Ono što nije uspelo Hitleru, uspelo je poraženim Nemcima koji su iskoristili istorijski sticaj okolnosti. Podela Berlina, Hladni rat koji je počeo već petog marta 1946. godine, kao i niz drugih faktora, doveli su do toga da četvrtog aprila 1949. godine bude formiran NATO. Savezna Republika Nemačka stvorena je od zapadnih okupacionih zona 23. maja 1949. godine.
To je omogućilo Nemcima da strpljivo i uporno, poštujući ograničenja, počnu da obnavljaju svoju ekonomsku moć, ali i vojno-industrijski kompleks, pa i oružane snage. One su počele skromno, kao graničarske i pomorsko-deminerske jedinice. Nemačka je primljena u NATO šestog maja 1955. godine pa joj je dozvoljeno formiranje Oružanih snaga, odnosno Bundesvera (12. novembra iste godine). Istočni lager je potom odmah i formalno osnovao Varšavski pakt (ugovor). Kao da Drugog svetskog rata nije ni bilo!
Uspon nemačkog vojno-industrijskog kompleksa obeležen je pojavom tenka ”Leopard 1”. Opšte je poznato da su Nemci imali ogromno iskustvo u izradi oklopnih sredstava, pa nije ni čudo što je ovaj tenk brzo našao svoje mesto u stroju i na međunarodnom tržištu. Ovaj uspešni tenk i danas se nalazi u naoružanju nekih država, uz stalnu modernizaciju.
Kako je nastala nemačka velika mačka?
Leopard je najmanja od četiri životinje iz porodice Panthera pardus. Da li su Nemci hteli da naprave otklon od zloglasnih ratnih naziva (Panter, Tigar, Lav)? Uglavnom, nisu gubili vreme. Odmah po formiranju Bundesvera, oni 1956. godine počinju rad na projektu ”Leopard”.
Italija, Francuska i Zapadna Nemačka videli su svoj interes u kooperaciji kako bi došli do osnovnog tenka koji će konkurisati armadi oklopnih armija Varšavskog pakta. Proces je potrajao, da bi deset godina kasnije (1965) probni primerci stigli na poligone. U međuvremenu Francuska je izašla iz programa jer je već imala sopstveni tenk i ambicije vezane za njega.
Posle sveobuhvatnih ispitivanja izabran je model koji je ponudio Porše. Te, 1965. godine počinje proizvodnja u poznatom gigantu Kraus-Mafei (Krauss-Maffei Wegmann GmbH & Co KG, Minhen/Kasel). Tenk je ušao u naoružanje Bundesvera, Holandije, Belgije, Norveške, Danske, Australije i Italije (u kojoj je sastavljan po licenci).
Da li je ”Leopard” bio izraz nemačkog inata, revanšizma, ili stvarna potreba? Kada je stvoren Bundesver, on je najpre imao američke srednje tenkove ”M47” i ”M48” s topom od 90 mm. Taj top, iako odličnih svojstava, nije mogao da parira novim sovjetskim tenkovima, pa je odučeno da se iskoristi top kalibra 105mm, na potpuno novim tenkovima.
I ovde je osnov razvoja bila utakmica između dva konstruktorska tima koji su jednostavno obeležena slovima A i B. Francuzi su već razvili tenk ”AMX-30” koji je zamenio američke ”M47”. Očekivalo se da ili on, ili nemački tenk budu osnovni tenkovi u obema armijama. Međutim, kao što smo naveli, svako je krenuo svojim putem. Grupa A u Nemačkoj uspela je da standardizuje tenk kome je dat simboličan naziv ”Leopard”.
Prva serija vrlo brzo je krenula sa traka u septembru 1965. godine. Komercijalni uspeh bio je značajan. Napravljena su 4.744 osnovna i 1.741 specijalni tenk različitih modifikacija. Kao svaki uspešan model i on je mogao lako da se modernizuje pa su se u taj proces uključili i korisnici – Danska, Norveška, Italija, Belgija i Holandija.
