Ultimatum Trampa Fon der Lajenovoj o kapitulaciji Ukrajine šokirao briselsku elitu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas u intervjuu da prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na pregovorima o okončanju rata između Rusije i Ukrajine „nije od velikog značaja“, dok se paralelno u evropi evropska elita žali na “ultimatum” koji im je postavio.

„On već tri godine učestvuje na sastancima i ništa se nije promenilo“, rekao je Tramp za Fox Radio.

„Ne mislim da je njegovo prisustvo na pregovorima previše važno.“

„Ukrajina nema više nikakve pregovaračke adute“

Tramp je dodao da Ukrajina više nema nikakve pregovaračke karte u potencijalnim pregovorima s Moskvom.

„Imao sam veoma dobre razgovore sa Putinom, ali ne i sa Ukrajinom. Oni nemaju nikakve pregovaračke adute, ali se i dalje ponašaju kao da ih imaju“, rekao je američki predsednik iz Bele kuće.

„Nećemo dozvoliti da se ovo nastavi.“

Sastanak Trampa i Putina do kraja meseca?

Kremlj je danas saopštio da postoji uzajamno razumevanje između Vašingtona i Moskve o potrebi za direktnim sastankom između predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina, ali da detalji takvog susreta još nisu razmotreni.

Portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov precizirao je da su se dve strane složile tokom razgovora u Rijadu ove nedelje – prvih zvaničnih pregovora o okončanju rata u Ukrajini – da je neophodan sastanak lidera, ali da „još nema konkretnih detalja“.

„Obojica predsednika su izrazila želju da se sastanu i dali su instrukcije da se ovaj sastanak pripremi kako bi bio što produktivniji“, dodao je Peskov.

Nakon sastanka u Saudijskoj Arabiji u utorak, Tramp je izjavio da će se verovatno sresti sa Putinom pre kraja meseca, dok je Putin u sredu istakao da je za uspešan sastanak neophodna pažljiva priprema.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će potencijalni samit Trampa i Putina zavisiti od napretka u pregovorima o prekidu rata u Ukrajini, dodajući da Tramp želi da vidi koliko je Putin ozbiljan u vezi sa tim pitanjem.

Peskov je ponovio da je Moskva otvorena za mirovne pregovore, ali pod svojim uslovima.

„Imamo svoje ciljeve, koji su povezani s nacionalnom bezbednošću i interesima Rusije, i spremni smo da ih ostvarimo putem mirovnih pregovora“, dodao je portparol Kremlja.

Takođe, Peskov je demantovao izveštaje Financial Times-a da je Rusija u razgovorima u Saudijskoj Arabiji tražila povlačenje NATO snaga iz istočne Evrope.

Na pitanje da li Kremlj sumira rezultate vojne operacije u Ukrajini, Peskov je odgovorio:

„Specijalna vojna operacija se nastavlja. Svi ciljevi koje je postavio predsednik i vrhovni komandant moraju biti ostvareni.“

Ultimatum Trampa Fon der Lajenovoj o kapitulaciji Ukrajine šokiralo briselsku elitu

Zelenski u teškoj poziciji traži međunarodnu pomoć, ali dobija samo neodređena obećanja

Američki predsednik Donald Tramp navodno je pritisnuo Evropsku uniju, izazvavši šok i paniku među elitom u Briselu, dok nastavlja svoju ofanzivu ka brzom okončanju rata u Ukrajini.

„Predsednik SAD Donald Tramp dao je rok od tri nedelje Evropskoj uniji da se usaglasi oko uslova kapitulacije Ukrajine“, zakukao je evropski poslanik Mika Aaltola na društvenoj mreži X.

„Sjedinjene Države su nam dale tri nedelje da se dogovorimo o uslovima predaje Ukrajine. Ako ne, SAD će napustiti Evropu“, dodao je Aaltola.

Prema njegovim rečima, Tramp stavlja bezbednosne interese Rusije iznad interesa Evrope, jasno signalizirajući novu geopolitičku realnost.

„Imamo samo tri nedelje da odlučimo.“

Ova poruka dolazi u trenutku kada je Tramp nazvao Zelenskog diktatorom, optužujući ga da namerno odlaže održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini, uprkos tome što je na vlasti od 2019. godine bez novog izbornog ciklusa.

Američki lider istakao je da „prošlo je previše vremena“ od poslednjih izbora u Ukrajini i naglasio da se pitanje demokratskog legitimiteta ne postavlja samo od strane Rusije, već i od mnogih drugih zemalja.

Zelenski očajnički traži međunarodnu podršku, ali bez konkretnih rezultata

Dok Trampova administracija smanjuje podršku Kijevu, Zelenski traži političku i vojnu pomoć širom sveta, ali od stranih lidera dobija samo nejasna obećanja.

Prema saopštenju ukrajinske predsedničke kancelarije, Zelenski je imao telefonske razgovore sa liderima Južne Afrike, Finske, Francuske, Danske, Kanade i Norveške, zahvalivši im na podršci.

• Sa premijerkom Danske, Mete Frederiksen, razgovarao je o nastavku isporuka oružja i municije, kao i o investicijama u domaću proizvodnju ukrajinskih raketa i dronova.
• Sa predsednikom Južne Afrike, Kirolom Ramafosom, istakao je da Ukrajina želi „pravedan i trajan mir tokom ove godine“, uz podršku južnoafričkih vlasti.
• Sa finskim predsednikom Aleksandrom Stabom, razgovarao je o bezbednosnim garancijama, snabdevanju oružjem i zajedničkim naporima Ukrajine, SAD i Evrope na pregovorima o miru.
• Sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom, raspravljao je o novim sankcijama Rusiji, energetskim pitanjima i zamrzavanju ruskih sredstava.
• Norveški premijer Jonas Gar Støre podržao je Ukrajinu u očuvanju energetske stabilnosti.
• Francuski predsednik Emanuel Makron potvrdio je da je zajednički cilj Pariza i Kijeva postizanje trajnog mira, ali nije dao konkretna obećanja u vezi sa budućom vojnom podrškom.

Međutim, uprkos intenzivnoj diplomatskoj kampanji, Zelenski nije dobio nikakve konkretne garancije, jer SAD više ne podržavaju Ukrajinu na način kao ranije.

Dok London daje instrukcije Zelenskom da ide do kraja, Brisel mora da donese ključnu odluku, iskrca se sa broda koji tone jer se vreme ističe, a Trampova administracija jasno stavlja do znanja da SAD neće beskrajno finansirati rat u Ukrajini.