‘Najveći napad na Rusiju dronovima do sada iziskuje balistički odgovor’: Moskva razmatra raketu ‘Orešnik’

U noći 11. marta 2025. godine, Rusija je pretrpela jednu od najvećih napada bespilotnih letelica (BPL) koje su organizovale Oružane snage Ukrajine (OSU). Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je da su ruske jedinice protivvazdušne odbrane presrele i uništile 337 dronova iznad deset regiona zemlje.

Glavni pravac napada bila je Moskva i Moskovska oblast, gde je oboreno 91 bespilotna letelica, što predstavlja rekordan broj za glavni grad. O ovom incidentu izvestio je i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin putem svog Telegram kanala, naglašavajući da je napad uspešno odbijen na više frontova, te da stotine dronova nisu dostigle svoje ciljeve.

Prema mišljenju bivšeg vojnog pilota Ilje Tumanova, ukupni broj lansiranih dronova mogao je dostići 500 jedinica, a njihove glavne mete verovatno su bile aerodromi u Žukovskom i Domodedovu, kao i drugi strateški objekti u Moskvi i Podmoskovlju. Ipak, ekspert smatra da je primarni cilj napada bio demonstracija sposobnosti OSU za izvođenje dalekometnih udara, naročito u ključnim regionima Rusije.

Ova masovna upotreba dronova mogla je biti politički signal pred pregovore između ukrajinske delegacije i predstavnika SAD u Saudijskoj Arabiji danas, 11. marta. U trenutnim teškim uslovima na frontu, gde se ukrajinska vojska suočava sa ozbiljnim problemima, ovakav napad mogao je poslužiti kao argument Kijeva za dodatnu podršku Zapada, pokazujući sposobnost Ukrajine da ugrozi strateške centre Rusije.

Duma razmatra Orešnik

Ruska Državna duma (Gosduma) razmatra mogućnost primene novog balističkog oružja „Orešnik“ kao odgovor na rastući broj napada bespilotnih letelica (BPLA) koje, prema tvrdnjama ruskih vlasti, organizuju Oružane snage Ukrajine.

General i predsednik Komiteta za odbranu, Andrej Kartapolov, istakao je da bi upotreba „Orešnika“ mogla biti opravdana s obzirom na sve češće napade dronova na rusku teritoriju.

Raketni sistem „Orešnik“ prvi put je korišćen u borbenim uslovima 21. novembra 2024. godine kod Dnjepra i karakteriše ga hipersonična brzina preko 10 Maha i bojeva glava koja se deli, što značajno povećava razornu moć. Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi lansiranje balističkih raketa srednjeg dometa moglo izazvati oštru reakciju SAD i dodatno eskalirati konflikt.

Najmasovniji napad dronovima na Moskvu i okolinu

U ranim jutarnjim časovima 11. marta 2025. godine, Moskva je doživela najmasovniju dronsku pretnju od početka sukoba. Prema rečima gradonačelnika Sergeja Sobjanjina, sistemi protivvazdušne odbrane (PVO) uspeli su da obore 69 bespilotnih letelica na prilazu gradu, ali su padajući ostaci dronova prouzrokovali značajnu materijalnu štetu u moskovskom regionu i doveli do ljudskih žrtava.

U Podmoskovlju je zabeleženo čak 91 oboren dron, a najteže posledice napada osetile su se u Domodedovu, Leninskom gradskom okrugu i Ramenkom. U Domodedovu je poginuo 38-godišnji radnik obezbeđenja distributivnog centra „Mirotorg“, dok je više od 20 ljudi povređeno, uključujući troje dece.

Na parkingu je buknuo požar koji je uništio preko 20 automobila, a u stambenim kvartovima zabeležena su oštećenja na višespratnicama. Slična šteta nastala je u Ramenkom, gde je oštećeno najmanje sedam stanova u zgradi na Severnom šoseu, što je zahtevalo evakuaciju 12 stanara.

