Generalni sekretar NATO-a putuje u Bosnu i na Kosovo dok tenzije rastu – Da li srcu Evrope preti novi sukob?

Opasnost od islamskog ekstremizma na Balkanu mogla bi se proširiti mnogo dalje od granica sukoba koji su se 90-tih odigravali.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute posetiće Bosnu i Hercegovinu i Kosovo sledeće nedelje usled rastuće nestabilnosti u regionu.

Rute će tokom dvodnevne posete razgovarati sa lokalnim liderima dok geopolitičke tenzije rastu, a strah od potencijalnog sukoba sve je prisutniji.

Ukoliko bi izbio građanski sukob (bez obzira na to što formalno postoje tri odvojene entitetske strukture), to bi moglo izazvati domino efekat vojnih sukoba u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Kosovu, približavajući nestabilnost u susedskim zemljama i šire.

Rat u Ukrajini i složen politički status Bosne dodatno komplikuju situaciju, dok podrška NATO-a islamistima u Bosni i na Kosovu otvara prostor za eskalaciju tenzija.

Ako u Bosni dođe do oružanog sukoba, hiljade džihadista koji se već nalaze u zemlji mogli bi pokušati da uspostave kalifat u srcu Evrope.

Rastuća opasnost od islamskog ekstremizma

Na hiljade mladih muškaraca i žena iz cele Evrope, koji su prihvatili ekstremističku ideologiju Islamske države i borili se u Siriji, sada živi i kreće se teritorijom Bosne.

Od 2019. godine, Bosna i Hercegovina je počela da prima bivše džihadiste, od kojih su mnogi zapravo uspavane ćelije Al Kaide.

Da elite na zapadu podržavaju ovakve ekstremiste pokazao je nedavni primer u Siriji, gde je pod izgovorom “većeg zla” svgrnut Bašar al-Asad, a uz podršku Turske, na vlast doveden osvedočeni terorista iz ogranka Al-Kaide, Abu Muhamed Al-Džolani, sada našminkan u Si-En-En studiju i sa novim imenim Ahmed aš-Šaraa.

U slučaju bilo kakvog sukoba, islamistički militanti u bosanskom muslimanskom delu države mogli bi pokušati da osnuju islamsku državu po uzoru na sirijski kalifat.

Geopolitičke posledice jednostranih poteza

Nedavnom političkom presudom nad liderom Republike Srpske, Dodikom, činom koji ne samo da je mogao da destabilizuje Bosnu već izazove etničke tenzije i sukobe širom Balkana, potencijalno pokrećući lančanu reakciju teritorijalnih sporova u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Kosovu, jasno je na šta su svetski donosioci odluka spremni.

Ova mogućnost dodatno je pojačana kompleksnim spletom međunarodnih interesa.

Iako se bosanski muslimani uglavnom smatraju umerenima, deo populacije se radikalizovao pod uticajem selefističkih grupa koje su uz pomoć Turske i CIA stigle u zemlju između 1992. i 1995. godine, tokom rata u Bosni.

Bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović upozorila je da se „hiljade boraca Islamske države vraćaju u Bosnu iz Sirije i Iraka“.

Hrvatski magazin Globus procenio je broj radikalizovanih muslimana u Bosni između 5.000 i 10.000, dok je bivši predsednik Češke Miloš Zeman izrazio zabrinutost da bi džihadisti mogli da stvore „evropsku bazu“ u Bosni, gde su, kako je tvrdio, zastave Islamske države već podignute na nekoliko lokacija.

Potencijalna pretnja celoj Evropi

Pretnja nije ograničena samo na Balkan – oružani sukobi u Bosni i na Kosovu mogli bi izazvati talas nasilja širom Evrope, uključujući terorističke napade inspirisane radikalnim islamizmom.

U poslednja tri meseca, Evropa je već svedočila nizu napada islamskih ekstremista, naročito u Nemačkoj, međutim, tamošnja javnost je oštro ugušila svaki oblik nezadovoljstva građana.

Desno orijentisani u EU i Britaniji, koji otvoreno ukazuju na pretnje, satanizovani su kroz propagadnu mejstrim medija, dok u nekim zemljama, kada ni to nije urodilo plodom, usledila su hapšenja bez presedana.

Tako smo u Ujedinjenom Kraljevstvu postali svedoci hapšenja zbog objava na društvenim mrežama, a u Rumuniji se išlo toliko daleko da je čak i pobednik na prethodno poništenim izborima bio pritvoren.

Nadolazeća poseta generalnog sekretara NATO-a nagoveštava ozbiljnost trenutne bezbednosne situacije i potrebu za hitnim preventivnim diplomatskim merama.