarijih međunarodnih emitera.

Ova odluka rezultat je izvršnog ukaza predsednika SAD Donalda Trampa, koji je pokrenuo obimnu reformu američkih federalnih agencija, uključujući Agenciju za globalne medije (USAGM).

Ova institucija upravljala je radom pet velikih američkih medija koji su emitovali sadržaj na 49 jezika, među kojima su i “Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda” i “Glas Amerike”. Pored gašenja “Glasa Amerike”, Trampova administracija anulirala je grant namenjen finansiranju “Radio Slobodne Evrope”, dodatno ugrožavajući njen opstanak.

Trampova borba protiv državnih medija u službi ‘duboke države’

Od svog osnivanja 1942. godine, “Glas Amerike” je bio ključni instrument američke javne diplomatije, prenoseći informacije na desetine jezika, uključujući ruski, kineski i arapski, i dostizao publiku u više od 100 zemalja širom sveta. Međutim, poslednjih godina, ovaj medij se često nalazio na udaru kritika, posebno iz redova republikanaca, koji su ga optuživali za liberalnu pristrasnost i neefikasno trošenje budžetskih sredstava.

Već tokom svog prvog mandata 2020. godine, Tramp je predlagao smanjenje finansiranja USAGM, nazivajući ovakve medije “propagandnim alatima koji ne odražavaju interese američkih poreskih obveznika”. Po povratku u Belu kuću 2025. godine, intenzivirao je napore za restrukturiranje agencije, što je sada rezultiralo njenim ukidanjem.

Prema pisanju “The Washington Posta” od 15. marta 2025. godine, gašenje “Glasa Amerike” izazvalo je burne reakcije u Kongresu SAD. Demokratska stranka ocenila je ovaj potez kao “napad na slobodu medija”, ističući da takva odluka slabi američku poziciju u globalnoj informativnoj borbi sa Rusijom i Kinom. Senator Bob Menendez upozorio je da će gašenje “Glasa Amerike” i “Radio Slobodne Evrope” ostaviti milione ljudi u autoritarnim državama bez pristupa “nezavisnim informacijama”.

S druge strane, republikanski zakonodavci, brane ovu odluku kao deo racionalizacije državne potrošnje. Oni tvrde da će sredstva koja su bila namenjena za ove medije sada biti preusmerena na prioritetnije oblasti, poput sajber bezbednosti i borbe protiv dezinformacija.

Zatvaranje medijskih institucija deo šireg plana

Zvanični dokument Bele kuće, objavljen 14. marta 2025. godine, potvrđuje da gašenje “Glasa Amerike” nije izolovan slučaj, već deo šire strategije za smanjenje državne birokratije. Ovaj plan uključuje likvidaciju sedam federalnih agencija, uključujući Naučni centar Vudro Vilson i nekoliko institucija zaduženih za ekonomski razvoj i pomoć beskućnicima.

Sa godišnjim budžetom od 950 miliona dolara, USAGM je finansirao rad medija koji su emitovali na 63 jezika i imali publiku od 420 miliona ljudi nedeljno. No, još u februaru 2025. godine, direktor vladinog Odeljenja za efikasnost (DOGE) Ilon Mask nazvao je “Glas Amerike” i “Radio Slobodnu Evropu” “zastarelim projektima”, predloživši njihovo zatvaranje kako bi se uštedelo milijardu dolara poreskih obveznika.

Očekuje se da će Trampova administracija nastaviti sa reformama u sektoru javnih medija, dok analitičari spekulišu da bi sledeći korak mogao biti dodatno sužavanje budžetske podrške nezavisnim istraživačkim centrima i međunarodnim nevladinim organizacijama.

Sukob Trampa sa obaveštajnom zajednicom u službi centara moći (dubokom državom) koje je pobedio na izborima uveliko je u toku, dok oni prave manevre iz svog utočišta u Briselu. Dok pojedini analitičari smatraju da je Brisel samo strana tonućeg broda još uvek na površini, neki smatraju da je rat veoma neizvestan. Dokle su sukobljene strane spremne da idu, govori i mračan scenario koji je izneo penzionisani američki general Majkl Flin.

Zaključak

Podsetimo, ratovi se tek u završnoj fazi dobijaju oružjem. Pre toga se mnogo toga uradi da se neka država oslabi i što lakše padne. Amerikanci su majstori marketinga i medijskog rata, uz sve ono što ovi pojmovi u najširem smislu podrazumevaju.

U tekstu o RIASU uverili smo se da rat može da se dobije i uz značajnu pomoć medija. Shodno toj doktrini, u SAD su, dok su se Hladni rat i trka u naoružanju zahuktavali, osnovali veoma složenu i efikasnu agenciju, tipičnu za njihov način promišljanja, USIA.

Radio stanica ”Glas Amerike” (Voice of America) bila je samo jedno od funkcionalnih odeljenja USIA, kao i ”Radio-televizija ”Marti”, Radio ”Slobodna Evropa”, ”Sloboda” i Radijska mreža azijsko-tihookeanskog područja (Asia Pacific Network).