Masovna upotreba dronova „Ljuti“

Prema dostupnim podacima iz vojnih izvora, za najveći broj napada korišćeni su ukrajinski dronovi „Ljuti“, koji imaju domet preko 1000 kilometara i nose oko 50 kilograma razorne, rasprskavajuće bojeve glave.

Ovi dronovi prvi put su upotrebljeni u maju 2023. godine i dizajnirani su za precizne udare na strateške ciljeve. Eksperti smatraju da je masovni napad imao za cilj preopterećenje ruskih PVO sistema i stvaranje panike među civilnim stanovništvom.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije navodi da je tokom noći 11. marta oboreno ukupno 337 bespilotnih letelica širom nekoliko oblasti, uključujući Kursku, Brjansku, Belgorodsku, Rjazanjsku i druge regione.

Ovo predstavlja rekordni broj presretnutih dronova za jedan dan od početka sukoba. Nadležni su privremeno uveli plan „Kover“ u moskovskim aerodromima, ograničavajući civilne letove zbog bezbednosti.

Žrtve i razaranja: posledice rekordne PVO operacije

• Domodedovo: Poginula je jedna osoba (38-godišnji radnik obezbeđenja), a više od 20 ljudi je zadobilo povrede od pada dronova i ostataka raketa PVO. Više od 20 automobila potpuno je uništeno, a požari su zahvatili parking i deo okolnih objekata.
• Leninski gradski okrug: Šest osoba je povređeno, među kojima i četvorogodišnje dete, uglavnom od krhotina i ostataka oborenih dronova. Svi povređeni su zbrinuti i trenutno su van životne opasnosti.
• Ramenka: Povrede je prijavilo pet osoba, ali bez težih telesnih oštećenja. U višespratnoj stambenoj zgradi oštećeno je najmanje sedam stanova na 19–22. spratu. Stanovnici su privremeno evakuisani dok su nadležne službe procenjivale štetu.
• Moskva (gradska oblast): Delovi oborenih dronova pali su u pojedine stambene zone, uključujući ulicu Domodedovska, gde je fasada višespratnice oštećena na gornjim spratovima. Srećom, u ovom slučaju nije bilo povređenih.
• Drugi regioni: U Kurskoj, Brjanskoj, Belgorodskoj i Rjazanskoj oblasti takođe je zabeležena masovna upotreba dronova, ali su sistemi PVO uspeli da odbrane ključne infrastrukture. U Tatarstanu je proglašen režim povećane opasnosti od BPLA.

Političke i vojne implikacije

Najava upotrebe balističke rakete „Orešnik“ izazvala je podeljene reakcije među stručnjacima. Iako vojni zvaničnici poput generala Kartapolova smatraju da bi takav odgovor bio „opravdan“ usled sve učestalijih napada, postoji zabrinutost da bi lansiranje rakete srednjeg dometa moglo biti shvaćeno kao dalja eskalacija sukoba.

Potencijalni signal eskalacije ne bi prošao nezapaženo u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim zemljama, što bi moglo da utiče na dalji razvoj geopolitičke situacije.

Ruske vlasti, s druge strane, ističu da je rekordna upotreba dronova, uključujući modele „Ljuti“, pokazatelj sve veće opasnosti za bezbednost civilnog stanovništva i kritične infrastrukture. Masovni napadi dronova imaju za cilj da preopterete i eventualno probiju PVO sisteme, što bi, po mišljenju Moskve, zahtevalo „adekvatan odgovor“.

Zaključak

Sukob između Rusije i Ukrajine ušao je u novu fazu intenziviranja, obeleženu najmasovnijim napadima bespilotnih letelica i sve većim pritiskom na ruski PVO sistem.

Istovremeno, raste i retorika o mogućoj primeni strateškog oružja poput rakete „Orešnik“, što bi moglo dodatno zaoštriti odnose na međunarodnom planu.

Dok se broj oborenih dronova povećava, zajedno sa brojem žrtava i materijalnom štetom, ostaje pitanje da li će Rusija zaista posegnuti za balističkim arsenalom ili će se sukob i dalje voditi u okviru konvencionalnih sredstava i udarima bespilotnim letelicama.