”Leopard 1” ima konstrukciju klasičnog tipa. Pogonski agregat i transmisija su u zadnjem delu tenka, upravljački deo u prednjem, a borbeno odeljenje u sredini. Posadu sačinjava četiri čoveka: vozač-mehaničar, komandir, nišandžija i punilac. Na racionalni pristup stvaranju ovog tenka nije doprinelo samo ogromno ratno iskustvo, već i projektni zadatak Ministarstva odbrane (BMVg – Bundesministerium der Verteidigung).
Oni su tačno znali šta im treba pa su 25. jula 1957. godine definisali potrebe: tenk nije smeo da ima veću masu od 30 tona; trebalo je da izdrži pogotke pancirnih zrna 20 mm pri bliskoj borbi iz svih pravaca; snaga agregata trebalo je da bude takva da obezbedi 30 ks po toni. U razradi je trebalo da se iskoriste najnovija tehnološka rešenja koja će omogućiti buduće modernizacije. Maksimalna širina nije mogla da bude veća od 3,15 metara što je standard za prevoz železnicom.
Stručnjaci iz Ministarstva odbrane bili su takođe vrlo precizni prilikom određivanja prioriteta. Pored zadate snage agregata, tražena je vatrena moć topa od najmanje 90 mm. Nije se insistiralo previše na masivnom oklopu, jer se smatralo da od kumulativnih sredstava i nema realne zaštite.
Godinu dana kasnije, prvog aprila 1958. godine parametri su unapređeni, posebno kod osnovnog oružja, municije i sredstava veze i navigacije. Insistiralo se na poboljšanju noćnih uslova dejstva i probojnosti protivničkog oklopa od 150 mm pod uglom od 60° na rastojanjima od 2.000-2.500 metara.
Oklop je rađen od oplemenjenog čelika i razdvojen je pregradom na borbeno i pogonsko odeljenje; kupola je izlivena iz komada. Pokazalo se da Nemci nisu zaboravili da prave tenkove. Kupola koju je proizveo ”Vegman” (Krauss-Maffei Wegmann GmbH & Co KG) sa svojom masom od devet tona bila je mnogo lakša od kupole tenka ”M48” (12 tona) i tenka ”Čiften” (15 tona). Kupole modifikacija A3 i A4 lako se mogu razlikovati po ugaonoj formi i klinastoj masci.
Naoružanje
Osnovno oružje ovog, pa i svih drugih modifikacija jeste olučeni poluautomatski top ”L7A1” (Royal Ordnance L7) ili ”L7A3” kalibra 105 mm koja se proizvodi po licenci. Dužina cevi je 52 kalibra (5.460 mm). Opremljena je uređajem za evakuaciju barutnih gasova. Spojena je tako da može da se brzo i lako odvoji od ležišta u cilju zamene ili opravke.
S čeonim delom tenka spojena je kružnim rukavcem, sparena je s mitraljezom i može dejstvovati u vertikalnom rasponu od −9° до +20°. Za lakše i brže pokretanje cevi koristi se elektrohidraulični pogon. Bojevi komplet ima od 55 do 60 projektila u komadu, od kojih se 42 nalazi u levom delu upravljačkog dela, a ostatak po raznim uglovima borbenog odeljka.
Koristi različite vrste municije, uključujući potkalibarne protivoklopne projektile. Početkom osamdesetih godina izvršena je zamena projektila ”APDS ” s efektivnijim ”APFSDS”. Oznaka ove municije je ”DM23” i predstavlja licencnu kopiju izraelskog projektila ”M111”. Pomoćno naoružanje sastoji se od dva mitraljeza ”MG-3A1” kalibra 7,62 mm; jedan je uparen s topom, a drugi je na tureli komandira. Ukupan bk mitraljeza je 5.200 metaka. U nekim varijantama PA mitraljez zamenjivan je poznatim mitraljezom ”M2” kalibra 12,7 mm.
Varijante i unapređenja
- ”Leopard 1” (1965). Osnovna varijanta.
- ”Leopard A1” (1970). Unapređen je sistem stabilizacije u obema ravnima, ojačana termička zaštita topa, uvedene nove gusenice sa gumenim podloškama; stavljeni su novi IC uređaji i modernizovan sistem vožnje po dnu vodene prepreke s mogućnošću savladavanja do četiri metra dubine. To je povećalo masu tenka na 41,5 tona.
