Nuklearni arsenal na granici Rusije: Varšava traži od SAD da premeste nuklearne bojeve glave na teritoriju Poljske

Poljska traži raspoređivanje američkih nuklearnih bojevih glava

Predsednik Poljske, Andžej Duda, zatražio je od SAD da rasporede nuklearno oružje na teritoriji Poljske, ističući da bi to bio ključni korak u odvraćanju od potencijalne ruske agresije. U intervjuu za Financial Times 13. marta, Duda je otkrio da je o ovoj inicijativi razgovarao sa specijalnim izaslanikom predsednika Donalda Trampa, Kitom Kelogom, naglašavajući da bi “taj potez mogao dodatno antagonizovati Moskvu”.

„Granice NATO-a su pomerene ka istoku 1999. godine, pa smatram da bi, 26 godina kasnije, i NATO infrastruktura trebalo da se premesti istočno. Za mene je to očigledno,“ izjavio je Duda.

Predsednik Poljske sugerisao je da bi Tramp mogao odlučiti da prebaci nuklearne bojeve glave iz Zapadne Evrope ili iz samih SAD u Poljsku, ističući da je Rusija već rasporedila taktičko nuklearno oružje u Belorusiji.

„Rusija nije ni oklevala kada je odlučila da prebaci svoje nuklearno oružje u Belorusiju. Nisu tražili ničiju dozvolu“, dodao je Duda.

Ova inicijativa nije nova – poljski predsednik je još 2022. godine predložio sličnu saradnju administraciji Džoa Bajdena, ali nije dobio podršku. Sada se nada da će Trampova administracija biti otvorenija za ovu mogućnost.

Nuklearno naoružanje – novi stub poljske odbrane?

Poljski premijer Donald Tusk takođe je nagovestio da njegova vlada razmatra radikalne promene u nacionalnoj bezbednosnoj strategiji. U govoru pred parlamentom 7. marta, Tusk je naglasio potrebu za „kvantnim skokom“ u vojnom jačanju zemlje, uključujući i potencijalno uvođenje nuklearnog naoružanja u poljski arsenal.

„Poljska mora da stekne najmodernije sposobnosti, čak i kada su u pitanju nuklearno oružje i moderni nekonvencionalni sistemi“, rekao je Tusk. „Ovo je trka za bezbednost, a ne za rat.“

Pored nuklearnog programa, poljska vlada planira masovno povećanje vojnih snaga, podižući broj pripadnika oružanih snaga sa 200.000 na čak 500.000 vojnika.

„Do kraja godine želimo da razvijemo model prema kojem bi svaki odrasli muškarac u Poljskoj bio obučen za rat, kako bismo imali adekvatnu rezervu za sve moguće pretnje“, izjavio je Tusk.

Ukoliko se plan realizuje, Poljska će imati najveću vojsku među evropskim članicama NATO-a, nadmašujući Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju.

Geopolitičke posledice za NATO i Evropu

Poljska trenutno zauzima treće mesto u NATO-u po vojnoj snazi, odmah iza SAD i Turske. Međutim, potencijalno raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u Poljskoj moglo bi izazvati ozbiljne geopolitičke posledice.

• Rusija bi takav potez mogla smatrati direktnom pretnjom i odgovoriti dodatnim raspoređivanjem nuklearnog oružja u Kalinjingradu ili drugim regionima blizu NATO granica.
• Nuklearizacija Poljske mogla bi podstaći i druge istočnoevropske zemlje, poput Litvanije, Letonije i Estonije, da traže slične garancije.
• Unutar NATO-a bi mogle nastati podele, posebno ako Tramp odluči da primeni drugačiju strategiju evropske bezbednosti.

Eksperti iz Poljskog instituta za međunarodne odnose (PISM) upozoravaju da bi raspoređivanje nuklearnog oružja u Poljskoj dodatno povećalo tenzije u regionu i podstaklo trku u naoružanju. Pored toga, Poljska je potpisnica Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), što može otežati realizaciju ovog plana bez široke podrške NATO saveznika.

SAD još uvek bez jasnog odgovora

Prema izveštaju Reuters-a, Duda je tokom februarske CPAC konferencije razgovarao sa Trampom o potencijalnoj nuklearnoj saradnji. Iako su pregovori bili kratki, poljski predsednik je izrazio optimizam, ističući da je Tramp pokazao interesovanje za jačanje američkog vojnog prisustva u Poljskoj.

Međutim, Bela kuća još uvek nije zvanično podržala ovaj predlog.

Trampovi savetnici, uključujući potpredsednika Džejmsa Vensa, smatraju da bi SAD umesto vojnog prisustva trebale ponuditi Poljskoj dodatne ekonomske i bezbednosne garancije, što je u suprotnosti sa Dudinom inicijativom.

Tenzije su dodatno porasle nakon februarskog sastanka Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, gde su zabeležene nesuglasice oko daljeg američkog angažmana u istočnoj Evropi. Evropski lideri sada strahuju da bi bez direktnog učešća SAD, Rusija mogla iskoristiti situaciju i oslabiti odbranu istočnog krila NATO-a.

Poljska redefiniše bezbednosnu strategiju NATO-a

Poljska se trenutno pozicionira kao ključni akter u redefinisanju NATO strategije na istočnom krilu. Iako se očekuje da će SAD i dalje igrati glavnu ulogu u zaštiti Evrope, poljske vlasti nastoje da osiguraju stratešku autonomiju i dodatne garancije bezbednosti.

Ostaje da se vidi da li će Trampova administracija podržati ovu inicijativu i kako će Moskva reagovati na potencijalno raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u Poljskoj.