Glavna dopisnica Fox News iz Bele kuće, Žaki Henrik, demantovala je izveštaj agencije Reuters o mogućem potpisivanju sporazuma između SAD i Ukrajine 5. marta 2025. godine, koji bi obuhvatio eksploataciju ukrajinskih mineralnih resursa.
U svojoj objavi na platformi X, Henrik se pozvala na izvore iz administracije predsednika SAD, ističući da su „navodi Reutersa netačni i da nema nikakvog napretka po ovom pitanju“.
Ovo iznenađujuće saopštenje dolazi u trenutku kada se spekuliše o pregovorima pokrenutim nakon napete februarske zvanične posete Volodimira Zelenskog Donaldu Trampu, gde se navodno razgovaralo o zajedničkoj eksploataciji ukrajinskih minerala u zamenu za rešavanje konflikta s Rusijom.
Pozadina izjave Henrik i stavovi Bele kuće
Prema pisanju The New York Times-a, krajem februara 2025. godine, Reuters je objavio da su Vašington i Kijev blizu dogovora koji bi omogućio SAD pristup ukrajinskim rezervama litijuma, titana i drugih retkih metala, ali pod uslovom da Amerika prekine vojnu podršku Ukrajini.
Međutim, prema Bloombergu, s dolaskom administracije Donalda Trampa, američka vojna pomoć je već zamrznuta, dok su pregovori o mineralnim resursima zapali u ćorsokak zbog nesuglasica.
Zelenski insistira na očuvanju ukrajinskog suvereniteta, dok Trampova administracija traži ustupke, uključujući zamrzavanje linije fronta kao uslov za ekonomske dogovore.
Izvori iz Bele kuće, koje citira Politico, potvrđuju da ne postoji konkretan napredak u pregovorima i da eventualni sporazum između SAD i Ukrajine ostaje pod znakom pitanja.
Sa druge strane, upućeni u temu smatraju da je konfuzija u izveštavanju prethodno pomenutih medijskih giganata potpuno očekivana, s obizorm na njihovo delovanje protiv Trampa.
Prema njima, ranije, tokom administracije Bajdena, tokovi infomacija su putovali ustaljenom, dobro podmazanom rutom. Podsetimo, a primera radi agencija Asošijeted Pres više nema pristup Beloj kući, te se u svakodnevnim objavama poput ove, žali.
Kao posledica svega prethodno navedenog, dokaz koliku je zapravo moć ostvarila “Duboka Država” oslikava i to da je Tramp u svom obraćanju kongresu doživeo neprijatnosti.
Haos u Kongresu: Trampa izviždali tokom govora, demokrate besne
Predsednik Donald Tramp održao je svoje prvo obraćanje Kongresu u drugom predsedničkom mandatu 4. marta 2025. godine, nazvavši ga „Preporod američkog sna”.
Međutim, njegov govor u Kapitol Hilu odmah je naišao na burnu reakciju demokrata, koji su ga izviždali, dok je kongresmen El Grin, poznat po ranijim pozivima na Trampov opoziv, izbačen iz sale zbog ometanja reda.
Uprkos neredima, Tramp je nastavio govor, hvaleći svoje dosadašnje rezultate i ističući da je za samo mesec i po dana postigao više nego neki predsednici za ceo mandat.
Oštro je napao svog prethodnika Džoa Bajdena, nazivajući ga „najgorim predsednikom u istoriji SAD” i obećao radikalne ekonomske i političke promene.
Radikalne inicijative
U televizijskom prenosu govora, Tramp je najavio niz ključnih odluka:
- Rat protiv narko-kartela
- Proglašenje vanrednog stanja u energetskom sektoru i donošenje „istorijskog plana“ za povećanje eksploatacije američkih resursa pod sloganom „Drill, baby, drill“.
- Potpisivanje uredbe kojom se engleski jezik formalno uspostavlja kao glavni nacionalni jezik u SAD.
- Pokretanje izgradnje velikog gasovoda na Aljasci, u koji bi se uključile Japan i Južna Koreja.
- Uvođenje „zlatne karte” vredne 5 miliona dolara za investitore koji žele da dobiju američko državljanstvo.
- Kritika Bajdenove administracije zbog, kako kaže, „besmislenog rasipanja novca”, navodeći primere:
- 10 miliona dolara za medicinska obrezivanja u Mozambiku,
- 14 miliona dolara za „socijalnu koheziju“ u Maliju,
- 2 miliona dolara za projekte vezane za romske zajednice na Bliskom istoku i Balkanu.
Burne reakcije demokrata i javnosti koju kontrolišu
Kako piše The New York Times, demokrate su Trampov govor nazvale „populističkim cirkusom“, optužujući ga da ignoriše ključne društvene probleme, poput siromaštva i zdravstvene zaštite.
CNN izveštava da su skandiranja i zvižduci u Kongresu dostigli vrhunac dok je Tramp najavljivao svoje odluke, što odražava dublji sukob između republikanaca i demokrata.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste navodni pad Trampove popularnosti. Prema anketama prethodno pomenutih izvora, njegov trenutni rejting je gotovo dvostruko niži u poređenju sa Bajdenovim u istoj fazi mandata, što liberalni analitičari tumače kao znak dubokih političkih podela u američkom društvu.