- ”Leopard A2” (1972). Ojačana je oklopna zaštita na novoj kupoli. Usavršeni su vazdušni filteri agregata i sistem za zaštitu od oružja masovnog uništenja.
- ”Leopard A3” (1973). Na ovoj modifikaciji pojavljuje se nova kupola koja koristi višeslojni oklop; on je povećao njene dimenzije. Komandir je dobio novi nišan ”TRP-2A”, dok je masa još malo povećana, na 42,4 tone.
- ”Leopard A4” (1974). Zadržao je istu masu uz brzinu od 62 km/h i autonomiju od 530 kilometara. Kod ove varijante možemo uočiti neke dorade koje se pojavljuju osamdesetih godina na tenku ”Leopard 2”. Potpuno je prerađena kupola, poboljšane električne instalacije, a komandir je dobio najnoviji daljinometar. Agregat je bio proizvodnje ”Mercedes Benc” s dva turbokompresora. Snage od 830 ks i 2.200 obrtaja u minuti. Sa člankoviti šnorkelom savladavao je vodene prepreke do četiri metra, a bez njega do 2,25 metara. Novi stabilizator omogućio mu je gađanje iz pokreta. Top je bio licencni ”Vikers L7A1”, a kupola kao kod ”Leoparda 1A3”. Bojevi komplet smanjen je do 55 metaka (42 pored vozača i 13 u kupoli). Dobio je stereoskopski nišan i balistički računar.
- ”Leopard A1A1” (1975). Modernizacija ”Leoparda 1A1”. Ojačana je kupola uz pomoć nakačenih čeličnih ekrana sa zazorom od gumenih štitnika. Masa je ostala ista.
- ”Leopard A1A2/A2A1/A3A1” (1980). Kao i ranije modifikacije i ova je imala sistem noćnog osmatranja ”PZB 200” s televizijskom kamerom. Na ”Leopardu 1A4” ona se nije pojavila. Upravo je ova varijanta bila prelazni korak ka ”Leopardu 2” koji je dobio termoviziju.
- ”Leopard A5” (1987). Ovo je vrhunac modernizacije prvog posleratnog nemačkog tenka. Modernizovano je 1.225 tenkova ”Leopard 1A1A1”. Novi SUV ”EMES 18” primenjen je i na ”Leopardu 2”. Nišani su ostali s prethodne modifikacije.
Na bazi ovog tenka napravljeno je nekoliko novih sredstava: lanser mosta 22 metra dužine, ”Gepard” (PVO sistem s dva automatska topa kalibra 35 mm), tenk za evakuaciju, buldožer, školski model tenka s boljom preglednošću radi lakše obuke, pokretna radionica, tenk za razminiranje i druge ređe varijante, u zavisnosti od potrebe školskih centara i trupe.
”Leopard 1” pokazao je odlična svojstva i dugovečnost. U raznim varijantama nalazi se u naoružanju Brazila, Grčke, Turske, Ukrajine i Čilea. Nisu više u naoružanju, već na čuvanju u oružanim snagama Australije, Belgije, Danske, Italije, Kanade, Libana, Holandije, Norveške i Nemačke.
Do ovog tenka nisu uspele da dođu iz raznih razloga Bocvana, Španija i Kolumbija. Bocvana nije dobila tenkove zbog zabrane Nemačkoj da obavlja reeksport na afričkom kontinentu, Španci su se odlučili za ”AMX-30”, a Kolumbiji su ovi tenkovi bili skupi.
I ovaj tenk je ”omirisao” barut. Interesantno je da je prvo borbeno iskustvo imao upravo na teritoriji naše bivše države kada je 29. aprila 1994. godine jedan tenk iz sastava NORDBAT 2 (švedsko-dansko-norveški bataljon) pogođen kod Tuzle minobacačem boraca Republike Srpske. Prošao je Afganistan (u sastavu kanadskog puka), konflikt između Turske i Kurda, dok se u Ukrajini pojavio tek 2023. godine.
